Inicijativa Nove srpske demokartije: Podići spomenike zahvalnosti Srbiji za pomoć koju je pružila Crnoj Gori nakon zemljotresa 1979. godine

Nova srpska demokratija izdala je saopštenje povodom 41 godine od razornog zemljotresa u Crnoj Gori:

Crnu Goru je pre 41 godinu pogodio razorni zemljotres sa velikim brojem žrtava i ogromnim razaranjima. Uz podsećanje na te teške trenutke, neophodno je setiti se i činjenice da je jedna republika punih deset godina izdvajala pomoć za Crnu Goru, za obnovu njene porušene infrastrukture, za bolnice, vrtiće, škole, stambene zgrade, hotele... Čitavu deceniju svaki zaposleni u Srbiji izdvajao je 1 odsto od bruto ličnog dohotka kako bi Crna Gora sanirala ogromnu štetu. Takva pomoć nije nigde zabeležena u savremenom čovečanstvu. Posebno kada se uzme u obzir da je solidarnost i pomoć ostalih republika, pa i zaposlenih u samoj Crnoj Gori, prestala nakon godinu, dve i najviše tri godine. Međutim, umesto večne zahvalnosti Srbiji i njenom narodu, koji je isti kao i narod u CG, u današnjoj CG postoji jedan sloj društva koji je izgradio bolesnu, patološku, bezrazložnu mržnju prema toj državi, srpskom narodu, SPC... Teško da istorija ili sociologija mogu dati odgovor na ovo pitanje koje samo zadire u polje medicine. U gotovo sto godina zajedničkog života građana Srbije i Crne Gore u jednoj državi, nikada ovdašnji ljudi nisu imali nikakvu neprijatnost od Srbije već samo korist i bratstvo. Sa druge strane, neki iz CG nisu bili baš prijatelji Srbiji već teški dušmani. A, građani Srbije posebno pamte 1945. godinu i crnogorske i ličke “oslobodioce”. U prestonom Beogradu nije ostalo lepe vile na Dedinju, otmenog stana u centru grada i rukovodećeg mesta koje nisu zaposeli ovi oslobodioci. Većinu vlasnika tih nekretnina su proglasili izdajnicima, mnoge od njih bez ikakvog suda poubijali ili proterali. Za razliku od tog nečasnog ponašanja, Srbija je uvek pomagala Crnoj Gori. Pomogla je i Milu Đukanoviću, koji joj se zahvalio tako što je prvi u regionu priznao lažnu državu Kosovo, što je mogao samo da uradi veliki neprijatelj Srbije i srpstva.

Odavno tvrdimo, a to se pokazalo do sada kao tačno, da ovde postoje dve Crne Gore, ona ništarijska, izdajnička, koja se odrekla svojih predaka i prijatelja koji su nam uvek pomagali u nevolji, i ona sojska, patriotska, koja nije izdala Njegoša. Ta patriotska Crna Gora je uvek na braniku tradicionalnih vrednosti, i ona pamti bratsku pomoć, podršku, a i bez bilo kakvog interesa voli našu sestru Srbiju.

Verovatno nema slučaja u svetu da se neko odrekao svoje slavne prošlosti i da se stidi svojih predaka, kao što su to uradili Milo Đukanović i njegovi sledbenici, koji danas sklapaju lažna prijateljstva sa nekima koji nam nikada nisu bili prijatelji i saveznici, već neprijatelji i okupatori.

Veliki srpski pesnik Momir Vojvodić, potomak slavnog moračkog vojvode Mine Radovića, je njegoševski u nekoliko stihova napisao najbolju ličnu kartu te crnogorske bede:

„Otkad rodi nesrećnica majka, poturicu Crnojević Stanka, izdajnika većeg nije bilo nego sto je Đukanović Milo!”

Sigurni smo da većina naših građana nikada neće zaboraviti pomoć Srbije u najtežim trenucima za Crnu Goru, pomoć koja je u kontinuitetu trajala čitavo stoleće, a deset godina nakon zemljotresa 1979. godine, bila veća od svih drugih pomoći zajedno. Shodno tome, na današnji dan, 41 godinu nakon razornog zemljotresa, podsećamo na inicijativu koju je još poodavno pokrenuo predsednik NSD Andrija Mandić – da sva mesta koja su bila teško pogođena zemljotresom, a koja su obnovljena novcem građana Srbije, podignu spomenike zahvalnosti Srbiji. Glavni trgovi tih mesta prosto vape za takvim činom zahvalnosti onome ko ih je najviše pomogao kada nam je bilo najteže. To bi bilo ljudski i čojski. A dok se to ne uradi, neka bar sa tih trgova odjekuje narodni poklič otpora prema srpskim neprijateljima.