Crna Gora odlučnija nego ikada: Podgorica BLISTA SA 50.000 vernika, 40 PROFESORA Univerziteta u koloni; HODOČASNICI savladali kanjon Tare (VIDEO+FOTO)
08. 03. 2020. u 17:37
Nedelja je dan kada verni narod širom Crne Gore izlazi na ulice kako bi odlučno stali protiv spornog Zakona o slobodi veroispovesti
.jpg "Црна Гора одлучнија него икада: Подгорица БЛИСТА СА 50.000 верника, 40 ПРОФЕСОРА Универзитета у колони; ХОДОЧАСНИЦИ савладали кањон Таре (ВИДЕО+ФОТО)")
Foto: M.S./V.K.
Nedelja je dan kada verni narod širom Crne Gore izlazi na ulice kako bi odlučno stali protiv spornog Zakona o slobodi veroispovesti. Iako je u Crnoj Gori danas veoma hladno, a u vćini gradova pada sneg, to ne sprečava na hiljade ljudi da šeta za odbranu svetinja.
Mnogi vernici su danas u litije krenuli uprkos ciči zimi, korz snegove i smetove. To im nije smetalo da na ramenu hrabro drže krst i barjak kako bi rekli veliko "ne" za sporni zakon.
Reporteri "Novosti" Vam donose fotografije i snimke sa litija i molebana širom Crne Gore.
Mnogi vernici su danas u litije krenuli uprkos ciči zimi, korz snegove i smetove. To im nije smetalo da na ramenu hrabro drže krst i barjak kako bi rekli veliko "ne" za sporni zakon.
Reporteri "Novosti" Vam donose fotografije i snimke sa litija i molebana širom Crne Gore.
PODGORICA BLISTA: 50.000 VERNIKA NA ULICI, 40 PROFESORA UNIVERZITETA U KOLONI
Podgorica večeras blista. Oko 50.000 vernog naroda u protesnoj litiji krenulo je nakon molebana u Hramu Hristovog Vaskrsenja. Krsni hod predvode mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije i epsikop Dioklijski Metodije. U kilometrima dugoj koloni je i oko 40 profesora Univerziteta Crne Gore. Sa svećama i ikonama u rukama narod uzvikuje - Ne damo svetinje!
.jpg)
Mitropolit Amfilojije je ispred državnog parlamenta kazao da litije prevaziaze bratomržnju.
.jpg)
.jpg)
-Narod od Skupštine i poslanika traži da narod spasi od usvojenog Zakona o slobodi veroispovesti. Glas naroda je glas Božiji, a narod govori jezikom pravde - rekao je Amfilohije. -Ovde nema ni četnika ni partizana. Tu su potomci i jednih i drugih koji hoće da budu braća, da se pomire jedni sa drugima, da oproste jedni drugima. Narod na litijama traži od predsednika i od Skupštine da spasu Crnu Goru od izgubljenog obraza.
BERANCI NI DANAS NE SEDE KUĆI: VIŠE HILjADA VERNIKA NA ULICAMA
Verni narod u Beranama i večeras je izašao na ulice. Nekoliko hiljada ljudi se okupilo ispred manastira Đurđevi stupovi. Jeromonah Evstatije je držao besedu, koji je okupljeni narod sa velikom pažnjom slušao.
.jpg)
.jpg)
.jpg)
.jpg)
LITIJA DUGA 20 KILOMETARA: OD BUKOVE POLjANE DO KOLAŠINA
HODOČASNICI SAVLADALI KANjON TARE - DRUGI NAJVEĆI NA SVETU
Hodočasnici koji su krenuli jutros iz Dobrilovine savladali drugi najviši kanjon na svetu, kanjon Tare i odlučno koračaju prema Durmitoru!
Savladali tarske klance i sad idu kroz Šarance.
