TRAŽIĆE POMOĆ ZA NAJUGROŽENIJE: Privredna komora Srbije i u 2021. godini pred nadležne iznosi niz zahteva

J. Su. - S. B.

02. 01. 2021. u 15:41

ТРАЖИЋЕ ПОМОЋ ЗА НАЈУГРОЖЕНИЈЕ: Привредна комора Србије и у 2021. години пред надлежне износи низ захтева

Zgrada Privredne komore

PRIVREDNA komora Srbije u 2021. godini, kada su u pitanju inicijative u korist privrede, založiće se za dalje odlaganje poreza i doprinosa za najosetljivije kompanije, one koje ostvaruju do 120 miliona dinara godišnjeg prihoda. Predlaže se refundacija dela troškova za zaposlene kojima tokom vanrednih okolnosti bude skraćeno radno vreme, kao i smanjenje PDV-a na hranu i piće hotelijerima i ugostiteljima sa 20 na 10 procenata.

Neophodan je nastavak kreditiranja privrede, posebno malih i srednjih preduzeća, po povoljnim uslovima u okviru garantne šeme, uspostavljanje izdavanja jedinstvene radne i boravišne dozvole za radnike iz regiona, koji ulaze u Srbiju zbog radnog angažmana, kao i dodatna podrška za kompanije u oblasti putničkog saobraćaja.

Na predlog privrede, u 2020. pokrenuto je ukupno 138 inicijativa iz svih sektora, a pozitivno je rešeno njih 68. Menjani su zakonski i podzakonskih akti. Najveći procenat prihvaćenih predloga zabeležen je od početka pandemije i vanrednih okolnosti, kada su od 65 inicijativa prihvaćene 42, sa ciljem ubrzanja prometa roba, očuvanja trgovinskih tokova, obezbeđivanja redovnog snabdevanja stanovništva, ograničavanja cena osnovnih životnih namirnica, povećanja kapaciteta proizvodnje dezinfekcionih i sredstava za ličnu higijenu, ali i omogućavanja izvoza robe spremne za inotržišta.

- PKS je pomogla u stabilizaciji lanca snabdevanja, uvozu deficitarnih lekova i medicinske opreme, informisanju privrednika o svim aktuelnostima, novim pravilima ponašanja - navodi Bojan Stanić iz Sektora za strateške analize, usluge i internacionalizaciju PKS. - Većina predloga koje smo uputili Vladi je prihvaćena i ušla je u program ekonomskih mera podrške. Tu pre svega mislimo na isplate minimalnih zarada, odlaganja dela poreza i doprinosa, povoljnije uslove finansiranja likvidnosti i investicione aktivnosti kompanija - kroz garantnu šemu koju je Vlada ugovorila sa poslovnim bankama. Naravno, ne treba zaboraviti ni moratorijum NBS za otplate kreditnih obaveza, kao i smanjenje referentne kamatne stope, ali i dodatnu podršku za hotelijere.

Među usvojenim inicijativama po efektu se ističu ukidanje carina na uvoz osnovnih sirovina, pre svega zbog ostvarenih ušteda u iznosu od oko milion evra za konditorsku industriju, proizvođače sladoleda, dečje hrane, voćnih sokova i bezalkoholnih pića. To je ostvareno kroz ukidanje ili snižavanje carina na uvoz osnovnih sirovina koje se ne proizvode u zemlji (kakao u zrnu, mleko u prahu, maslac, voćni koncentrat), a procena ušteda u 2019. godini je bila oko 700.000 evra. Za mlinsko-pekarsku industriju donete su interventne mere za bescarinski uvoz merkantilne pšenice do aprila zbog pojave DON toksina u domaćoj sirovini, bez kojeg proizvodnja ne bi bila moguća.

Veoma konkretan, merljivi doprinos za industriju ima i inicijativa za nesmetan uvoz opreme, bez carina. Smanjeni su administrativni troškovi kompanija, mašine i oprema za proizvodnju koje su čekale u carinskim skladištima su uvezene i zaustavljeno je nagomilavanje troškova ležarine robe u carinskim skladištima.

Na predlog privrede, pojednostavljena je procedura za preradu i obradu duvana, ocenu usaglašenosti medicinskih sredstava, dopunjeni su uslovi za davanje u zakup poljoprivrednog zemljišta za gajenje poljoprivrednih kultura za ishranu životinja. Na zahtev PKS, preraspodeljene su i postojeće kvote za uvoz vina iz Evropske unije, zbog poremećaja na tržištu vina u 2020. godini, jer je godišnja carinska kvota za uvoz vina iskorišćena već u julu, sa većinskim učešćem samo jednog uvoznika. Ukupna carinska kvota, zahvaljujući promeni propisa, deli se na kvartalne u visini od 625.000 litara, a maksimalna količina koju može da uveze jedno preduzeće u okviru svakog od prva tri kvartala iznosi 15% od kvartalne kvote.

IKT SEKTOR POVEĆAO SUFICIT

INFORMACIONE i telekomunikacione tehnologije ove godine dodatno su povećale suficit u razmeni sa inostranstvom. Pojedine grane privrede su pokazale izrazitu fleksibilnost, povećale svoje proizvodne kapacitete, kako za domaće tržište tako i za izvoz, ili su preorijentisale proizvodne linije. Cilj preorijentacije bio je da se smanje gubici, ali to u većini slučajeva ne zamenjuje osnovnu delatnost.

PRERAĐIVAČI NOSE RAZVOJ

PANDEMIJOM su ubedljivo najviše pogođeni turizam, ugostiteljstvo i putnički saobraćaj, tako da dodatne mere podrške u prvom redu treba da budu usmerene na te grane privređivanja. Prerađivačka industrija na ukupnom nivou ostala je gotovo nepromenjena u odnosu na prošlu godinu, izuzev pojedinih delatnosti koje su znatno smanjene, kao što su proizvodnja motornih vozila, tekstila, kože i obuće, osnovnih metala, i drugo.

- Nosilac privrednog razvoja Srbije je prerađivačka industrija i u tom pogledu je vrlo bitno što su metalska, hemijska i prehrambena industrija relativno dobro podneli ovu krizu - kaže Bojan Stanić. - Dobro se drži i građevinska industrija, koja je prošle godine u odnosu na 2018. godinu porasla za oko 40 odsto. Očekujemo da i u narednoj godini ove delatnosti budu nosioci ekonomskog rasta.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)