FELJTON - MILUTIN UROŠ II I NJEGOVA VLADAVINA: Pod uticajem majke, Jelene Anžujske, Milutin se jedno vreme približavao papi

Napisao: Jelisije Andrić u Oksfordu, 1919. godine

20. 05. 2024. u 18:00

NA SRPSKOM prestolu u vreme arhiepiskopa Jevstatija II, koji je upravljao Srpskom crkvom osamnaest godina, sedeo je Milutin Uroš II, koji je ubrzo po stupanju na vlast proširio granice svoga kraljevstva.

ФЕЉТОН - МИЛУТИН УРОШ II И ЊЕГОВА ВЛАДАВИНА: Под утицајем мајке, Јелене Анжујске, Милутин се једно време приближавао папи

Freska kralja Milutina u Crkvi Bogorodice Ljeviške u Prizrenu, Foto " Vikipedija "

Uspešnim osvajanjima na jugu i istoku (1282-1284) stekao je hegemoniju nad svim drugim državama Balkanskog poluostrva. Da bi zadobio poverenje i lojalnost svojih rimokatoličkih podanika, obratio se papi za duhovnu podršku. To je, opet, trebalo da predupredi aktivnosti ugarskog kralja Ladislava IV (1272-1290), čijom se sestrom oženio. Papa Nikola IV pošalje dvojicu izaslanika sa pismima Milutinu i Dragutinu u kojima se potrudio da istakne učenje rimokatoličke crkve i pozvao ih da tu doktrinu prihvate zarad svog spasenja. Papa je pisao i njihovoj majci (francuskoj princezi), preporučujući joj da ih usmeri na pravi put. Jelena Anžujska je odgojena kao katolikinja, ali je istovremeno bila „velika podržavateljka pravoslavne vere“. (Posle smrti Uroševe, Jeleni su na upravljanje dati deo Duklje, između Raguze i Skadra,  i Plav sve do Gusinja i kraj u gornjem toku reke Ibar.) Podigla je i obnovila rimokatoličke crkve u Kotoru, Baru, Ulcinju i Skadru, te čak osnovala i novu episkopiju u Savi (gradu u severnoj Albaniji), ali je istovremeno sagradila pravoslavni manastir Gradac, posvećen Blagovestima (severozapadno od  Raške na obali Ibra). Bila je prvi osnivač škole u kojoj su se obrazovale i za život spremale srpske devojke i gde su pisane i prepisivane knjige. Ostala je verna katolikinja do smrti (10. februara 1314), a ipak ju je Srpska crkva kanonizovala. Grob joj se nalazi u njenom manastiru Gradac. Njen biograf je bio Danilo II, arhiepiskop srpski.

RAZLOG  Milutinovog približavanja papi bio je verovatno uticaj njegove majke, veza sa ugarskim kraljem, ili planovi vezani za odnose sa Grcima i Bugarima s kojima je tada bio u otvorenom neprijateljstvu. Ali, kada se Milutin pomirio sa bugarskim kraljem Georgijem I Terterom (oko 1280. godine) čijom se ćerkom oženio, okončalo se njegovo prijateljstvo sa papom. Ubrzo posle toga porazio je Grke, zauzeo deo njihovih teritorija, zaključio mir sa carem Andronikom II (1282- 1328) i uzeo sebi za četvrtu ženu njegovu šestogodišnju kćer; ovim je dobio i miraz u vidu oblasti koje je osvojio. (Milutin je svojoj teritoriji pridodao Skoplje, Gornji i Donji Polog, vardarska kotlina, Ovče Polje, Zletovo i Pijanec u bregalničkom kraju; oblasti Poreč, Kičevo i Debar u zapadnoj Makedoniji.)

SRPSKI boljari su bili izrazito nezadovoljni ustupcima koje je Milutin dao pobeđenim Grcima, kao i uticajem koji su Milutinovi novi rođaci širili na srpskom dvoru. Jelena je tada savetovala sinu da pomoć potraži u Rimu. On se složio, pisao papi i dobio odgovor da će ga papa dočekati kao voljenog sina jedino ako Milutin neodložno ispuni svoje obećanje o poslušnosti. Za Milutina je ovo bila samo igra. Da ti pregovori nisu urodili plodom dokazuje činjenica da je Milutin 1308. godine ponovio svoju molbu papi.