BJELOPAVLIĆI SU OVIH DANA BILI IZLOŽENI ATACIMA LOKALNIH VLASTI, ŠTO JE BIO ZNAK DA IZAĐU NA ULICE U REKORDNOM BROJU
Bez obzira đto su minulih dana bili izloženi besprizornim atacima lokalnih vlasti pojačanih državnim činovnicima, Bjelopavlići su danas odgovorili dostojanstveno. Nikada brojnijom litijom u kojoj je bilo nekoliko hiljada Danilovgrađana.
Posle praznične svete liturgije u Crkvi Svete prvomučenice Tekle, ulicama Danilovgrada je prošla svečana litija kao znak proslave pobede Pravoslavlja nad svim jeresima i za odbranu svetinja. Uz pojanje crkvenih pesama sa ikonama na grudima prošli su ulicama grada, da bi potom ispred Crkve Svete Tekle bio pročitan Sinodik Pravoslavlja, akt Carigradskog sabora 843. godine, kada je uspostavljeno ikonopoštovanje.
.jpg)
- Bogom je unapred predodređeno da onaj ko služi Bogu, istini i pravdi je samim tim što služi Njemu, Njegovoj pravdi i istini, pobednik. I mi smo učesnici pobede Pravoslavlja koja se danas slavi, kao i svetitelji koji su se kroz vekove borili za pravdu i istinu Božiju, obratio se vernicima protojerej Željko Ćalić, paroh danilovgradski.
.jpg)
.jpg)
.jpg)
.jpg)
-Svi oni koji su bili gonitelji Crkve nisu upisani u večni spomen već u večnu sramotu i anatemu, prokleti i tada i danas i u sve vekove. I u ovo naše vreme mi branimo Crkvu, iako nisu napadnute naše dogme, istine naše vere, napadnuto je telo Hristovo, Crkva: Zato se sabiramo ovih dana da potvrdimo da podržavamo pobedu pravoslavlja koje znači služiti Bogu na istinski pravi način, a ne ostrašćeni svojim vlastoljubljem i slavom, kazao je protojerej Željko Ćalić i pozvao sve one kojima se nisu još otvorile duhovne oči, koji su zadojeni predrasudama, neznanjem, srebroljubljem i samoživošću, da kao i što je apostol Filip pozvao Natanaila da dođu i vide, i osete ljubav i svetinju Božiju.
20.000 BIJELOPOLjACA NA ULICAMA
Preko 20.000 Bijelopoljaca večeras je izaljšlo na ulice protiv spornog Zakona o slobodi veroispovesti. Reke ljudi se slivale na ulicama.
Građani Bijelog Polja i okoline i dalje na veličanstvenim litijama na kojima se sabira na dostojnstven nalin odgovaraju crnogorskim velmožama da ne daju svetinje, uprkos tome što je gotovo počela primena sporng Zakona os lobodi veroisvesti, kojim se preti SPC, njenim svetinjama, ali i veri pravoslavnoj.
U organizovanim litijama iz okolnih sela i naselja ka hramu Svetih apostola Petra i Pavla krenuli su meštani iz okoline Grančarevo, koji su se pomolili pred Crkvom Svetih Ćirila i Metodija, dok su građani Rasova krenuli ispred hrama Svete Petke.
.jpg)
.jpg)
.jpg)
Meštani Sutivana krenuli su organizovani u litiju ispred Crkva Svetog Jovana Krstitelja. Svi oni slili su se u orgromnu litiju koja je krenula ulicama Bijelog Polja. Ispred litije je nošena kopija ikone Bogorodice Jerusalimske.
Posle litije je sluđen moleban u crkvi Svetog Nikole u Nikoljcu.
PLjEVLjA: KRSNI HOD OD HRAMA NA GUKAMA DO CRKVE SVETE PETKE
Iskazujući svoje neslaganje sa diskriminatorskim zakonom o slobodi veroispovesti, kao i svoju odlučnost u odbrani Svetinja, sabrani u veličanstvenom krsnom vhodu, više hiljada Pljevljaka krenulo je od Hrama Svetog Georgija do crkve Svete Petke gde je služen Molebn Presvetoj Bogorodici.
Nakon molebana protestna litija krenula je ulicama grada na Breznici predvođena vladikom Atanasijem.
-Godine 842 zvanično je uveden praznik trijumf Pravoslavlja, radi podsećanja na ranije osvojene pobede nad zabludama, nad lažima a na ukrepljenje Pravoslavlja za hod unapred-kazao je vladika Atanasije čestitajući Nedelju Pravoslavlja.
- Danas se raduje Vaseljenska pravoslavna crkva svojim istoriskim uspesima. Pravoslavna vera nam ističe pravu viziju života i prave obrasce življenja. Na to se podsećamo danas u Nedelji Pravoslavlja, to slavimo i to nas je sabralo i to nas pokreće. Danas čuvamo zajedništvo sa Bogom i jedni sa drugima i da pobudi u nama ono što je najbolje i najsvetlije. Zato pravoslavna crkva daje svete ljude i razumne i pune svake vrline, zato što ih hrani savršenom verom.
Zato braćo i sestre kad se ovako sabiramo i nastavljamo prirodni hod crkve koje je pobedonosni i ovako ćemo nastaviti do konačne hrišćanske pobede i pobede sile nepravde-poručio je vladika Atanasije.
Svenarodna litija vernog naroda zastala je u centru grada gde se prisutnim obratila Marija Knežević.
Reka ljudi se zatim vratila pred crkvu Svete Petke gdje je priređen prigodan kulturni program.
Prisutnima se obratio glumac Lepomir Ivković, besedu je održao Milenko Dačević iz Čajniča a pečet na večerašnje sabranje dala je ženska pevačka grupa iz Prijepolja.
PIVLjANI NE POSUSTAJU: NOVA BORBA PROTIV BEZUMLjA,BOG SILU NE VOLI
- Tokom istorije ljudskog roda zabeležena mnoga bezumlja tako da nije narodu prvi put da se bori protiv toga. Nažalost, ovo današnje bezumlje je samo nastavak nekih ranijih bezumlja.
Vizantijski carevi su pre 1.200 godina, poput nekih današnjih vladara, izdali svoje pretke i umesto da služe Bogu i narodu, u bezumlju su naređivali da se svete ikone, prvo sklone, a onda ruše. Bez obzira što je na strani tih vladara bila sila, moć i mač, nakon duge i teške borbe pobedili su narod, crkva i pravoslavlje. Ima ona narodna da sila Boga ne moli i to vidimo ovih dana. Ali, i ta sila često zaboravlja da Bog takvu silu ne voli i ko god je sa crkvom Božijom ratovao, makar imao najjaču vojsku i mač, mogao je da izmuči crkvu, ali ne i da pobedi. Narod mora, bez obzira šta ga čeka biti jak poput svojih predaka koji su ostavili potomcima ime, obraz, ikonu i slavu, da bi i oni to isto mogli da ostave svojoj djci. Naši preci se ni u najtežim vremenima nisu odrekli crkve, slave i pravoslavlja, niti su dozvolili da ih dele i govore im ko su im braća. Tako isto mora da uradi i narod u Crnoj Gori.
Ovo je nakon molebana u Plužinama u crkvi Svetog Jovana Krstitelja, besedio protojerej stavrofor Darko Đogo, dekan Bogoslovskog fakulteta iz Foče.
- Ispoštovaćemo sve ljudsko i svaki zakon koji se ne protivi zakonu Božijem. Ali, onaj zakon koji se protivi Božijem i svemu čestitom među ljudima, njega niko ne može ispoštovati a ostati čovek. A nama je stalo da ostanemo ljudi, da ovoj našoj deci kad porastu damo obraz kakav su nama naši stari dali, kazao je Đogo, koji je sa vernim naarodom krenuo u litiju ulicama Plužina.
GRAĐANI ANDRIJEVICE PO IZUZETNO HLADNOM VREMENU IDU PROTIV ZAKONA
Hladno vreme nije omelo Andrijevičane da još jednom litijom poruče crnogorskom državnom vrhu da se ne mire sa odredbaama na skandalozan način usvojenog Zakona o slobodi veroispovesti.
Posle litije gradskim ulicama, po izuzetno hladnom vremenu, građani su se okupili na molebanu u crkvi Svetoh Arhangela Mihaila na Knjaževcu.
