U Humskoj se, sa povratnicima-kapitenima, uvek slavilo

Reč je o defanzivcu Nenadu Đorđeviću, čije su obaveze iznenada završene u sezoni 2009/2010. posle čega je sreću morao da potraži u ruskom premijerligašu Krila Sovjetov. Iskusni štoper je u vreme dok je na klupi Partizana sedeo Goran Stevanović precrtan bez ikakvog objašnjenja, uz poruku da nema potrebe da se pojavljuje na prozivci ekipe u “Zemunelu” jer je želja i ambicija da se ekipa podmladi.

Od tada do danas čast da ponesu kapitensku traku su imali samo Mladen Krstajić i Saša Ilić, sa mnogo uspeha i što je još važnije, autoritativno, kako pred saigračima tako i u odnosu sa trenerima, koji nisu ni pomišljali da bi trebalo tu čast i poverenje ukazati nekom drugom.

Povratkom iz Gelzenkirhena posle duže i uspešne pečalbarske karijere u Nemačkoj Mladen Krstajić se nametnuo kao vođa tima, pa je sasvim prirodno posle neslavnog rastanka sa Nenadom Đorđevićem upravo iskusni štoper “preuzeo” ekipu. I dok su u Crvenoj zvezdi trajala trvenja, Krstajić je bez ikakvih potresa predvodio ekipu ka reprizi uspeha iz sezone 2003/2004. plasmanu u Ligu šampiona. Njegova misija je bilo utoliko značajnija što je pored njega na putu ka elitnom evropskom takmičenju stasao i novajlija iz BSK Borče Stefan Savić, čija je kasnije prodaja u Mančester siti u leto 2011. značajno popravila situaciju u klupskoj kasi.

Sasvim prirodno, posle penzionisanja Mladena Krstajića u sezoni 2011/2012, traka se našla na ruci Saše Ilića, gde se nalazi i dan-danas. O tome koliko se u svlačionici poštuje vlasnik čitavog niza rekorda, svedoče i nedavne reči Danka Lazovića.

- Mogu ja nekada i da ponesem traku kada on nije na terenu, ali svaka dalja priča na tu temu je suvišna. Zna se da Partizan ima samo jednog kapitena. Možemo svi mi da je nosimo, ali zna se kome ona pripada. Dok god bude bio aktivan, mi ostali ćemo samo biti nosioci trake, a Sale pravi i jedini kapiten. Takav je Saša bio sa 18, takav je i sa 37. To mora da se poštuje - pogodio je suštinu Lazović.

Uz primer kapitenske trake mnogo je onih koji su se posle uspešnih ili neuspešnih karijera u inostranstvu vraćali u Humsku i preživljavali “drugu mladost”. Druge prilike u crno-belom dresu sigurno se rado sećaju Milan Smiljanić, Radiša Ilić, Marko Lomić, Veljko Paunović, Ivica Kralj, Albert Nađ, mada je bilo i onih čiji novi mandat nije nešto o čemu će pričati unucima. Pravi primer je Zvonimir Vukić, koji je zbog sukoba sa Vladimirom Vermezovićem završio obaveze u Partizanu u leto 2012, šest meseci pre isteka ugovora sa crno-belima.

O kapitenima FK Crvena zvezda možete da pročitate OVDE