Dejan Zečević: Dinamična tinejdžerska priča

IZ nekog "kuloara" procurila je vest da je jedan dečak rekao: "Želim da upišem Vojnu akademiju, kako bih postao dobar čovek kao Mirko Klisura". To je negde i bila ideja Dejana Zečevića, reditelja serije "Vojna akademija". Želeo je, kaže, da pričom glavnih junaka, među kojima je i simpatični kadet Klisura, podseti na vrednosti koje ova obrazovna ustanova usađuje mladim ljudima. I da pokaže da akademija koja školuje buduće profesionalne vojnike nije rigidna, jer u njoj, uprkos pravilima i sankcijama, i te kako ima i života i energije.

- I da u nju, na kraju krajeva, nije lako ući, jer tu prolaze samo najbolji - kaže reditelj, koji je želeo da ovu poruku upakuje u pitku, zabavnu formu, a ne kao nametnutu lekciju.

Publika je to očigledno shvatila, jer je prvi deo serije imao rekordnu gledanost. Predugo se, međutim, čekalo na nastavak, ali je u trenutku kada su svi gotovo odustali od njega - Zečević ponovo okupio ekipu. I eto, 6. novembra će u Sava centru biti premijera filma, a na proleće na RTS 1 - emitovanje drugog dela serije.

- Nezavidna finansijska situacija je kriva za toliko čekanje. I publika i glumci su sve vreme navijali za nastavak, jer je prvi deo ostao nedorečen. Zbog te nedovršenosti i potrebe da do kraja iskažemo ono što nismo, ponovno okupljanje nas je veoma obradovalo - kaže reditelj, dodajući da su se potrudili da publici ne podilaze preteranom količinom "hepiendova", pa joj poručuje da se previše ne opusti, već da računa na strepnju.

* Šta ćemo gledati u filmu, a šta u novih sedam epizoda serije?

- Film je zasnovan na događajima iz života junaka koje smo pratili u prethodnoj sezoni i urađen je kao tinejdžerska priča. U malo drugačijem je ruhu, jer je u pitanju veliko platno, a biće prilično dinamičan, sa mnogo obrta i novih likova. Kadeti su sada uglavnom u fazi školovanja koje se tiče avijacije, pa je velik broj kadrova snimljen na aerodromima. Serija je mnogo šira i uključuje i događaje iz života onih koji nisu na samoj akademiji. Zaista smo se potrudili da ispunimo očekivanja publike, koja je predugo čekala. A kada nešto prati, zavoli i čeka, onda prosto mora da dobije još više i bolje.

* Koliko je jaka i ta patriotska strana priče?

- Prilično. Namera nam je bila da kroz poštovanje državnih simbola istaknemo pozitivan odnos prema državi, ali bez propagandne forme. Ministarstvo odbrane nam je i ovog puta pomoglo, a kako vojne i filmske ekipe imaju mnogo sličnosti u organizaciji posla, odmah smo se prepoznali i lepo smo sarađivali.

* U međuvremenu je vojska Srbije promenila uniformu. Jeste li je ispratili u tome?

- Naravno. Naši junaci su u trendu. Kako smo uglavnom snimali na aerodromima, glumci su mahom u pilotskim uniformama - koje su lepe i seksi. Videćete, odlično izgledaju.

* Za vas kažu da ste žanrovski reditelj. Koju novu "teritoriju", posle "Vojne akademije" i "Sinđelića" koje trenutno snimate, planirate da osvojite?

- U glavi već imam neke projekte, ali je pitanje da li će se realizovati, jer nisu samo u mojoj moći. Nadam se da ću opet ući u neku teritoriju koja je drugačija, koja će me inspirisati kao da prvi put držim rediteljsku palicu. To mi se dogodilo i sa "Vojnom akademijom". Pre toga sam radio filmove koji su odraz mog ukusa. Nisam bio opterećen potrebom da to što radim mora da se svidi svima, jer sam pričama prilazio iz nekog svog ugla. Sa "Vojnom akademijom", serijom koja se emituje na RTS 1, u udarnom terminu, i koja bi kao trebalo da se dopadne najširoj publici, testirao sam samog sebe. Hteo sam da vidim da li mogu da odgovorim na taj izazov, da ponesem tu posebnu vrstu odgovornosti, da se prilagodim nečemu što u svakom trenutku nije stvar mog ukusa.

* Šta je to što vas u srednjovekovnoj Srbiji inspiriše da je prenesete u film ili seriju?

- Ovaj period je intrigantan sam po sebi. Toliko se materijala o njemu nalazi u našim epskim pesmama, da bi moglo da se napravi kvalitetno, ozbiljno delo, ali za takve projekte su potrebni i ozbiljni budžeti. Sa produkcijskom kućom "Nira", koja je radila i "Vojnu akademiju", ušli smo u priču o hajduk Stanku. Videćemo šta će se dalje dešavati na tom planu.

* Uz srednji vek se obično dodaje pridev - mračni. Da li bi mrak preovladao i u vašoj interpretaciji ovog doba?

- Da bi na kraju nešto bilo svetlo, mora da bude i mračno. U osnovi naših epskih pesama su drame i priče na nivou grčkih tragedija, tako da sam siguran da bi mogli da se naprave lepi filmovi, koji bi u sebi imali i svetla i mraka. Sve ono zbog čega publika ide u bioskope.

* Sve je, ipak, manje publike koja ide u bioskope. Kakve su vaše prognoze za sudbinu filma, u trenutku kada bioskopski mrak sa kokicama gubi draž?

- Bioskopi se, nažalost, gase, ali siguran sam da film neće umreti. On će svakako promeniti formu, ali to je njegova sudbina od samog početka. Najpre je bio nemi film. Trebalo je vremena da se ljudi naviknu na njega, kao što su 3D filmovi predstavljali čuda, a onda su postali normalna stvar.Filmovi danas dolaze do publike na razne načine. Moj "Neprijatelj" je, recimo, u bioskopu bio osrednje gledan, a vidim da na "Jutjubu" ima oko dva miliona posetilaca. Dakle, on je došao do gledalaca, ali drugim putem. Žao mi je što se filmovi sve manje gledaju u bioskopskom mraku i uz kokice, ali ne želim da očajavam.