LEK TRAŽIMO U INOSTRANSTVU: Srbiji je potrebno mnogo više dobrovoljnih davalaca matičnih ćelija od 10.500 koliko je upisano u registar

KRV ističe kroz braunilu na jednoj ruci, pa prolazi kroz separator, gde se odvajaju ćelije, a onda se dragocena tečnost kroz venu druge ruke vraća donoru. To traje dva do šest sati, zavisno koliko matičnih ćelija treba da se prikupi. Za donora je sam proces gotovo bezbolan, jedino oseti ubod igle, a za nekog su njegove ćelije spas. Nije to lek za SMA, koji košta dve i po miliona evra: donor matičnih ćelija hematopoeze može da bude svako od 18 do 45 godina, ako je zdrav. Pa opet, u Srbiji nema dovoljno davalaca i transplantacije se uglavnom rade sa matičnim ćelijama donora iz evropskog registra.

Vanja Tadić tokom procedure / Privatna arhiva

Od 2012. godine u centrima u Srbiji, a ima ih četiri, urađeno je 213 transplantacija matičnih ćelija nesrodnog davaoca, a od toga 210 sa matičnim ćelijama davalaca iz inostranstva.

Za one koji imaju leukemiju, aplastičnu anemiju, imunu deficijenciju ili urođeni poremećaj metabolizma transplantacija matičnih čelija je najčešće jedini put ka izlečenju, ali samo 30 odsto će imati podudarnog davaoca iz svoje porodice. Za ostale, davalac mora da se traži.

Od 2005. godine kada je osnovan Registar davalaca matičnih ćelija hematopoeze Srbije, upisano je oko 10.500 davalaca. Susedna Hrvatska sa manje stanovnika nego mi, ima 60.000 davalaca u registru, Poljska sa šest puta više stanovnika - dva miliona potencijalnih davalaca matičnih ćelija.

- Humani leukocitarni antigeni na osnovu kojih se određuje podudarnost između bolesnika i davaoca, sličniji su između ljudi iz istih etničkih grupa - objašnjava dr Glorija Blagojević iz Institut za transfuziju krvi Srbije, gde se vodi registar davalaca. - Pokazano je i da je uspešnost same transplantacije bolja ukoliko su i davalac i bolesnik sa istog područja. Možda i najvažnije je to što povećanjem broja potencijalnih davalaca svi naši bolesnici dobijaju podjednaku šansu da prežive, da se leče u svojoj zemlji i budu blizu svojih porodica.

I u situaciji kada nemamo dovoljno davalaca, zahvaljujući tome što smo deo evropskog registra donora, matične ćelije stižu iz inostranstva kad je potrebno. Pretraživanje baza i nalaženje podudarnog davaoca traje dva do šest meseci, a u bazi je 40 miliona potencijalnih davalaca.

- Ako su antigeni za određivanje podudarnosti učestaliji, lakše ćemo naći davaoca, a ćelije onda, specijalizovanom kurirskom službom stižu u Srbiju. Taj lanac nije prekidan ni u jeku pandemije kovida 19, ali cilj nam je da omasovimo naš registar - napominje dr Glorija Blagojević.

Davaoci, pored starosne granice od 18 do 45, mogu da budu svi koji ne boluju od teških oboljenja srca, pluća i bubrega, malignih i autoimunih oboljenja. Ko se jednom prijavi, njegovi podaci ostaju u Registru dok ne napuni 60 godina, a prijavljuju se u Institutu za transfuziju krvi Srbije, zavodima i službama za transfuziju, kao ekipama za dobrovoljno davanje na terenu.

Vanja Tadić, koja je u registru od 2008. godine, i prošle sedmice je donirala matične ćelije.

- Kako bi osigurali da je davanje bezbedno za vas, proći ćete kroz niz analiza i pregleda, koji se, zahvaljujući divnom timu koji vas nadgleda, obave veoma brzo i bezbolno - priča Vanja. - Odmah nakon procesa, vraćate se kući, a za sobom ostavljate kesicu matičnih ćelija, koje za nekoga znače razliku između života i smrti. Dan ili dva se javlja umerena fizička neprijatnost u vidu probadanja u mišićima koje prouzrokuje primanje granulocitnog faktora rasta. To je znak da vaše telo stvara spasonosne ćelije.

Profesorka dr Dragana Vujić iz Instituta za zdravstvenu zaštitu majke i deteta "Dr Vukan Čupić", kaže da je davanje matičnih ćelija u potpunosti bezbedno za davaoca, i da tokom procedure ne postoji rizik od infekcija koja se prenose putem krvi:

- Najbolniji trenutak tokom procesa uzimanja matičnih ćelija hematopoeze je ubacivanje braunila u obe ruke. Pomoću njih se uzima krv, koja ulazi u mašinu kako bi se obradila. Mi tokom tog procesa, odvajamo samo ćelije koje su važne za transplantaciju, dok se sve ostale ćelije iz krvi vraćaju preko druge vene davaocu. Proces traje od dva do šest sati, ali to zavisi i od telesne mase pacijenta i broja ćelija koje treba da se prikupe. Nakon procedure davalac ostaje nekoliko sati u bolnici, kako bi se propratilo njegovo zdravstveno stanje - kaže prof. Vujić.

SOFIJA IZ NEMAČKE MU SPASLA ŽIVOT

KADA se našao u situaciji da je transplantacija matičnih ćelija jedina nada protiv akutne leukemije, Dobrivoju Stepanoviću (48) lek je 2016. godine stigao iz Nemačke, jer u Srbiji nije bilo podudarnog davaoca:

- Prvo sam se suočio sa strahom, a kada sam posle nekoliko meseci čuo da je nađen davalac, tražio sam potvrde da to nije san. Neverovatno mi je bilo da negde daleko postoji neko sa "istim parametrima" kao i ja, da je taj neko spreman da učini tako nešto za dobrobit nepoznatog čoveka. Danas je moja ćerka u bazi Registra, kao i sestrić. Uskoro će biti i moj sin, čim postane punoletan - kaže Dobrivoje, koji je nakon uspešnog oporavka i upoznao svog donora Sofiju iz Nemačke.

Preporučujemo

Dr Novosti

0 1

DA LI JE PRVI PACIJENT ZAISTA IZLEČEN: Evo kako je tekao proces potpunog oporavka Brajana Šeltona koji je patio od dijabetesa

12. 12. 2021. u 11:11

Srbija

0 0

„DOBROTA LEČI“ I NA DELU: Za samo tri sata 51 Subotičanin se upisao u Registar donora matičnih ćelija

07. 08. 2021. u 13:43

Društvo

0 0

INSTITUT ZA TRANSFUZIJU: Davanje krvi moguće odmah nakon Fajzera, Moderne, Sinofarma

12. 11. 2021. u 15:55

Beograd

0 0

AKCIJE DOBROVOLjNOG DAVANjA KRVI: Sledeće nedelje širom grada biće organizovane mnogobrojne akcije

17. 03. 2022. u 15:29

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije