JUNAKE LITIJA OVEKOVEČIO STIHOVIMA: Slavko Perošević poemu posvetio malim i velikim herojima odbrane SPC

V.Kadić

05. 09. 2020. u 17:30

ЈУНАКЕ ЛИТИЈА ОВЕКОВЕЧИО СТИХОВИМА: Славко Перошевић поему посветио малим и великим херојима одбране СПЦ

Foto Privtna arhiva

HEROJ litija, odbrane svetinja Slavko Perošević iz Šavnika, epski pesnik, istorijske događaje biblijskog karaktera smestio je između korica poeme "Ne damo svetinje", čija se promocija sa nestrpljenjem čeka.

U svedočanstvu koje će se u mnogim domovima čuvati kao ikona našli su se mali-veliki junaci - poput devojčice Une, stogodišnjeg Nova Markovića iz Murina, Milivoja Brkvića Brdže iz Podgorice, Isaka Simićevića, krstonoše sa Žabljaka i mnogih drugih.

- Sve pesme koje sam napisao nastale su "u direktnom prenosu" od Trojičindanskog sabora ispred Sabornog hrama Hristovog Vaskrsenja u Podgorici, pa do odbrane crkve u selu Dubrovsko u Drobnjaku, preko svetovasilijevskog sabora u Nikšiću, ali i ostalih događaja koji su se nizali na Blažovom mostu u Podgorici gde sam stajao uz vladiku Joanikija dok je bio u molitvi - priča za "Novosti" Perošević.

Perošević je, kaže, ponosan što je bio deo brojnih molitvenih kolona u Crnoj Gori, i ističe da mu se u biće urezala kao najlepša ona koja se održala u Hercegovini - od rodne kuće Svetog Vasilija Ostroškog pa do Trebinja.

 

Foto Privtna arhiva

Slavko Perošević

Perošević podseća da je narod upravo na krilima epskih stihova dobijao novu snagu.

- Ne treba da zaboravimo da je epska poezija kroz duge vekove uvek nadahnjivala klonule srpske grudi i mišice. Najlepši kompliment dobio sam od jedne starije žene na Žabljaku, koju sam slučajno sreo, kada mi je rekla: "Slavko, od kad ti pišeš pesme žene su prestale da pletu."

ŽAL ZBOG KUČA

JEDINA žal koju imam je ta što zbog virusa korona nisam mogao da ponesem časni krst sa Fundine ispred plemena Kuča, koje je veliko herojsko pleme. Oni su održali Podgoricu svojom snagom i hrabrošću - kaže Perošević, nadajući se da će mu se ta želja ispuniti u skorijoj budućnosti.

Naš sagovornik ukazuje da kada je Crkva prestala da organizuje litije, a sveštenici prestali da izlaze, njih su preuzeli neki drugi, hrabri ljudi.

- Puno je lakše bilo hodati pod patronatom Crkve nego kada Crkve i sveštenika nema. Imao sam čast, možda jedini u Crnoj Gori, da nosim časni krst u pet gradova Crne Gore - na litijama u Šavniku, Bernama, ispred 30.000 Vasojevića. To je bio jedan od najsrećnijih dana u mom životu. Ujedinile se litije koje su se slivale sa svih strana ka Beranama. Ispred manastira Đurđevi stupovi dočekan sam uz velike ovacije i skandiranje - "Ne damo svetinje, Slavko Srbine". Tu sam održao govor i burno pozdravljen od mase naroda, priseća se Perošević.

Potom su usledili Pljevlja, auto-litija u Herceg Novom gde sam upoznao žive heroje krsnih hodova koje je opevao, kao što je otac Drago Pešikan, i na kraju u Nikšiću, gde sam časni krst podelio sa kolegama epskim pesnicima, koji su svemu ovome dali ogroman doprinos.

I Slavko je poput drugih stavio na kocku zdravlje, egzistenciju, imovinu.
 
KOŠARE I PAŠTRIK

SLAVKO Perošević opevao je junake sa Košara i Paštrika.

- Dužnost epskog pesnika je da sve heroje koji su pali za svoju veru otadžbinu, narod izbavi iz tame. Opevao sam mnoge heroje sa Košara i Paštrika, pre svega poginule junake - Vukomana Tešovića, Sima Popovića, opevao sam dvojicu braće bliznaca Milića koji su poginuli na Kosovu, dok im je treći brat umro od tuge, a potom i otac. Opevao sam i žive junake - generale Božidara Delića i Vladimira Lazarević.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)