SVE ČEŠĆE OBOLJEVAJU I DECA: Upozorenje stručnjaka - Metabolički sindrom ubrzava put do srčanog ili moždanog udara

VIŠE od 40 odsto osoba, pre svega žena, u šestoj deceniji života ima metabolički sindrom.

Foto Shutterstock

Ovo stanje podrazumeva da im je narušen nivo šećera u krvi, triglicerida i dobrog holesterola (HDL), kao i krvnog pritiska uz prisustvo stomačne gojaznosti. Nijedan od pomenutih poremećaja zdravlja ne daje simptome, pa je metabolički sindrom često prikriven, zbog čega višestruko raste rizik od kardiovaskularnih bolesti i dijabetesa.

U intervjuu za "Novosti" docent dr Ljiljana Lukić, internista-endokrinolog Univerzitetskog kliničkog centra Srbije kaže da je veoma bitno utvrditi da li neko pati od metaboličkog sindroma, jer ovi pacijenti imaju više od dva puta povećan rizik za srčani i moždani udar, začepljenje arterija donjih ekstremiteta i pet puta povećan rizik od razvoja tipa 2 šećerne bolesti:

Dragan Milovanović

- Proces atersokleroze je uobičajeni proces starenja ljudske populacije, a prisustvo metaboličkog sindroma kod pojedinca ukazuje nam da ta osoba ima ubrzan proces ateroskleroze, što je dovodi u vezu sa ranijom pojavom kardiovaskularnih bolesti koje su osnovni uzrok smrtnosti ljudske populacije.

o Kako se postavlja dijagnoza metaboličkog sindroma?

- Na osnovu laboratorijskih nalaza. Međutim, značajan podatak daje i detaljna analiza pacijentovih životnih navika, načina ishrane i stepena fizičke aktivnosti kao i porodične anamneze. Merenje krvnog pritiska, telesne težine i obima struka su neophodni da bismo postavili dijagnozu metaboličkog sindroma. Inicijalno je potrebno laboratorijski odrediti nivo šećera u krvi i nivo glikoziliranog hemoglobin (HbA1c), nivo masnoća (holesterol, HDL i LDL holesterol i trigliceridi) ali i proceniti bubrežnu funkciju određivanjem nivoa kreatinina i mokraćne kiseline. Preporuka je određivanje nivoa markera zapaljenja (CRP), hepatograma hormona štitaste žlezde u određenim grupama pacijenata.

o Šta kada se utvrdi postojanje ovog sindroma?

- U lečenju metaboličkog sindroma aktuelne preporuke obuhvataju procenu rizika od ateroskleroznih kardiovaskularnih bolesti kod svakog pacijenta u cilju prevencije kardiovaskularnih događaja. Primarni cilj u regulaciji ovog sindroma je pravovremeno određivanje i lečenje svake pojedinačne komponente. S obzirom na to da su sve komponente metaboličkog sindroma povezane sa načinom života, odnosno stepenom fizičke aktivnosti i načinom ishrane, lečenje ovog sindroma pre svega se započinje izmenama načina života, a kada ciljevi nisu postignuti zahteva i primenu lekova. Neophodnost primene lekova je usmerena na kontrolu nivoa šećera i masnoća u krvi, kao i lekova za kontrolu krvnog pritiska, a u novije vreme i lekova za kontrolu telesne težine.

o Ko bi trebalo da se uputi lekaru radi sumnje na metabolički sindrom?

- Većina ovih poremećaja nema tipične simptome. Međutim, ono što jeste prepoznatljivo je povećan obim struka. Povećan obim struka, odnosno visceralna gojaznost predstavlja nakupljanje masnog tkiva oko ili u organima u trbuhu, merena na nivou pupka. Osnova nastanka metaboličkog sindroma je upravo ovo nakupljanje masnog tkiva na mestima gde to nije uobičajeno, a još bitnije je da ovo visceralno masno tkivo prestaje da bude rezerva energije, već postaje mesto gde dolazi da oslobađanja značajnih faktora zapaljenja i hormona koja učestvuju u nastanku kardiovaskularnih bolesti i dijabetesa.

Foto Shutterstock

o Koji su uzroci razvoja ovog poremećaja zdravlja?

- Uzroci nastanka metaboličkog sindroma su višestruki. Pretpostavljeni uzroci uključuju genetsku predispoziciju i brojne faktore spoljne sredine i način života, uključujući gojaznost, nedostatak fizičke aktivnosti i nezdrave navike u ishrani. Krucijalno je nakupljanje masnog tkiva posebno u trbuhu, dovodeći do insulinske rezistencije, a povećani kalorijski unos predstavlja njen primarni uzrok. Značajno je naglasiti da epidemiološke studije pokazuju da faktori spoljašnje sredine još u fetalnom periodu i ranom periodu posle rođenja značajno dopirnose pojavi gojaznosti u odraslom dobu i danas se sve više u fokus stavlja i način ishrane majke tokom trudnoće u patogenezi metaboličkog sindroma.

o Kakva je prognoza za ove pacijente?

- Prognoza pacijenata sa metaboličkim sindromom zavisi od broja komponenata koje su poremećene, ali i prisustvu kardiovaskularnih komplikacija. Samo prisutvo kardiovaskularnih komplikacija (srčani i moždani udar, začepljenje krvnih sudova nogu) ima lošu prognozu. Značano je naglasiti da primena savremenih lekova u kontroli svih navedenih komopenenata metaboličkog sindroma to značajno može da promeni.

Foto: Profimedia

o Da li postoji način da pacijent sam sebi pomogne?

- Naravno. Veoma bitan deo terapije je da se smanji telesan težina, minimalno 150 minuta nedeljno umerene do intenzivne fizičke aktivnosti, zdrav način ishrane sa unosom povrća, mahunarki, voća, proizvoda od celog zrna žitarica i ribe, a izbegavanje hrane bogate rafinisanim ugljenim hidratima, solju i zasićenim mastima, prestanak pušenja i prevelikog unosa alkohola i zdrav i kvalitetan san.

Preporučujemo

Dr Novosti

0 6

NE LjUŠTITE IH I NE BACAJTE: Pet vrsta kora voća i povrća koje pomažu zdravlju (FOTO)

29. 10. 2024. u 07:00

Dr Novosti

0 12

ČUVAJU SRCE, NORMALIZUJU PRITISAK: Lek iz prirode - bobice gloga, dobri i sirup, kapi ili čaj

25. 10. 2024. u 07:15

Dr Novosti

0 12

BILjKE IZ VAŠE KUHINjE KOJE SU VIŠE OD ZAČINA: Bosiljak za jače kosti, žalfija protiv upala

21. 10. 2024. u 07:15

Dr Novosti

0 46

ČAJ ZA SVAKU PRILIKU: Žalfija, kraljica bilja - Čuva jetru, smiruje grlo, ublažava valunge

14. 10. 2024. u 07:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije