“Sport”: LJajić rezerva, Marković daleko od prvog tima Liverpula, Živković novo ime

Pred Srbijom je mesec koji može definitivno da odredi sudbinu našeg reprezentativnog fudbala, a to nije ni SP za igrače do 20 godina na Novom Zelandu, a ni EP mladih do 21 godine u Češkoj već duel „A” selekcije sa Danskom u Kopenhagenu.

Istina, pre 13. juna izabranike selektora Radovana Ćurčića očekuje susret sa Azerbejdžanom, 7. juna u Sent Poltenu, meč koji bi trebalo da posluži kao priprema za ono što Ivanovića i drugove očekuje na „Park stadionu” u danskoj prestonici.

Imena igrača za ove susrete biće poznata u subotu kada će Radovan Ćurčić u „Kraun plazi” biti sa spiskom na kome će se naći 20 igrača i trojica golmana, a kako „Sport” saznaje, u odnosu na poslednju prozivku i meč u Lisabonu protiv Portugalije, očekuje se samo jedno novo ime - Živko Živković. Golman Partizana zauzeće mesto Milana Lukača, a pored njega u konkurenciji golmana su standardni Vladimir Stojković i Željko Brkić. Vredan pomena je i povratak oporavljenog Ljubomira Fejse.

Ono što treba da brine selektora Ćurčića i njegov stručni štab svakako je činjenica da jedan broj igrača poslednjih nedelja ponovo nije imao neophodnu minutažu u svojim klubovima. U javnosti, naime, često postoji zamena teza i pitanje: kako to da selekcija sa igračima koji igraju u klubovima tako zvučnih imena, nema potreban rezultat? A ralnost je nažalost drugačija, statistika veoma surova kada se radi o srpskim reprezentativcima.

Primera radi, Lazara Markovića dugo nema među starterima u Liverpulu i ostrvski mediji ga već sele u neki drugi klub, Adem Ljajić je postao standardna rezerva u Romi, a nedavni derbi sa Lacijom, ispratio je svih devedeset minuta sa klupe. I Filip Đuričić je okončao sezonu u Sautemptonu bez zapaženije minutaže i učinka, a Petar Škuletić, posle odlaska Miodraga Božovića iz Lokomotive, samo je nemi posmatrač duela njegovog kluba. Za meč sa Danskom selektor neće moći da računa na povređenog Dušana Tadića, a pod upitnikom je i Duško Tošić koji već dugo ide na terapije i gotovo je izvesno da neće biti na raspolaganju „A” timu. Zbog svega gore navedenog, nameće se jednostavan zaključak a on glasi: ako pobedimo sebe, pobedićemo i Dansku!

Drugim rečima, ukoliko svaki igrač, bez obzira na minutažu u klubu i trenutnu formu, bude pružio svoj maksimum na „Park stadionu” uz obaveznu disciplinu i odgovornost koju zahteva dres sa državnim grbom (odsustvo taktičke discipline koštalo nas je poraza u Lisabonu) onda možemo da se nadamo i revanšu za onaj poraz u Beogradu (1:3). U suprotnom samo ćemo slušati neke nove izgovore koji su aktuelni i traju još od 2010. godine i one pobede na SP u Južnoj Africi protiv Nemačke (1:0). Srbija praktično još od tada čeka na jednu veliku pobedu, koja bi vratila poverenje u najbolji nacionalnio tim, a 13. jun može biti prekretnica koja bi „orlove” približila zacrtanom cilju, plasmanu na Evropsko prvenstvo koje se iduće godina održava u Francuskoj.