RAT I MIR: Odakle se svakodnevno pomamljuje ta priča o ruskom malignom uticaju?

GLAVNI i odgovorni urednik "Večernjih novosti" Milorad Vučelić objavio je autorski tekst u nedeljniku "Pečat". Tekst prenosimo u celosti.

Milorad Vučelić

Bivši izraelski premijer Naftali Benet obelodanio je ovih dana podatak da je u martu 2022. godine tajno bilo sačinjeno 17 nacrta sporazuma za mir koje je Zapad odbio. On je bio izvođač i posrednik. „Amerika odlučuje za mene o ovom pitanju… sve moje radnje su do najsitnijih detalja usaglašene i sa Nemačkom i Francuskom.“ Na pitanje novinara izraelskog Kanala 12 ko je prekinuo pregovore, Benet je bio izričit: „Zapad je prekinuo pregovore i odlučio da razbija Putina, a ne da se dogovara s njim.“ Sati pregovora koje je Benet neposredno vodio s Putinom i Zelenskim pali su u vodu.

Ovih dana su ponovo najradikalniji Britanci. Otišli su kod Aljbina Kurtija odmah posle odlaska „zapadne petorke“ iz Prištine i Beograda, i podsticali pomenutog da planove za rešenje kosovskog problema, koje su iznele njegove kolege iz Amerike i EU, ne prihvati.

U zvaničnoj poseti Crnoj Gori boravila je i prištinska čelnica Vjosa Osmani Sadriju. Bila je to prilika da je Milo Đukanović još jednom u pravom trenutku podrži i kaže da je „sadašnja crnogorska vlast prije sklona da slijedi velikosrpske i ruske interese, nego EU“. Stvari je pojasnila i sažela Đukanovićeva gošća: „Rukovodstvo jedne države je omogućilo da se otvori put malignom uticaju Rusije u našem regionu. Prateći politiku prijatelja Putina, ovaj lider misli da su naše zemlje, Kosovo i Crna Gora, projekti koje on zove privremenim. I dok on nastavlja da sebe drži u zabludi, zaključak je samo jedan. Crna Gora i Kosovo su suverene, nezavisne države, demokratske države, miroljubive, slobodoljubive, koje su posvećene jasnoj budućnosti u EU.“

Zli ali obavešteni jezici kažu da se čak razgovaralo o ideji da Kosovo i Crna Gora naprave zajednicu država čiji bi glavni grad bio Prizren. A sve zbog turističkih sklonosti kralja Nikole Petrovića, čija je želja bila da vidi i obiđe Prizren, što je verno dočarano u njegovoj pesmi „Onamo ’namo“.

Toliko o novostima u vezi sa odgovornostima za svetski mir i stabilnost na Balkanu. Odakle se svakodnevno pomamljuje ta priča o ruskom malignom uticaju? Smišljena je na Zapadu, to već znamo, i to daleko pre rata u Ukrajini. Ne treba mnogo tragati za odgovorom – pa pomama se širi iz Beograda i brojnih beogradskih medija. Po njima i nekim nazoviprofesorima bez znanja i ugleda, stručnjacima i ekspertima ne zna se za šta, koji se sve češće pojavljuju u medijima uz sadejstvo raznih političkih aktivista i funkcionera – Rusija i Putin šire maligni uticaj i podstiču Srbe na rat na Kosovu. Moglo bi se načelno reći da je to moguće, ali valja se upitati zašto je to moguće?

Kažu da Rusiji rat u Srbiji i na Balkanu odgovara zato što bi se na taj način skrenula pažnja s rata u Ukrajini. Ima li ičega što bi moglo skrenuti pažnju s tog sukoba?! Amerikanci su srušili neke kineske balone koji su ko zna koliko leteli ili još uvek lete nad Amerikom, a Kinezi su zbog toga ljuti i prete, ali to nije odvuklo svetsku pažnju. Amerikanci sve više zbog Tajvana „opkoljavaju“ Kinu. Japan traži od Rusije da im vrate ostrva i konačno sklope mir. I to ne odvlači pažnju svetske javnosti, a mogući oružani sukob na Kosovu bi odvukao pažnju svetske političke javnosti i to bi odgovaralo Rusima i Putinu! Možda imaju oružja napretek, pa bi da ga potroše i rastegnu front u Srbiji! Otvore drugi front. Možda se boje da kosovski albanski ROSU specijalci ne jurnu na rusku armiju i zadaju joj odlučujući udarac u Ukrajini. Ili će direktno na Čečene zbog Kadirova? Stoga žele da te albanske divizije vežu za srpski front kao u Drugom svetskom ratu, kada su Srbi svojim oslobodilačkim ustankom možda i odlučujuće odložili Hitlerov napad na SSSR.

