ISTORIJSKI DODATAK - TIHA REPRESIJA DOVODI DO AUTOCENZURE: Članovi Odbora su bili jednoglasni da šire koncept slobode

Dr Kosta Čavoški

30. 10. 2021. u 17:14

NA SASTANKU su razmatrana sledeća pitanja: 1. dosadašnja delatnost Odbora 2. prijem i odjek u javnosti 3. predstavke upućene Odboru 4. buduća delatnost Odbora 5. mogućnost daljeg proširivanja Odbora 6. razno

ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - ТИХА РЕПРЕСИЈА ДОВОДИ ДО АУТОЦЕНЗУРЕ: Чланови Одбора су били једногласни да шире концепт слободе

Predrag Palavestra, Matija Bećković, Borislav Mihajlović Mihiz i Vojislav Koštunica / Arhiva Novosti i Borbe

Pre nego što su pristigli svi članovi, vođen je načelan razgovor.

RADOVAN SAMARDŽIĆ smatra da živimo u istorijskom trenutku kada treba više i bolje raditi na učvršćivanju temelja narodne egzistencije, za šta se sada pruža prilika. Akcija Odbora je akcija za unapređenje kulturnog delovanja. Ostvaren je nacionalni napredak u mnogim sektorima, ali je potrebna veća trpeljivost i saradnja kulturnih poslenika različitih ideoloških uverenja. Trebalo bi osnovati jednu biblioteku, koja bi u dvadesetak knjiga godišnje davala narodu sve što je najvrednije u srpskoj kulturi. Osnovni je zadatak kulturno uzdizanje naroda. Treba raditi više, sistematičnije i organizovanije, treba koristiti ljudske potencijale, uticati na odgovarajuće forume, biti strpljiv i računati na duge staze.

NECA JOVANOV je ukazao na postojanje dveju vrsta represije: vidljivu, koja se lako identifikuje i kojoj je lakše pružiti otpor, i tihu, nevidljivu, koja je teža po posledicama. Reč je o represiji nad ljudskim duhom i stvaralaštvom. U našem društvu nema otpora ovoj tihoj represiji, koja traje dugo i čije su posledice pogibeljne u svim sferama.

MLADEN SRBINOVIĆ je govorio o stanju duha u mladoj generaciji, sa kojom se suočava na Akademiji. Ti studenti dolaze na Akademiju već formirani, tako da se vrlo malo može uticati na njihova temeljna opredeljenja. Ono što njih poglavito pokreće, to je težnja za materijalnim dobrima. Jedino ih zanima ono što se može neposredno iskoristiti. Stoga ne treba ni pokušavati da se utiče na ovaj krajnji ishod, već treba zahvatati stvar u korenu.

Borislav Mihajlović Mihiz

BORISLAV MIHAJLOVIĆ MIHIZ predlaže da se razgovor vrati na osnovnu namenu Odbora. Ovo je jedini odbor koji bi voleo da ne radi. Svi bi njegovi članovi bili najsrećniji kad ne bi morali da deluju. Naš je osnovni zadatak proširenje prostora slobode i tolerancije, a nikada ne smemo biti represivni ili restriktivni. Tiha represija često poprima oblik autocenzure, protiv koje se takođe moramo boriti. Ne treba kritikovati mladu generaciju, jer smo mi odgovorni za njen razvoj. Nemojmo suditi o mladima strogo, jer te boje ne razaznajemo. Mi treba da širimo koncept slobode i da činimo sve da ova zemlja izgleda bolje i lepše. Naša funkcija je da sviramo svaki faul. Inače, rad na kulturnom uzdizanju nacije je individualni posao svakog od nas.

ANDRIJA GAMS ističe da Odbor nema nikakav pravni status već je samo krug istomišljenika, koji su spremni da brane slobodu mišljenja i izražavanja. Ono što će Odbor raditi neće se dopasti mnogim ljudima. Takođe navodi da je iznenađen reakcijom ljudi koji od Odbora mnogo očekuju.

