Cela istorija Krupnja u kući prote Aleksandra

KRUPANj, varošica u Rađevini, u ovoj godini napunio je šest vekova postojanja, po pisanim tragovima, a njegovu istoriju, koja seže i u ranije vekove, kroz 6.000 vrednih eksponata, “sabrao” je, u minule tri decenije, protojerej- -stavrofor Aleksandar Aca Đurđev. On je u srcu grada priredio muzejsku zbirku od koje svakom iole zainteresovanom za našu prošlost, istoriju, kulturu i duhovnost staje dah.

Omiljeni prota, rođen u Parizu, uz prelepi duhovno-kulturni kompleks u obližnjem Dobrom potoku, gde je istoimena drevna crkva, koji je sam osmislio i učinio ga biserom i Srpske pravoslavne crkve i srpskog roda, 3.000 eksponata postavio je u ambijent svog doma, koliko je darovao u SPC, u Dobrom potoku. Vrata zbirke širom je otvorio za goste Krupnja i Rađevine, naravno i za ovdašnje ljude, koji žele da, na jednom mestu, “prošetaju” Rađevinom kroz vekove.

PROČITAJTE JOŠ: U pitomoj i lepoj Rađevini čuvaju se pradedovski običaji: Svatove zovu čuturom

- Za mene je, bez preterivanja, prota Aleksandar Đurđev, sa svojim delima, neprocenjivo bogatstvo našeg kraja, jer je Rađevini posvetio sav svoj život, znanje, rad, trud, osećaj za ljubav prema kraju, našoj crkvi, rodu i otadžbini - kaže predsednik Opštine Krupanj, Ivan Isailović, inače glumac koji je završio akademiju, ponosan na bogatu prošlost kraja.

- Od njega sam čuo značajne detalje iz naše prošlosti, među kojima i da je i naša slavna glumica Žanka Stokić, između dva rata, igrala u Krupnju, da je odsela u hotelu “Evropa”, koji je bio na mestu današnje opštine, i da je sav honorar dala ovdašnjim ljudima u humanitarne svrhe.

Prota Aleksandar Đurđev

A predsednik Opštine je, kako kaže prota, zaista izuzetan čovek, zahvaljujući kome u ovaj muzej dolaze mnogi gosti, među kojima eminentne ličnosti, sa svih meridijana, i oni iz naše zemlje, koji dolaze da vide ne samo Krupanj, “već našu nacionalnu istoriju, jer se kroz postavljene eksponate ona i te kako vidi”.

- Ovo je svojevrstan dokaz našeg postojanja - priča nam prota Aleksandar, pokazujući bogatu zbirku, raspoređenu u nekoliko prostorija, koje deluju i lepo, i svečano, i otmeno. Krupanj se, prvi put 1417. godine spominje u dubrovačkim aktima. Sa svim ovim eksponatima moći će da se vidi kako se živelo, ne samo ovde, već u čitavoj Srbiji.

- Sve ovo sam prikupljao i spremao tri decenije, bukvalno danju i noću. Danju sam radio kod crkve u Dobrom potoku, a noću ovde. Tri decenije je trajalo, jer je sve moralo da se konzervira, a ja nisam institucija, već samo jedan običan čovek. Ovo je sada na radost svih nas i važno je da ljudi uživaju u ovome i da mlađe generacije dolaze da vide i uživaju u nacionalnoj istoriji, koju, nažalost, najmanje znamo - objašnjava prota.

PROČIATJE JOŠ: Lusteri od sablji i podzemni hramovi

Rađevina u vreme Rima, srednjeg veka, pa sve do Velikog rata, Drugog svetskog rata “sabrana” je u muzeju u koji dolaze i oni koji prevale stotine kilometara.Originalne nošnje iz Rađevine, koje su identične i u susednom Jadru, Vukovom kraju, fotografije i drugi eksponati vezani za naše vladare, i Obrenovića i Karađorđeviće, sobe u kojima su spavali kad su boravili u Krupnju, zatim uniforme srpskih vojnika, originalni dokumenti o raznim događajima i vremenima, ali i predmeti od onih koji se tiču rada prve pošte u kraju, do eksploatacije rude, pa do postavke kabineta predsednika Krupnja iz drevnih vremena i mini- kapele, samo su deo bogate zbirke.

- Pred nama su dokumenti spaljenog Krupnja iz Drugog svetskog rata, ali i oni koji se odnose na zanemarivani Ravnogorski pokret, kao da u početku, ovde, nisu bili, kao i u većini drugih krajeva, zajedno i četnici i partizani - kaže prota krupanjski.

Zanimljivo je da je, odmah posle rata, Brozova Udba pokupila sve fotografije kralja i svega onog što je imalo veze sa njim, da spali.

- Srećom, jedan “udbaš” Srbin sakrio je to kod sebe na tavan - završava priču prota Aleksandar Đurđev.

PEDANTNI DUBROVČANI

DUBROVČANI su pedantno, što je prota našao, pisali pored ostalog kakve obaveze plaćaju sveštenici i pravoslavni i katolički. Najstarija pravoslavna bogomolja bila je Dobropotočka crkva, a u samom gradu bila je Rimokatolička crkva Svetog Petra i Pavla. Postoje i tragovi ko je sa koliko para u zlatu ili srebru darivao ove hramove u to doba.

IDEOLOGIJA

- IDEOLOGIJA je učinila da se godinama uopšte, recimo, nije spominjao kralj. A dinastija je veoma bitna za nas. Sad, Bogu hvala, mogu da se vide čestito slike kralja Aleksandra, ali i drugih naših vladara - kaže prota Aleksandar.