NEMAČKI “DESANT” NA DODIKA I BEOGRAD: Vladajuće partije u Bundestagu zatražile konkretne poteze oko BiH, u fokusu i Srbija

D. MILINKOVIĆ

17. 05. 2022. u 07:00

UCENE i pretnje na račun Srbije nižu se kao na traci, a novi zahtevi da napravimo zaokret u spoljnoj politici ponovo stižu iz Berlina, odakle sada "udaraju" na Beograd preko Banjaluke, odnosno ciljajući Milorada Dodika i Republiku Srpsku.

НЕМАЧКИ “ДЕСАНТ” НА ДОДИКА И БЕОГРАД: Владајуће партије у Бундестагу затражиле конкретне потезе око БиХ,  у фокусу и Србија

Dragan Čović i Milorad Dodik / Foto Srna

Samo dan nakon brutalnog saopštenja zemalja G7, u kojem se od naše zemlje traži da uvedemo sankcije Rusiji, a srpski faktor u Bosni i Hercegovini optužuje za secesionističke težnje, stigao je i nacrt rezolucije vladajućih partija u Bundestagu u sličnom tonu.

U dokumentu koje su pripremile partije okupljene oko SPD, traži se od nemačke vlade da pozove čelnike Srbije i Hrvatske da se "distanciraju od etničko-separatističkih snaga u BiH, odnosno od Dodika i Dragana Čovića, lidera bosanskog HDZ. Ovi političari se optužuju da svojim političkim akcijama imaju za cilj da unište BiH, kao i da te težnje predstavljaju pretnju miru u jugoistočnoj Evropi.

"Meta" poslanika Bundestaga posebno je Dodik, odnosno rukovodstvo Srpske, za koje kažu da "secesionističkom retorikom potkopavaju državne institucije i Dejtonski sporazum". U rezoluciji, o kojoj je rasprava počela u ponedeljak, pozivaju i da se pojačaju sankcije protiv srpskih lidera u BiH.

Zapad obruč oko Srbije dodatno priteže i preko Prištine, koja se posle zahteva za članstvo u Savetu Evrope uveliko priprema da uz pomoć pokrovitelja svoje lažne nezavisnosti uđe i u predvorje NATO, preko aplikacije za Partnerstvo za mir. Prištini u tome najviše pomažu SAD, gde je pre nekoliko dana otputovao premijer privremenih institucija u pokrajini Aljbin Kurti, očigledno po "instrukcije" o novim jednostranim potezima albanske strane koji sigurno neće doprineti odrmrazvanju dijaloga. Pritom, predsedništvo skupštine tzv. Kosova u ponedeljak je raspravljalo i o Nacrtu zakona o vojnoj policiji u "Kosovskim bezbednosnim snagama", što je sve u sklopu priprema da se, protivno svim sporazumima, napravi vojska lažne države.

Novi paket pritisaka, u kojima prednjače zemlje G7, tražeći paradoksalno od nas da poštujemo teritorijalni integritet Ukrajine, a iste principe su sami pogazili otimajući nam Kosovo, Dejan. S. Miletić iz Centra za proučavanje globalizacije vidi kao nastavak sinhronizovane akcije Zapada:

- Žele da oslabe pozicije Srbije, da našu zemlju privole na čist mazohizam i priznavanje Kosova, uvođenje sankcija Moskvi i prepuštanje Srba u Srpskoj i BiH na milost i nemilost međunarodnom faktoru. Traže od nas nešto što je krajnje neprimereno, nepošteno, nemoralno i neutemeljeno u činjenicama. Ti dvostruki standardi samo udaljavaju Srbiju i od Evrope i od Zapada. Plašim se da je to daleko otišlo i da nemaju osećaj ni za istorijski trenutak, ali ni za greške koje su načinili u našem regionu.

Foto AP

Ognjen Karanović, iz Centra za društvenu stabilnost, smatra da bi za politički Zapad, G7, a pre svih Nemačku, bilo celishodnije da razmisle o svojoj ekonomskoj budućnosti, kako da obezbede energente za svoje građane i privredu naredne zime, a ne da pišu razna saopštenja i rezolucije:

- Sve te zemlje su moćne, njihovo mišljenje ima težinu, ali Srbija je odlučna da štiti međunarodno pravo i principe, pogotovo kada je reč o interesima našeg naroda. Jasno smo stavili do znanja da ne prihvatamo narušavanje teritorijalnog integriteta nijedne priznate države, svakako i Ukrajine, kao što ne prihvatamo ni rušenje teritorijalnog integriteta Srbije. Trebalo bi izmisliti novi termin za intenzitet licemerja zemalja G7, zahvaćenih antiruskom histerijom, kada u istom saopštenju traže da Ukrajina dobije podršku svih zemalja na svetu, a istovremeno Srbiju pozivaju da sami rušimo i svoj i integritet Srpske, da precrtamo Dejtonski sporazum, koji je takođe proizvod međunarodnog prava i čiji su garant ta ista međunarodna zajednica.

Kada je reč o napadima na Dodika koje Zapad pokušava da skloni, pa u rezoluciji Bundestaga poziva i Srbiju da im bude saveznik u tome, Karanović kaže:

- Adresa za Dodikovo postavljenje ili smenu nije ni u Srbiji, ni kod vlade Nemačke, G7 ili visokog predstavnika Kristijana Šmita, već kod građana BiH, pre svega Srpske.

PUTIN KAO IZGOVOR ZA NATO

U REZOLUCIJI koju se sprema da usvoji Bundestag poslanici nisu propustili da pomenu i ruskog predsednika Vladimira Putina, koji se konstantno optužuje za destabilizaciju regiona.

- Ne sme se potceniti ni snažna podrška ruskih vlasti, sa Putinom na čelu, snagama podela u regiji. Rusija ima neskriveni interes da destabilizuje Zapadni Balkan, a time i EU. Kao suverena država, BiH ima pravo na slobodan izbor saveza. U tom kontekstu Bundestag pozitivno beleži volju zemlje za približavanjem NATO - navedeno je u nacrtu dokumenta.

BISLJIMI: UZ POMOĆ PRIJATELJA

ZAMENIK premijera privremenih prištinskih institucija Besnik Bisljimi rekao je u ponedeljak da je aplikacija za članstvo u Savetu Evrope "usaglašena sa prijateljima Kosova", prenose Reporteri. Bisljimi je na sednici vlade ocenio da će članstvo u ovoj organizaciji imati pozitivan uticaj na pravosuđe, jer će građani imati "evropsku instancu da se pozabave svojim pitanjima" što će, kako je rekao, biti u njihovom najboljem interesu. On je rekao da će vlada "predano raditi" u ovom procesu i očekuje da Prištinu podrže države koje priznaju tzv. Kosovo, a da one koje ga ne priznaju neće ometati proces.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (1)