To je bilo vreme kada je Karlo Šarl III od Valoa Dei gratia Constantinopolitanus Imperator) pokušavao da se dokopa vizantijskog carskog trona kao  njegov zakoniti vlasnik. Milutin je to video kao pretnju. Jedino je papa mogao spasti njegov položaj, te mu je on napisao molbu da ga zaštiti i pošalje svoje izaslanike koji bi u srpskim zemljama podučavali narod pravoj veri.  Papa Klement V na to pošalje svoje izaslanike pod nadzorom fra Egidija (de ordine Praedicatorum, patriarcha Graddensis), arhiepiskopa od Grada (Grado kod Trsta), kako bi Milutin mogao sprovesti u delo svoju „hvale vrednu nameru“.Zahvaljujući tome, Milutin je u Karlu od Valoa dobio prijatelja i saveznika. (Odredbe sporazuma između Milutina i Karla uključuju iskaz prema kojem se moraju poslati posebni predstavnici koji bi proverili da li se kralj odista vratio Uniji i pokornosti Svetoj Rimskoj Crkvi „kao što je obećao da će učiniti pred izaslanicima... koji su bili poslati istom ovom kralju na njegovu molbu".) Ali, Milutin nije održao obećanje. Karlov poduhvat je napušten, pošto je njegova supruga Katarina od Kurtnea, carica i naslednica poslednjeg od latinskih careva u Carigradu Baldvina I, preminula te godine, i pošto su Mleci upravo pali pod papsku anatemu te stoga nije mogao s njima sarađivati. Milutin se tada okrenuo caru Androniku i bugarskom kralju Svetislavu, a papskim izaslanicima koji su živeli na njegovom dvoru izjavio da su njegovi pokušaji da uvede rimsku obrednu praksu beskorisni, te da stoga njihova misija i dalji ostanak u Srbiji nisu mogući.

IZMEĐU 1309. i 1316. godine, na arhiepiskopskoj stolici Srbije nalazio se Sava III. Pre osvećenja bio je član bratstva (moguće, iguman) Hilandara, a potom episkop prizrenski. U to vreme (1313), Dragutin je pokušavao silom da reši pitanje nasleđivanja krune. Episkop zvečanski Danilo (kasnije, arhiepiskop) pomirio ga je sa bratom Milutinom, te je bilo odlučeno da Dragutinov sin Vladislav nasledi presto posle Milutinove smrti, prema prethodnom sporazumu iz 1281. godine. ( U istu godinu pada misija Nikodima, hilandarskog igumana, zaduženog da moli cara da interveniše u toj stvari ili da upozori Grke da se nikako ne mešaju.) Dragutin je posle toga umro, kao monah i pokajnik Teoktist, u svojoj prestonici Debrcu (1316) i sahranjen u crkvi manastira Đurđevi stupovi kod Rasa. Letopisac kaže da „je oko njegovog struka nađena gvozdena užad čvrsto usečena u telo... toliko beše kajanje njegovo“.

TOKOM poslednjih godina Milutinove vladavine, srpski arhiepiskop je bio Nikodim, prethodno iguman Hilandara. Za potrebe svog manastira preveo je (1319) Tipik Svetog Save Osvećenog. Pod njegovim vođstvom, Srpska crkva nije ostavljena na miru. Oko 1316-1317. godine, rimokatolici iz severne Albanije (Barones regni Albaniae), uz ohrabrenje pape Jovana XXII, pokušali su ustanak protiv Milutina. Pod papskim vođstvom, organizovan je savez titularnog cara Vizantije Filipa Tarentskog i ugarskog kralja Karla Roberta protiv srpskoga kralja. Papa je apelovao na verski zanos germanskih prinčeva, kralja Poljske Vladislava I Pjasta i kralja Bohemije (Češke) Jovana Luksemburškog. Kada je Karlo Robert, glavnokomandujući ove krstaške družine, bio prisiljen da zbog ustanka u sopstvenoj zemlji povuče svoje trupe, poduhvat je završen mirom i nije ni najmanje pogodio Srpsku crkvu.

MILUTIN je umro 1321. godine. Kakva god da mu je bila politička veština i lukavstvo, on je do kraja ostao veran svojoj Crkvi i tolerantan u postupanju prema katolicima i jereticima. Za njegove vladavine, sedam novih episkopija je dodato starima. To su bile: episkopija u Lipljanu (Gračanica, Crkva Blagoveštenja); u Zvečanu (manastir Banjska, Milutinova zadužbina); u Končulu (manastir Svetog Nikole na reci Ibar); u Prizrenu (ktitor Milutin); u Skoplju (Crkva Bogorice Trojeručice); u Braničevu (Crkva Svetog Nikole koja je ranije pripadala Bugarskoj dijecezi); i, na kraju, episkopija za oblast Mačve. Na teritoriji pod Dragutinovom upravom nalazila se episkopija za oblast Beograda. Dakle, u vreme Milutinovog kraljevanja, postojalo je šesnaest episkopskih sedišta pod arhiepiskopom Srbije.

OBNOVITELj HILANDARA

OSIM zadužbina koje je podigao u Srbiji, Milutin je u potpunosti obnovio Hilandar na Atosu i izgradio sadašnju crkvu; zasnovao je crkvu i bolnicu u Carigradu; dve crkve u Solunu (Sv. Nikole i Sv. Georgija) i, najzad, manastir u Jerusalimu posvećen Svetim arhangelima Mihailu i Gavrilu. Takođe je obnovio stare manastire i „mnogo zlata davaše u ruke njihove, takođe i hranu i odelo“ „za davanje ubogima“. Time je pokazana pobožnost i posvećenost „Svetog kralja“ svojoj Crkvi, što mu je osiguralo mesto među srpskim nacionalnim svetiteljima koje nazivaju još i „grešnima“.

 SUTRA: SRBIJA NA VRHUNCU MOĆI  U VREME DUŠANA SILNOG 

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Komentari (0)

JOŠ NISTE ODLUČILI GDE ĆETE NA LETOVANJE? Kontiki vas vodi u Tunis po neverovatno niskim cenama