Miki Jevremović: Od nesuđenog mašinca do mašine za hitove

STUDIRAO je mašinstvo, ali sudbina ga je ubacila u muzičku mašinu, koju uspešno "vozi" više od pola veka.

Za karijeru Mikija Jevremovića, milionske tiraže na "putevima" bivše Jugoslavije, a i šire, zaslužni su hitovi: "Mama", "Pijem", "Osamnaest žutih ruža", "Grkinja", "Ako jednom vidiš Mariju", "S kim si sada kad je tužno vreme", "Kad bi znao da je sama", "Narcisi plaču ljubavi"...

- Studirao sam mašinstvo i dobro mi je išlo, ali nikada se nisam pokajao što sam odabrao muziku - kaže na početku ispovesti za "Novosti" Jevremović.

Seća se da je pred junski ispitni rok trebalo da bira da li će izaći na ispit iz predmeta Fluidi ili otići na turneju. Profesor je pitao da li će neko polagati u junu. Svi su spustili glave, pošto je to bio jako težak ispit.

- Onda je profesor pitao: "A ti, Jevremoviću?". Ja mu odgovorim kako je baš u vreme ispitnog roka biciklistička trka. On me gleda začuđeno, a ja mu objasnim da će u svakom gradu u kom se završi jedna etapa trke uveče biti koncert i da ću ja tamo, između ostalih, pevati. I tako, nikad nisam položio Fluide, jer moj izbor je bila muzika.

Popularni Miki je kasnije postao ozbiljan pevač, mada ponekad oseti krivicu što nije udovoljio roditeljima.

- Desetak godina kasnije, pre povratka sa jedne turneje koja je trajala tri meseca, roditelji su mi preuređivali stan - seća se Jevremović. - I tako se u jednom ćošku stvorila gomila nekih beležnica i knjiga. Bila su to dva štosa knjiga po pola metra visine. Pogledam radoznalo - moj rukopis. Iako mi ni jedna jedina rečenica nije zvučala poznato, shvatio sam da se radi o skriptama sa fakulteta. Oni su u stvari pokušali da mi "podmetnu" ideju da završim fakultet. Ali, već je bilo kasno.

Mada je u biografiji Mikija Jevremovića zapisano da je rođen u Beogradu, za njegovo poreklo otimaju se još dva grada.

- Iako sam rođen i najveći deo života proveo u Beogradu, postoji ta svađa između Požarevljana i Valjevaca čiji sam. Najranije detinjstvo proveo sam u Požarevcu i tamo sam završio sedam razreda osnovne škole. Onda sam se kada mi je bilo 12 godina, preselio u Valjevo, gde sam u stvari odrastao. Otuda i ta dilema.

Mlade naraštaje podseća da su krajem šezdesetih godina postojale dve suparničke grupe. Đorđe Marjanović je imao - đokiste, a Miki Jevremović - mikiste. Današnjim jezikom rečeno, to su bili njihovi fanovi.

- Bili su to mladi ljudi s kojima sam se stalno družio - kaže nam Miki. - Posle brojnih turneja po Rusiji, dočekivali su me na aerodromu, išao sam na njihove rođendane, roditeljske sastanke. Bila je to ozbiljna organizacija sa predsednikom kluba, sekretarom i stalnim prostorijama.

Bez obzira na rivalitet, Đorđe i Miki su ostali veliki prijatelji. Do dana današnjeg. A ne, kao neke današnje estradne suparnice, među kojima svakodnevno leti perje.

- Naši simpatizeri su se utrkivali između sebe ko će na naše nastupe doneti više cveća, transparenata i naravno, ljubavi.

Zbog toga je poželeo da ostane zapisano šta mu je povodom 50-godišnjeg jubileja uputio legendarni Đorđe Marjanović.

- Naše karijere bile su povezane neraskidivim nitima muzike, koja je bila i ostala naš život - napisao je Đorđe. - Divio sam se i uživao u svakoj Mikijevoj pesmi. Možda to čudno zvuči, jer smo bili veliki rivali na sceni. Taj rivalitet stvorili su u stvari đokisti i mikisti, koji su bili nepomirljivi u svojoj ljubavi prema nama. I dok smo Miki i ja drugovali, oni su "ratovali", sve do naše zajedničke pobede na festivalu "Beogradsko proleće", kada smo u alternaciji pevali divnu pesmu Žarka Petrovića "Dve crvene ruže". Uz zahvalnost, što za prijatelja imam tako divnog čoveka i umetnika, želim da njegove pesme ostanu upisane za sva vremena.

REMI SA KARPOVOM
PORED muzike Jevremovićeva velika ljubav je šah. Mnogi koji su sa njim odmerili snage kažu da je i u tome odličan. Igrao je na mnogim turnirima u zemlji i u inostranstvu. Još se prepričavaju njegovi mečevi sa Ljubomirom Ljubojevićem. U najveće uspehe ubraja remi sa nekadašnjim svetskim prvakom Anatolijem Karpovom.