FELJTON - MASKIRANI STALJINISTIČKI METODI U GUŠENJU SLOBODE: „Integralni roman“ bio je, zapravo, romansijerska utopija Dobrice Ćosića

INTELEKTUALNO, ideološko i emocionalno--psihološko oslobođenje Dobrice Ćosića iskazano u političkom istupu na 14. plenumu Centralnog komiteta Saveza komunista Srbije, juna 1968, bilo je već završeno u njegovom stvaralačkom biću – u katarzi stvaranja romana „Bajka“ koji je, kako je već rečeno, objavljen 1965.

Dobrica Ćosić sa ćerkom Anom, Foto Porodični arahiv Ane Ćosić Vukić

Subjektivni značaj koji roman „Bajka“  ima za svog pisca činjenica je od velikog značaja za poetiku Dobrice Ćosića, posebno u ravni slike sveta njegovog celokupnog romanesknog opusa. U ovom romanu već na početku sedme decenije, a ne u političim tekstovima na njenom kraju, bio je transponovano iskazan, dakle i obznanjen, završetak procesa idejne evolucije njenog pisca od partizana i komuniste ka slobodnom, kritičkom intelektualcu, budućem najaktivnijem opozicionaru i disidentu na jugoslovenskom prostoru do kraja postojanja Jugoslavije, ali i piscu romana „Vreme smrti“, „Vreme zla“ i „Vreme vlasti“ – romana koje nije mogao da napiše pisac zarobljen komunističkom ideologijom 20. veka, ali ni himerama o evropskom humanizmu.

Potrebno je da opširnije razjasnim famozni i neostvareni „integralni roman“ koji je moj otac nekoliko puta spomenuo govoreći o romanima „Deobe“ i „Bajka“. „Integralni roman“ bio je, zapravo, romansijerska utopija Dobrice Ćosića koja ga je obuzimala u vremenu modernističkih novatorskih ambicija u šestoj deceniji 20. veka. Kao romansijersku ambiciju i „stvaralački imperativ“ Ćosić ga je u svojim dnevničkim beleškama često pominjao kao novu formu u kojoj bi bilo ostvareno umnožavanje nekoliko slojeva romaneskne strukture i to postupkom uvođenja više vremena i više tipova realnosti.

Najznačajnija novina bi bila da glavni protagonist romana među klasičnim likovima bude sam pisac, tj. njegova dokumentovana fakticitetna realnost, dok bi u prikazu duhovno-psihološke i istorijske realnosti njegovog doba bili ravnopravno inkorporirani fikcijski slojevi i svet iz „imaginarne biblioteke“ – znameniti likovi svetske književnosti.

U STVARI, u liku pisca - stvarnog Dobrice Ćosića - bilo bi objedinjeno više realnosti i to postupkom opisivanja samog procesa njihovog oblikovanja, a tri vremenske ravni: prošla, sadašnja i buduća, slile bi se u jednu – sadašnju. Ukoliko je za „integralni roman“ pojava pisca kao junaka protagoniste konstruktivna romaneskna dominanta, čini mi se da je odgonetanje junaka – snevača snova u "Bajci" koji na dnu reke razgovara sa moravskim đavolom Anđamom, jedno od najznačajnijih značenjskih struktura za interpretaciju Ćosićeve antiutopije. U tom kontekstu i autobiografski zapis o psihološkom i duhovnom stanju pisca Dobrice Ćosića, koje je prethodilo i po njegovim rečima odredilo faustovsku prirodu teme romana "Bajka", može da ima smisao relevantnog putokaza u tumačenju ovog romana.

- TVOJ  uvid da je redukcija poetskog govora u "Bajci" konceptualna je tačan. Za fikcijsku realnost „Bajke“ morao sam imati i nov govor, novu leksiku. Smišljao sam nove reči i nove pojmove za imaginativne sadržaje i smisaone poruke teksta. Čini mi se, neki pojmovi i reči, kao „razistorija“ imaju trajno značenje u našem jeziku i mišljenju. A svako poglavlje ima svoj jezik. „Na dnu reke“, „Muzeum“, „Kamonija“, „Razistorija“, razlikuju se, smatram, i po jeziku, sintaksi, stilu. Iskreno i neskromno da kažem: mene jezik više nije najviše mučio u pisanju romana. Kada sam imao šta da kažem, imao sam i reči za taj sadržaj. Razume se, između „nečeg“ što želi da se izrazi i reči koje borave u našem pamćenju i čekaju impuls da izlete iz tmine, postoji uzajamnost: sadržina, ideja, predstava – pronađu svoj jezik, svoje rečenice i rečenice koje istkaju tekst, a ponekad i sama reč koja se pamti ili pročita, pokrene misao i maštu da se ispuni sadržinom koju uspostavlja sama priča, ideja vodilja pripovedanja. Taj interakcijski odnos dva duhovna materijala – jezika i sadržine pripovedanja – vrlo je složen; on se kao stvaralački proces zbiva „nesvesno“ ili, možda, i nadsvesno. Reči imaju neku kohezionu energiju koja ih spaja u rečenički sklop, one se privlače ili odbijaju. Zato treba uporno i dugo raditi, to jest ćutati, čekati odgovarajuću reč, ili ih ispisivati dok se one ne nađu i međusobno ne usklade. Otud je meni prva reč u romanu bila od odlučujućeg značaja. Ona je matica iz koje se roje buduće reči i njihovi smisaoni nizovi rečenica. "Bajci" su ideje rađale reči, ali su i reči rađale ideje i sadržine pripovedanja.

KAO čitaoca  „Bajke“ i njenog tumača u pokušaju najsnažnije me je zaokupljao smisao poglavlja „Razistorija“ koje nije bilo posebno zapaženo od strane savremenih čitalaca i kritičara. U centru njihove pažnje bila su poglavlja „Pepeo“ - kao alegorijski iskaz sveta u kome su sve vrednosti poreknute i „Muzeum“– kao iskaz logorskog karaktera epohe 20. veka, zbog čega je „Bajka“ i čitana kao gorka satira oba vida totalitarizma - nacističkog i komunističkog. Zagledani u stvarnost titoističkog poretka jugoslovenskog samoupravnog socijalizma i gorčinu zamaskiranih staljinističkih metoda u gušenju slobode misli i delovanja, kritičari Ćosićevog romana su u „Bajci“ pročitali smisao i značaj pobune protiv svakog oblika totalitarizma, pri čemu im je umakao drugi – vizionarski smisao romana: „Razistorija“ je samo četvrt veka po objavljivanju "Bajke" započela svoje poostvarenje. Od osamdesetih godina, i dalje, svet se kreće „razistorijski“, ide ka svojoj „bilosti“. Razistorijski proces obuhvatio je sve državno-političke tvorevine i poretke stvorene Prvim i Drugim svetskim ratom na tlu Balkana, Evrope, Sovjetskog Saveza, Bliskog i Srednjeg istoka... Knjige o tom procesu danas pune biblioteke, arhive, kompjuterske banke podataka. Dobrica Ćosić je u romanu „Bajka“ predvideo to opšte revizibilno kretanje istorije, a u njemu i razistorijska rušenja istorijskih napora i dostignuća srpskog naroda.

STALNO OBNAVLjANjE

LAJTMOTIV "Bajke", odnosno Anđame, preuzeo je pisac za svoje celokupno buduće ponašanje u javnom životu. U permanentnosti nade, u njenom ponavljanju ... i stalnom obnavljanju, Dobrica Ćosić je formulisao svoj lični imperativ odanosti principu akcije, ali i odgovornosti za nju. Taj imperativ će zastupati u svom sveukupnom delovanju od "Bajke" do kraja svog života i u toj činjenici potvrđuje se piščevo autopoetičko određenje da je to njegova "najličnija knjiga" .

SUTRA: VELIKE ZAMISLI POKREĆU U NAMA VELIKE DOGAĐAJE

Preporučujemo

Feljton

0 2

FELjTON - PODVALE SU IMALE PRIVID PROGRESA: Šesta decenija je bila decenija organizovanja zavera i razočaranja

12. 06. 2023. u 18:00

Feljton

0 1

FELjTON - ISTORIJA JE PRETEKLA SVE ČOVEKOVE SNOVE: Ćosićeva "Bajka" - Prve vizije dobra i zla

11. 06. 2023. u 18:00

Feljton

0 0

FELjTON - KULTURNI I PROSVETNI PREOBRAŽAJ CELE SRBIJE: Đilas, Zogović i Dedijer vršili ideološka nasilja u kulturi i umetnosti

10. 06. 2023. u 18:00

Feljton

0 0

FELjTON - JEDINI KOMUNIST MEĐU GOSPOĐAMA: Krista Đorđević - Druga majka Dobrice Ćosića

09. 06. 2023. u 18:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije