Intervencija zavadila Francuze i Nemce

PARIZ
SPECIJALNO ZA “NOVOSTI”

PROSEČNOM čoveku mrski su rat i bombardovanje, pa makar bili i u “humanitarne” svrhe. Zvanični Berlin je to uzeo za osnov svog desolidarisanja sa koalicijom koja je u subotu krenula na Gadafija. Nemačku uskoro očekuju važni izbori u oblasti Baden-Virtemberg, pa Angela Merkel nije želela da zbog savezničke akcije stavi na kocku karijeru.

Iako podržavaju akciju drugih nacija, čak 65 odsto Nemaca se slaže sa odlukom svoje vlade da ne idu u Libiju.

Uzaludni su bili pokušaji francuskog predsednika Nikole Sarkozija i domaćina subotnjeg predratnog sastanka u Jelisejskoj palati, da ubedi nemačku koleginicu u važnost “evropske demokratske solidarnosti”. Mali ustupak ojačanja prisustva u Avganistanu, bio je maksimum koji je Berlin bio spreman da ponudi.

Mediji u Francuskoj - zemlji koja je povela libijsku operaciju - osuli su drvlje i kamenje na komšije sa istočne obale Rajne. Razočaranje je toliko, da su se u Parizu digli glasovi koji traže da Francuska, iz protesta, ne bi više trebalo da pruža podršku Nemačkoj da, konačno, postane stalni član SB UN!

I sami Nemci, iako su protiv rata, navode - poput “Zidojče cajtunga” - da su stali uz Kinu, Brazil, Rusiju i Indiju, a protiv demokratskih saveznika. Deo nemačkog javnog mnjenja žali što se nije pribeglo pragmatizmu, uz deklarativno “da”, ali samo manjina izražava žaljenje što piloti Luftvafea trenutno ne nadleću Bengazi.

Nemački stav - dok se koalicija koja interveniše u Libiji lagano cepa - potvrdio je u ponedeljak, uz mrštenje dela evropskih kolega, i nemački ministar spoljnih poslova Gvido Vestervele. On je u Briselu poručio da njegova zemlja ne žali što je odlučila da ne učestvuje u ratu u Libiji. Vestervele je naglasio da su kritike koje je uputila Arapska liga, učvrstile Nemačku u njenim ubeđenjima. Primetio je i da se koalicija udaljila od svojih prvobitnih ciljeva.