NAŠLI SMO PODATKE ZA 500 DECE IZ BIVŠE SFRJ: Švedski novinar i pisac Patrik Lundberg razotkrio tamnu stranu "kupovine beba"

SA porastom standarda u Švedskoj, od sedamdesetih godina 20. veka, pojavila se želja mnogih parova da usvajaju decu iz inostranstva, siročiće iz siromašnih zemalja. Najviše ih je stiglo iz Južne Koreje, oko 10.000, ali i iz Latinske Amerike, pa i bivše Jugoslavije.

Patrik Lundberg / Foto V. C. S.

Poznati švedski novinar i pisac Patrik Lundberg dobio je pre dve godine najvišu švedsku nagradu za istraživačko otkriće godine - Veliku nagradu za novinare, kada je sa svojim timom razotkrio pozadinu inostranih usvajanja. Ispostavilo se da su mnoga od njih bila ilegalna, da su deca stigla preko kriminalnih kanala, pa ima indicija i da su otimana od roditelja. Ovo je u Švedskoj dugo bila javna tajna i vlasti su okretale glavu.

Lundberg je i sam usvojen iz Južne Koreje, a o svom životu sa požrtvovanom majkom i, takođe usvojenom, sestrom, ali i o rasizmu, socijalnoj bedi samohranih roditelja i ostalim, kako kaže, "pukotinama u fasadi švedskog društva blagostanja", napisao je potresnu autofikciju "Put leptira".

- Istražujući temu ilegalnih usvajanja, došli smo do podataka o 500 dece koja su usvojena iz bivše Jugoslavije, kasnije Srbije i Crne Gore - kaže Lundberg za "Novosti". - Problem je u tome što ne znamo koliko njih je stiglo ilegalnim putem, jer ne možemo da se oslonimo na dokumentaciju. Ispostavilo se da je u mnogim slučajevima falsifikovana. Dobra stvar je ta što je posle našeg pisanja vlada pokrenula trogodišnju istragu, koja još traje. Nadam se da ćemo po okončanju dobiti odgovore na pitanja.

Lundberg kaže da je u jednom trenutku bilo naročito popularno usvajati korejsku decu jer su "lepa, pametna i zdrava". Početna ideja bila je da se pomogne siromašnim mališanima bez roditelja da dobiju dom, ali je vremenom rastao standard i u nerazvijenim zemljama, pa je sve manje bilo dece za usvajanje. Potražnja je postala veća od ponude. Tada se u "biznis" uključuju pripadnici kriminalnog miljea i počinje trgovina. Takođe navodi da nisu bili retki primeri da usvojena deca imaju brata ili sestru blizanca, koji su ostavljani roditeljima.

- U vreme i posle ratova na prostoru bivše Jugoslavije, mnogo žena je tvrdilo da su im deca ukradena, ali su te tvrdnje odbacivane, uz objašnjenja da žene boluju od posttraumatskog sindroma. Međutim, nikada niko nije saznao šta se zaista dogodilo sa njihovom decom - kaže Lundberg, inače novinar najpoznatijeg švedskog lista "Dagens niheter".

On se bavi i drugim angažovanim temama, kao što su rastući rasizam, skraćenje očekivanog trajanja života kod manje obrazovanih radnica, ali i domovima za mlade nasilnike. Oni su neka vrsta zamene za zatvor, a tu borave i oni koji su počinili ubistvo.

- U takve domove smeštaju i devojke koje nikom nisu učinile ništa, već samo imaju poremećaj ishrane ili su sklone samoubistvu. Bilo je slučajeva zlostavljanja, pa i silovanja tih devojaka. I to je jedna od tema od koje švedska država okreće glavu - kaže Lundberg.

Ovaj pisac boravio je u Beogradu kao gost, drugog Nord festivala, u organizaciji izdavača "Treći trg" i "Srebrno drvo".

Dirljiva priča o majci i sestri

PUT leptira (Fjerilsvegen) je, u stvari, ime ulice u kojoj je Patrik Lundberg živeo sa majkom (usvojiteljkom) Birgitom i Paulom, usvojenom sestrom. Knjiga je napisana posle majčine smrti, kao dirljivo obraćanje njoj, u duhu nobelovke Ani Erno. On opisuje majčin i svoj život, od momenta kada je doveden na švedsko tlo, a kroz njihovu priču čitalac prati i posleratni razvoj Švedske, pad iz države blagostanja u ekonomsku krizu, socijalne teškoće sa kojima se suočavaju u vreme vlasti Karla Bilta...

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije