GOJAZNOST ZBOG NISKOG TIROKSINA? Upozorenje stručnjaka - Samo jedan hormon u disbalansu može da naruši kompletno zdravlje

Ивана Ковачић
Ivana Kovačić

04. 06. 2024. u 07:30

PROBLEMI sa metabolizmom, nedostatak energije, promene raspoloženja, loš san i druge brojne telesne funkcije u velikoj meri su regulisani dejstvom hormona.

ГОЈАЗНОСТ ЗБОГ НИСКОГ ТИРОКСИНА? Упозорење стручњака - Само један хормон у дисбалансу може да наруши комплетно здравље

Foto: Shutterstock

Kada se njihov odnos u organizmu naruši, što je često posledica starenja, ali i nekih oboljenja, kvalitet života sa zdravstvenog aspekta se radikalno menja. Ono što još više zabrinjava je činjenica da se mali broj endokrinologa usko stručno bavi hormonima, a otežavajuća okolnost je što se njihovo stanje teško dijagnostikuje, odnosno zahteva individualan pristup i analize koje su retko kada pokrivene zdravstvenim osiguranjem.

U intervjuu za "Novosti" profesor dr Vladimir Ilić kaže da su hormoni nezamenljivi hemijski glasnici koji upravljaju našim telesnim funkcijama:

Privatna arhiva

profesor dr Vladimir Ilić

- Njihovo održavanje u ravnoteži je od suštinskog značaja za fizičko, mentalno i emocionalno blagostanje tokom čitavog životnog veka. Oni igraju dominantnu ulogu u regulaciji rasta i razvoja, kao i razvoju polnih karakteristika i reproduktivnih kapaciteta. Takođe, kontrolišu metabolizam, glad i žeđ. Neravnoteža može izazvati promene težine, dijabetes i druge metaboličke poremećaje. Hormoni utiču na raspoloženje, ciklus spavanja i kognitivne funkcije. Fluktuacije mogu izazvati anksioznost, depresiju, umor i probleme sa pamćenjem. Zatim, uključeni su u imunološku funkciju, kardiovaskularno zdravlje i gustinu kostiju, a disbalansi su povezani sa kardiovaskularnim oboljenjima i osteoporozom.

o Da li proces starenja neminovno dovodi do hormonalnog disbalansa i zašto?

- Starenje je povezano sa progresivnim opadanjem funkcionalnih sposobnosti organizma. Kada govorimo o endokrinim žlezdama kao što su štitasta, nadbubrežne i polne žlezde, promene se dešavaju zbog tri ključna faktora:smanjenja proizvodnje hormona, smanjenja osetljivosti receptora i zbog toga što nastupaju promene u načinu na koji telo razgrađuje i koristi hormone. Sve ovo može dovesti do sporijeg uklanjanja hormona iz krvotoka, što dalje utiče na njihov balans. Osim navedenog, loša ishrana, nedostatak fizičke aktivnosti, nedovoljno sna i velika količina različitih lekova takođe mogu uticati na hormonalnu neravnotežu kod starijih osoba.

Foto: Shutterstock

o Kako je sve moguće ispitati hormonalni status pojedinca?

- Ispitivanje hormonskog statusa pojedinca nije tako jednostavno kao što se možda čini. Specifični testovi i pristup proceni hormonskog statusa zavise od starosti, pola i zdravstvenih problema pojedinca. To je složen proces koji uključuje kombinaciju testova krvi i testiranje statusa receptora, uz sveobuhvatnu procenu psihofizičkog stanja pacijenta. Naglasio bih da kada god se testira funkcionisanje endokrinog sistema, neophodan je personalizovani pristup jer samo tako je moguće identifikovati hormonsku neravnotežu i sprovesti odgovarajuću strategiju lečenja.

o Koji hormoni su ključni za ispitivanje?

- Najčešće se u laboratorijama određuju hormoni štitaste žlezde, kod sumnje na Hašimoto ili hipertireozu, polni hormoni kod policističnih jajnika, poremećaja menstrualnog ciklusa i erektilne disfunkcije kod muškaraca, ili nivo insulina zajedno sa glikemijom za dijagnozu insulinske rezistencije i dijabetesa. Međutim, testiranje statusa hormonskih receptora je još jedan važan aspekt, posebno u slučajevima poput invazivnog raka dojke. Ovaj test pomaže u određivanju prisustva i nivoa hormonskih receptora, što je posebno važno kod određivanja dalje terapije.

o Dakle, te analize su velike i različite?

- Da, jer sveobuhvatna evaluacija uključuje više od testova krvi. Lekar uzima u obzir i različite faktore kao što su simptomi, istorija bolesti i rezultati drugih laboratorijskih testova, kao što su status vitamina i elektrolita, enzime jetre, nivo lipida, funkcije bubrega...

Gojaznost

o Imaju li hormoni uticaj na to što se mnogi posle 50. godine ugoje?

- Hormoni imaju ključnu ulogu u regulisanju metabolizma i telesne težine, posebno kako ljudi stare. Najvažniji su tiroidni hormoni (T3 i T4) koji kontrolišu potrošnju energije tela i određuju brzinu metabolizma, insulin i kortizol koji regulišu nivo šećera u krvi i skladištenje masti, kao i leptin i grelin koji utiču na nivo apetita.

o Koliko je za tumačenje hormonalnog statusa pojedinca bitna stručnost jer mali broj lekara se bavi ovom problematikom?

- Stručnost lekara je ključna za tačno tumačenje hormonskog disbalansa, jer hormoni imaju širok spektar efekata na telo. Dok neke hormonske neravnoteže nisu ozbiljne, poput one da visoke vrednosti paratiroidnog hormona ukazuju na nedostatak vitamina D, druge mogu dovesti do ozbiljnih zdravstvenih problema ako se ne leče. Zato je neophodno potražiti medicinski savet od zdravstvenog radnika. Lekari supspecijalisti endokrinologije, najbolje su opremljeni da dijagnostikuju i leče hormonsku neravnotežu. Međutim, broj ovih stručnjaka je relativno mali u poređenju sa rasprostranjenošću hormonskih poremećaja.

o Da li je istina da male promene u nekom konkretnom hormonu mogu da imaju širok spektar efekata na celokupno zdravlje?

- Naravno, jer svaki hormon ima specifičnu ulogu, ali istovremeno deluje u međusobnoj interakciji sa drugim hormonima. Ove interakcije omogućavaju fino podešavanje različitih telesnih funkcija, kao što su metabolizam, rast, reprodukcija, raspoloženje i odgovor na stres. Na taj način se održava homeostaza - unutrašnja ravnoteža u organizmu. Zato male promene u jednom hormonu mogu imati širok spektar efekata na celokupno zdravlje.

Foto: Shutterstock

o Koji su to obično hormoni čiji disbalans može da utiče na kompletno zdravlje?

- Insulin i glukagon regulišu nivo šećera u krvi. Insulin snižava, dok glukagon podiže nivo šećera kada je potrebno. Hormon tiroksin, koji proizvodi štitasta žlezda, igra ključnu ulogu u regulaciji metabolizma. Kada je nivo tiroksina nizak, metabolizam se usporava, i obrnuto. Kortizol, poznat i kao hormon stresa, ima kompleksnu interakciju sa drugim hormonima tokom stresnih situacija. Visok nivo kortizola može uticati na proizvodnju drugih hormona poput insulina i estrogena. Estrogen i progesteron su ključni za reproduktivno zdravlje žena. Estrogen stimuliše rast endometrijuma (sluzokože materice), dok progesteron održava ovu sluzokožu kako bi se pripremila za moguću trudnoću. Vazopresin i oksitocin međusobno regulišu socijalno ponašanje i emocije. Vazopresin utiče na agresivno ponašanje i obrambene reakcije u određenim situacijama, dok oksitocin stimuliše emocionalnu bliskost i poverenje.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Komentari (0)

REVANŠ ALBANCIMA OD GROBARA I DELIJA: Ovo se na EURO 2024 desilo dan nakon što se veličala velika Albanija (FOTO)