LJUBA TADIĆ upozorava da Odbor treba da definiše svoj osnovni zadatak. Treba, naime, biti načisto s tim šta Odbor mora da radi. Velika je iluzija da je to nepolitička delatnost. Delatnost Odbora je politička i ona zapravo predstavlja jedan oblik građanske neposlušnosti, koja se zasniva na jednom pravu višem od pozitivnog.

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

Prava građana služe za paradu

DRAGOSLAV SREJOVIĆ predlaže da se pređe na konkretna pitanja iz rada Odbora, pošto su pristigli i zakasneli članovi.

DOBRICA ĆOSIĆ izveštava da je Odbor uputio apel javnosti, kao i dva pisma republičkim tužilaštvima SR Bosne i Hercegovine i SR Srbije, s predlogom da se povuku optužnice protiv Vojislav Šešelja, odnosno protiv beogradske šestorice (kopije ovih pisama upućene su saveznom tužilaštvu kao i saveznoj i republičkim skupštinama).

BORISLAV MIHAJLOVIĆ MIHIZ postavlja pitanje zbog čega Odbor nije dobio odgovor na svoje predstavke i upozorava da po Ustavu svako ima pravo na odgovor organa kome je predstavka upućena. Predlaže da se adresatima uputi zahtev da odgovore na predstavke koje su im upućene.

NECA JOVANOV se slaže sa predlogom B. Mihajlovića. Tom prilikom bi trebalo upitati da li objavljeni komentari u novinama predstavljaju stavove foruma ili samih novinara.

MATIJA BEĆKOVIĆ predlaže da Odbor uputi protest zbog ustaljene prakse neodgovaranja na brojne peticije i predstavke, koje su poslednjih godina upućivane Predsedništvu SFRJ i drugim organima vlasti.

Takođe postavlja pitanje da li to znači da je pomenuti član Ustava SFRJ o pravu na predstavku ukinut.

LJUBA TADIĆ postavlja načelno pitanje: da li su na strani državnih organa samo prava a na strani građana samo dužnosti? Postavljanjem ovakvog pitanja razotkrila bi se priroda postojećeg pravnog poretka.

Dragoslav Srejović i Matija Bećković

IVAN JANKOVIĆ upozorava da apel Odbora javnosti ima karakter obaveštenja i kao takav ne zahteva odgovor, dok tužilaštva ne potpadaju pod ustavnu obavezu da odgovore na predstavke građana.

LJUBA TADIĆ naglašava da se podnosioci peticija u javnosti omalovažavaju, da se prava građana predviđena Ustavom i zakonima često krše, kao da služe samo za paradu.

MLADEN SRBINOVIĆ opominje da u skupštinama postoje posebne komisije za predloge i predstavke, kojima bi se trebalo obratiti. Naglašava da uvek treba iskoristiti sve redovne i pravne puteve.

BORISLAV MIHAJLOVIĆ MIHIZ upozorava da se izraz "peticionaši" kao pežorativan ne sme upotrebljavati. Takođe postavlja pitanje kojim pravom su odgovarajući organi uskratili odgovore na stotinak peticija koje su im poslednjih godina upućene. Ti organi moraju biti upozoreni da se ne pridržavaju svojih ustavnih obaveza i da su dužni da na svaku inicijativu građana daju odgovor.

DRAGOSLAV SREJOVIĆ ističe da je očekivao napade u štampi. Smatra da Odbor ne može da se bavi svim postojećim nezakonitostima, jer bi to bio pretežak teret. Delatnost Odbora treba svesti na razumnu meru. U radu Odbora treba zadržati ozbiljnost, eleganciju i otmenost. Rad Odbora treba ograničiti na dve bitne stvari: u trenutku opšte demoralizacije treba odlučno reći "ne", a takođe se treba skoncentrisati na slučaj koji je bio povod osnivanja Odbora. Treba, međutim, sačekati prvostepenu presudu u tom slučaju. Protivi se proširenju Odbora novim članovima, naročito mlađim, jer ne vidi kriterijum po kome bi se to moglo činiti.

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

Odbor savesti a ne iluzija

PREDRAG PALAVESTRA se slaže sa D. Srejovićem. Mi smo veliko zvono, a veliko se zvono ne kreće na svaki povetarac. Što se tiče ponovnog pisanja organima vlasti, smatra da se ne treba pravnički prepucavati s nekim ko ne drži do prava.

Radovan Samardžić ističe da Odbor vodi dijalog s nacijom i svetom, pa je važno znati kakav je tu odjek.

NIKOLA MILOŠEVIĆ izdvaja dva pitanja: kome se poruke šalju i šta se od adresata očekuje? Odbor se nije obratio narodu niti svetu, jer bi time akutno postavio pitanje svog legaliteta. Birajući organe vlasti za adresate, Odbor čvrsto ostaje u okvirima legaliteta. Međutim, Odbor od tog adresata i ne očekuje odgovor, jer to nije ni bio glavni motiv upućivanja poruke. Dve osnovne funkcije slanja poruke u ovom slučaju su: da se organi vlasti opomenu na njihove dužnosti i da se izrazi protest.

Nikola Milošević / Arhiva Novosti i Borbe

MIĆA POPOVIĆ smatra da mi ne živimo u jednoj nego u dvema državama (Jugoslavija i Srbija), od kojih svaka ima svoje zakone i načine ponašanja. Odbor je bio konstituisan pre izbijanja otvorenog sukoba između ovih dveju država, tj. pre prvog pravog posttitovskog rata između njih. To se mora uzeti u obzir. U kontekstu tih sukoba, uticaj Odbora može odigrati bitnu ulogu u pogledu ishoda suđenja "šestorici". Pravog napada na Odbor u Srbiji nije bilo. Podržava predloge D. Srejovića da se sačeka prvostepena presuda.

DIMITRIJE BOGDANOVIĆ ističe da Odbor mora računati s tim da neće dobijati odgovore na svoje predstavke. To, međutim, ne znači da treba odustati od jednostrane prepiske. Što se tiče suđenja "šestorici", smatra da treba sačekati donošenje prvostepene presude.

RADOVAN SAMARDŽIĆ postavlja pitanje kakav treba da bude odnos Odbora prema Srbiji. Naime, ima znakova da je Srbija počela da vodi politiku koja se unekoliko razlikuje od dosadašnjeg kursa. O tome, međutim, nema sasvim pouzdanih vesti. Izgleda da se zbiva drama koja može biti sudbonosna. Kao povoljnu stvar navodi prijem tri nova člana u Udruženje književnika. Treba li Srbiji sada pomoći ili odmoći?

BORISLAV MIHAJLOVIĆ MIHIZ se slaže da treba sačekati prvostepenu presudu "šestorici". Obaveštava o zahtevu Skupštine Udruženja književnika Srbije da se Milan Mladenović pusti iz pritvora i da se Vojislav Šešelj oslobodi.

LJUBA TADIĆ upozorava protiv preteranog optimizma u svim ovim konkretnim slučajevima.

MATIJA BEĆKOVIĆ je protiv vezivanja za bilo kakvu zvaničnu politiku Srbije u kontekstu pomenutog sukoba.

LJuba Tadić, Mića Popović i Dimitrije Bogdanović

DRAGOSLAV MIHAILOVIĆ iznosi iskustva Odbora za zaštitu umetničkih sloboda. Ovo je Odbor savesti a ne iluzija. Treba ići samo na krupnije stvari.

BORISLAV MIHAJLOVIĆ MIHIZ kaže da ne treba napuštati naš jedini teren: treba naterati vlast da se drži vlastitih zakona.

MIĆA POPOVIĆ ističe da smanjenje kazne Vojislavu Šešelju sa 8 na 4 godine zatvora predstavlja priznanje jedne insuficijencije.

NIKOLA MILOŠEVIĆ podseća na cilj zbog kog je Odbor konstituisan. Odbor pre svega treba da brani Šešelja zato što on ima pravo da misli. Ističe da Odbor treba da se proširi, imajući na umu ugled onih koji bi u Odbor mogli da uđu. Ako se nađe nekoliko ljudi od ugleda, njih treba primiti u Odbor.

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

Zaštita malih ljudi

DOBRICA ĆOSIĆ predlaže da Odbor uzme u razmatranje one postojeće zakone koji ugrožavaju slobodu mišljenja. Najbolje bi bilo izabrati nekoliko članova koji bi se bavili analizom krivičnih zakona i zakona o štampi, kao i odgovarajućim ustavnim odredbama.

Ovaj predlog je prihvaćen i određena je grupa koju čine: LJ. Tadić, K. Čavoški i I. Jaković, dok će A. Gams pomoći rad ove grupe svojim savetima.

DOBRICA ĆOSIĆ obaveštava o prepisci i razgovorima Odbora s pojedincima i organizacijama iz inostranstva, koji su pružili podršku Vojislavu Šešelju i "beogradskoj šestorici". Izveštava o zahtevima upućenim Odboru.

Odboru se obratio sociolog M. Radovanović. Rešeno je da se D. Ćosić i A. Gams sretnu i razgovaraju s M. Radovanovićem.

KOSTA ČAVOŠKI referiše o predstavci T. Krsmanovića povodom zloupotrebe psihijatrije u političke svrhe.

BORISLAV MIHAJLOVIĆ MIHIZ predlaže da se Odbor obrati psihijatrima dobre volje, s molbom da prouče ove slučajeve i o tome obaveste Odbor. Rešeno je da se Odbor u tom smislu obrati Vladeti Jerotiću, Jovanu Raškoviću i prof. Kaporu.

NIKOLA MILOŠEVIĆ upozorava na implikaciju projekta Zakona o usmerenom obrazovanju i predlaže da se Odbor i njime pozabavi.

LJUBA TADIĆ predlaže da se povodom mogućih zloupotreba psihijatrije Odbor obrati stručnom udruženju jugoslovenskih psihijatara.

KOSTA ČAVOŠKI upoznaje Odbor sa krivičnom osudom Dragana Stepkovića za delo neprijateljske propagande pred Vojnim sudom u Sarajevu.

ANDRIJA GAMS smatra da Odbor mora biti realan i da nema mogućnosti da ulazi u sve pojedinačne slučajeve, osim onih koji imaju načelan značaj.

DRAGOSLAV MIHAILOVIĆ upozorava da imamo moralnu obavezu da zaštitimo mladog čoveka koji je u zatvoru i da zaštitu pre svega treba pružati malim ljudima.

LJUBA TADIĆ upoznaje Odbor sa slučajem Božidara Todorovića koji je izbačen sa posla i radi kao fizički radnik. Zaključeno je da o ovom slučaju podrobnije referiše LJ. Tadić.

Kosta Čavoški, Mladen Srbinović i Dragoslav Mihailović

DOBRICA ĆOSIĆ postavlja pitanje ko će potpisivati pisma Odbora. Zaključeno je da se za svaku priliku određuju potpisnici, a da D. Ćosić saziva sastanke Odbora.

LJUBA TADIĆ predlaže da Odbor sam finansira svoju delatnost. Predlog je usvojen.

IVAN JANKOVIĆ referiše o slučaju slovenačkog sociologa Rajka Šuštaršiča, koji se obratio Odboru zato što je otpušten s posla zbog sociološke studije koju je napisao.

Posle diskusije, u kojoj su učestvovali Andrija Gams, Dragoslav Mihailović, Matija Bećković, Mića Popović, Mladen Srbinović, Ivan Janković i LJuba Tadić, zaključeno je da na sledećem sastanku, u prisustvu svih članova, Odbor donese načelnu odluku da li će ulaziti u pojedinačne slučajeve i da li će uzimati u zaštitu jugoslovenske građane bez obzira na njihovu nacionalnost i republičko državljanstvo.

Povodom pitanja Dobrice Ćosića o čuvanju prepiske i prispelih dokumenata zaključeno je da se o arhivi Odbora staraju D. Ćosić, K. Čavoški i I. Janković.

ZAPRATITE NPORTAL NA FEJSBUKU

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)