Otkud tvrdnje pomenute antirusko-antisrpke družine da su nedavno na srpskim barikadama na Kosovu i s jedne i s druge strane pucali ruski agenti! U KFOR-u ruski agenti. I među Srbima ruski agenti, a inače se uopšte nije pucalo. Nije li to gnusno izmišljeno da bi se kompromitovao mirni otpor doslovno golorukog srpskog naroda prema teroru prištinskih specijalnih do zuba naoružanih jedinica! Malignim uticajem Putina i Rusije pokušava da se kompromituje svaka borba za srpske interese. Svako ko nije za uvođenje sankcija prema Rusiji tretira se kao subverzivni špijun koga treba eliminisati ili zatvoriti. Pošto ih u Srbiji ima u velikom broju, nije isključeno da se napravi repriza Informbiroa i da se organizuje neki novi Goli otok jer ne mogu se, do sada već pet-šest hiljada registrovanih ruskih agenata smestiti u postojeće zatvore. Kaže jedan političar, i uz to književnik, da smo Rusima rekli čuveno „ne“ 1948. godine i da nam ništa nije bilo. Ni Golog otoka, ni Svetog Grgura, ni Bileće, ni na desetine hiljada interniranih i zverski sistematski mučenih ljudi i unesrećenih porodica.

Biće da Putin lično, ili preko Lavrova lično i službeno zahteva od Kurtija da ni po koju cenu ne prihvati formiranje Zajednice srpskih opština.

Da li je Rusija odbila zahtev Vlade Srbije da se na Kosovo zarad održavanja mira vrate srpske vojne i bezbednosne snage na osnovu Rezolucije 1244 SB UN. Poštuju li ili ne poštuju Rusi Rezoluciju 1244 i Dejtonski sporazum, i jesu li ikada nešto rekli protiv našeg evropskog puta? Da li neko veruje da će Rusija, ratovali mi ili ne, priznati lažnu državu Kosovo i pustiti ga u članstvo u UN? Naravno, da neće. Pa reći će neko – što ga onda mi ne pustimo, šta nas košta. Oni koji nas teraju da ga pustimo to rade između ostalog i da bi nas ponizili a usput se rešili kosovskog presedana i ruskog pozivanja na njega. Ili možda nameravaju da sruše bezbednosnu strukturu sveta uspostavljenu preko stalnih članica SB UN posle užasnog Drugog svetskog rata, što je najopakija moguća zamisao koja nas vodi u opštu kataklizmu.

U poslednje vreme se u zapadnim krugovima, bilo političkim bilo ekspertskim ili medijima sa izvesnim uticajem, sve češće pominju ideje o podeli Ukrajine po ugledu na Severnu i Južnu Koreju s međunarodnim garancijama. Možda se tu primeni Išingerov plan o dve Nemačke? Tu su i pretenzije suseda kao što je Poljska sa idejama o privremenim protektoratima nad delovima Ukrajine. Spasa i zaštite radi. Ko išta zna o istoriji svestan je da su još u vreme neizvesne bitke za Moskvu i uopšte neizvesnog svetskog rata 1941. vođeni pregovori, među ideološki sukobljenim državnicima kao što su Staljin i Čerčil o posleratnim teritorijalnim razgraničenjima. I tako sve do Jalte. Zašto bi danas bilo drukčije.

Sve to bi daleko više moralo da zainteresuje one koji bezrezervno podržavaju Zelenskog nego mozganje šta će u Rusiji biti posle Putina kada Rusija izgubi rat. Bar toliko bi morali biti zainteresovani za odgovor na pitanje šta će biti sa Zelenskim kada ponestane Ukrajinaca. I kako će on i gde završiti. Ali zasad se većina bavi time što su zvaničnici iz Brisela prinuđeni da prilagode svoj dres kod garderobi ukrajinskih vođa koji su u modnom trendu. I kako za te svečane prilike da se prolepša Analena Berbok za nepunih 316.000 evra potrošenih za šminku. Zaludu.

Kako to da je po zvaničnim podacima UN tri miliona građana Ukrajine u poslednjih godinu dana prebeglo u Rusiju. Dva miliona je već pre toga otišlo u Rusku Federaciju. Ko su ti ljudi koji su pobegli kod svojih ljutih neprijatelja i zašto su to uradili? I kako su živeli pre toga?

Na osnovu pomenutih što retoričkih što otvorenih pitanja moglo bi se zaista ustanoviti o čijem je malignom uplivu na Balkan i Srbiju reč. I ko se u javnom životu ponaša po poznatom principu „držite lopova“.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije