VOJNICI! JA SAM SIN VAŠEG KRALjA! ZA MNOM: Naređenje i juriš koji se prepričava i danas

Rade Dragović/Ivan Miladinović

30. 08. 2020. u 10:00

ВОЈНИЦИ! ЈА САМ СИН ВАШЕГ КРАЉА! ЗА МНОМ: Наређење и јуриш који се препричава и данас

Foto arhiva

SKLAPANjEM Balkanskog saveza i planom za proterivanje Turaka iz Stare Srbije princ Đorđe je bio oduševljen.

Iako je bio upoznat sa pripremama za rat, konkretni dogovori i akcije odvijali su se daleko od mladog i temperamentnog kraljevića. Njegova narav i energija, međutim, svoj pravi okvir i sredinu naći će u nastupajućem ratu.

Za razliku od svog buntovnog i često nepredvidivog brata, novi prestolonaslednik Aleksandar imao je svoje mesto u organizaciji i pripremama za rat. Zajedno sa ministrima, ambasadorima i konzulima bio je učesnik mnogobrojnih pregovora u predvečerje sukoba.

S jeseni 1912. na kraljev poziv princ Đorđe je iz Pariza stigao u Beograd. Rat samo što nije počeo, a znanje koje je stekao na francuskoj vojnoj akademiji mladi srpski plemić uskoro će moći da proveri na frontu.

Ratni raspored bio je pripremljen i poznat odranije. Prvom armijom trebalo je da komanduje Đorđe, a Drugom prestolonaslednik Aleksandar. Komandu nad Trećom, konjičkom, imao je knez Arsen, kraljev brat. U osvit rata, Đorđe je otišao kod načelnika Generalštaba Radomira Putnika, gde je naišao na neočekivan odgovor povodom komande nad jedinicama. General je princa poslao kod mlađeg brata, kako bi mu dao novi raspored.

Na Đorđevo izostavljanje sa komandnih dužnosti, po svoj prilici, najviše je uticalo nepoverenje vojnog vrha, koje je sistemski podgrevano u dvorskim krugovima. Uticaj crnorukaca bio je veliki, a njima svakako nije odgovaralo da se princ nađe na bilo kojoj ozbiljnijoj komandnoj dužnosti. Pronosile su se i glasine da je često neuračunljiv, plahovit i neracionalan.

Ljut što su se spletke i intrige ponovo upetljale u njegov život i odnose sa Aleksandrom, princ Đorđe odlazi kod generala Stepe Stepanovića, komandanta Druge armije, pod čijom će se zastavom boriti tokom čitavog rata.

Princ je u Prvi balkanski rat pošao bez preciznog ratnog rasporeda u jedinicama Druge armije. Nosio je, po tadašnjoj dinastičkoj praksi, čin kapetana prve klase. U bitkama protiv Turaka obavljao je različite komandne dužnosti, ali i bio na prvim linijama fronta. Zbog iskazane hrabrosti i veštine dobio je čin majora, a odluka o unapređenju objavljena je u "Službenom vojnom listu" i u "Srpskim novinama" 30. novembra 1912. godine.

Prema ratnim svedočenjima, Đorđe Karađorđević bio je hrabar oficir. Nije prezao od toga da se sa sabljom i pištoljem probije kroz redove vojnika i među prvima jurne na neprijatelja. Ime princa Đorđa ponovo osviće na novinskim stupcima, ali sada se piše o njegovom ratnom junaštvu. Povod - Orden Karađorđeve zvezde, koji je dobio zbog herojskog držanja u borbama na Stracinu, u severnom delu Makedonije.

REDOV PEŠADIJSKOG PUKA

ODMAH po dolasku u Srbiju, princ Đorđe, 27. avgusta 1903. godine, stupa u srpsku vojsku, kao redov 18. pešadijskog puka. Za kaplara je proizveden 27. 2. 1904, za podnarednika 27. 8. 1904, a za narednika 27. 2. 1905. Na dan punoletstva 27. 8. 1905. unapređen je u čin potporučnika, na Banjici, pred postrojenim pukom, koji je nosio njegovo ime. Kralj Petar je tog dana rekao:

"Uvodeći moga sina prestolonaslednika Đorđa u redove moje drage vojske, ja sam želeo da on bude vaš drug, da se s vama vaspita u vrlinama koje krase vojnika, i da se nauči da u službi otadžbine gleda svoje najsvetije dužnosti."

Afera, političkih spletki i međusobnog raskusuravanja ministara, oficira i stranačkih prvaka, međutim, Đorđu je bilo preko glave. Osećao je da na Dvoru samo smeta.

- Odlazim u inostranstvo. Ukoliko bude potrebno, uvek mogu da se vratim - mirno je saopštio starom kralju.

Riku topova, blato i krv fronta srpski princ zameniće glamurom i sjajem Azurne obale. Period Đorđevog mira i uživanja, međutim, nije dugo trajao. Predosećajući nova iskušenja, princ se krajem 1913. vraća u Srbiju.

Topovske cevi iz rata sa Bugarima nisu se ni ohladile, a stigla je nova, austrougarska objava rata. Princ Đorđe Karađorđević ponovo je obukao uniformu, prišio majorske epolete i krenuo na položaj.

Da samostalni i svojeglavi princ nije poželjan u vojsci, pokazalo se i 1914. godine na ratnom rasporedu, gde njegovog imena ponovo nije bilo. Načelnik Generalštaba vojvoda Radomir Putnik pravio se nevešt, a kralj Petar nije hteo ni da se bavi Đorđevim ratnim aranžmanom. Prestolonaslednik Aleksandar brata nije hteo ni da vidi u svom okruženju, a izbegavali su ga i generali.

Princ je, bez jasnog rasporeda, menjao bojišta, štabove i dužnosti. Na početku rata bio je u okolini Niša, da bi se ubrzo zatim našao na Drini, gde se vodila odsudna bitka za odbranu otadžbine. Početkom septembra, u borbama na Mačkovom kamenu na Jagodnji, gde je neprijatelj bio ukopan i odakle je nanosio teške gubitke srpskoj vojsci, povela se bitka na istrebljenje. Na Mačkovom kamenu, Đorđe je bio heroj. U jeku bitke preuzeo je jedan od bataljona iz rezerve, bez komande, i vojnike poveo u silovit juriš. Isukane sablje nepoverljivim vojnicima izdao je naređenje:

- Vojnici! Ja sam princ Đorđe, sin vašeg kralja! Za mnom!

Bitka je dobijena. Ali u poslednjem času, tik pred trijumf, jedno zrno pogađa i baca iz sedla princa Đorđa. Srećom, zrno koje je prošlo kroz slabinu zaobišlo je kičmeni stub, ne oštećujući mu nijedan vitalni organ. Vojnici su ranjenog princa na ukrštenim puškama izneli sa bojišta. Automobilom je prebačen u bolnicu.

UNAPREĐENjE U POTPORUČNIKA

POTPIS na akt o abdikaciji princa Đorđa, kralj Petar je stavio samo dve godine i sedam meseci posle objavljivanja proklamacije o njegovom punoletstvu, 27. avgusta 1905. godine. Tog dana Đorđe je unapređen u čin potporučnika, i kralj je sa suzama u očima rekao: "Mili moj sine, velika je radost moja bila kada mi te je Bog pre 18 godina podario. Još veća je radost moja danas, kada te kao punoletna proizvodim za oficira moje mile i hrabre vojske."

Stiglo je još jedno priznanje od otadžbine - Karađorđeva zvezda sa mačevima trećeg reda. Ovo odlikovanje nije se dodeljivalo komandantima, već samo vojnicima i oficirima.

Princ će se naći među svega 118 najhrabrijih ovenčanih ovim odličjem. Za zasluge, unapređen je u čin potpukovnika.

Rat je za njega, međutim, bio završen. Novi ratni raspored nikada više nije dobio. Ubrzo je napustio Srbiju i uputio se za Pariz.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (11)

Leštanac

30.08.2020. 12:07

Sigurno da bi za Srbiju i uopšte za Srpski narod bilo bolje da je princ Djordje nasledio kralja Petra, nego pohlepni Aleksandar, koji umesto da posluša Pupina i Pašića i stvori državu Srpskog naroda posle Velikog rata. Ne! On je hteo Jugoslaviju, zbog čega i dan danas Srpski narod ispašta.

Dragan

30.08.2020. 17:57

@Leštanac - Ako nisi znao Princ Djordje je bio neuračunljiv i mentalno bolestan. Šta misliš da bi ga njegov rodjeni otac Kralj Petar, koji je bio simbol pravičnosti, zaobišao i poverio Aleksandru nasledno Kraljevsko pravo da nije bilo ozbiljnog razloga?

Niko

30.08.2020. 13:47

A sto se ne pise o onom zlatu sto je avionom prevozeno za london, plamic se nije borio samo je pobegao ko mis od macke, doduse to su radili i kosovari... Ali to je neka druga prica

Milovan

30.08.2020. 17:22

@Mikela - То злато није било краљево, него Народне Банке. Однела га је тадашња пучистичка влада. Без оних 12 сандука који су остали из авиона који је пао у Херцеговини у којем је био и наш историчар Ћоровић. Злато су Енглези вратили ДФНРЈ 1949 године, када је друг Ј. Б. Т. јавно прешао западњацима. Од тога злата су нплтили: Помоћ КЈВ, под Дражином командом, као и ону партизанима од половине 1943 г. Сви министри избегличке владе добивали су редовно плату и два одела годишње. Остатак је враћен само су "другови" заборавили да нам кажу. Све ово је објавио лондонски Економист, након скидања 30-то годишљег ембарга на документ 1979 године. О томе су многи документовано писали и код нас. али за време " Милошевићеве диктатуре" као и емигрантска гласила. Бели Орао, Србија, Американски Србобран и други. Све остало је по том питању кумровачка жабокречина.

Marko 12

30.08.2020. 16:08

Принц Ђорђе је завршио војну школу у Русији. Много је био саботиран од Пашића и генерала Живковића!

Stari Baja

30.08.2020. 16:14

Vidiš... Princ Đorđe je jedini Karađorđević koji je II sv rat proveo u zemlji, čak je i posle rata ostao u Beogradu i mogli su ga videti u setnji ulicama. Pričali su mi da je ziveo negde oko Slavije, nisam siguran iako sam mator i dalje sam dosta mlađi od tog doba...

Niko

30.08.2020. 16:22

Jedini kralj je bio petar prvi, isao rame uz rame sa vojskom 1914-18,ovi posle njega bogu plakati... A ovi najnoviji cak i ne znaju srpski jezik, maternji im je engleski, to nema nigde u svetu, ja nemogu da zamislim da baba Elizabeta ima maternji spanski