- Tokom istorije ljudskog roda zabeležena mnoga bezumlja tako da nije narodu prvi put da se bori protiv toga. Nažalost, ovo današnje bezumlje je samo nastavak nekih ranijih bezumlja.
Vizantijski carevi su pre 1.200 godina, poput nekih današnjih vladara, izdali svoje pretke i umesto da služe Bogu i narodu, u bezumlju su naređivali da se svete ikone, prvo sklone, a onda ruše. Bez obzira što je na strani tih vladara bila sila, moć i mač, nakon duge i teške borbe pobedili su narod, crkva i pravoslavlje. Ima ona narodna da sila Boga ne moli i to vidimo ovih dana. Ali, i ta sila često zaboravlja da Bog takvu silu ne voli i ko god je sa crkvom Božijom ratovao, makar imao najjaču vojsku i mač, mogao je da izmuči crkvu, ali ne i da pobedi. Narod mora, bez obzira šta ga čeka biti jak poput svojih predaka koji su ostavili potomcima ime, obraz, ikonu i slavu, da bi i oni to isto mogli da ostave svojoj djci. Naši preci se ni u najtežim vremenima nisu odrekli crkve, slave i pravoslavlja, niti su dozvolili da ih dele i govore im ko su im braća. Tako isto mora da uradi i narod u Crnoj Gori.
Ovo je nakon molebana u Plužinama u crkvi Svetog Jovana Krstitelja, besedio protojerej stavrofor Darko Đogo, dekan Bogoslovskog fakulteta iz Foče.
- Ispoštovaćemo sve ljudsko i svaki zakon koji se ne protivi zakonu Božijem. Ali, onaj zakon koji se protivi Božijem i svemu čestitom među ljudima, njega niko ne može ispoštovati a ostati čovek. A nama je stalo da ostanemo ljudi, da ovoj našoj deci kad porastu damo obraz kakav su nama naši stari dali, kazao je Đogo, koji je sa vernim naarodom krenuo u litiju ulicama Plužina.
GRAĐANI ANDRIJEVICE PO IZUZETNO HLADNOM VREMENU IDU PROTIV ZAKONA
Hladno vreme nije omelo Andrijevičane da još jednom litijom poruče crnogorskom državnom vrhu da se ne mire sa odredbaama na skandalozan način usvojenog Zakona o slobodi veroispovesti.
Posle litije gradskim ulicama, po izuzetno hladnom vremenu, građani su se okupili na molebanu u crkvi Svetoh Arhangela Mihaila na Knjaževcu.
NA ČELU LITIJE BOGORODICA SAVINSKA, ZA NjOM, ISTINOM I PRAVDOM - NAROD
U Crkvi Svetog Spasa na Toploj, iz koje je nakon molebana krenula litija prema manastiru Savina, a predvodio je vladika Raško-prizrenski i kosovsko-metohijski Teodosije, sa novskim sveštenstvom, besedio je protojerej stavrofor Radomir Nikčević, kako je istakao, siguran u pravednu pobedu naroda, očuvanje svetinja u Crnoj Gori i svetinja na Kosovu i Metohiji.
-Kada bi pitali svakoga Bokelja, šta u svom srcu nosi pored Boke i ljubavi prema svetinjama u Boki, i šta može da se izjednači sa njom, rekao bi da je to ljubav prema kosovskim svetinjama – Dečanima, Pećkoj patrijaršiji jer su to naša izvorišta. Zato sa ljubavlju dočekujemo ne samo episkopa već svakog monaha koji dolazi iz Raško – prizrenske eparhije, poručio je otac Nikčević. Večerašnju litiju iguman manastira Savina Makarije ocenio je kao istorijsku jer je na čelu nošena ikona Bogorodice Savinske koja je pre 250 godina sačuvala ovu svetu porodicu i ovaj grad.
.jpg)
- Posle toliko vremena ponovo je prošla ulicama grada i vi ste svedoci da je ovaj narod živ i da će ostati živ sve dok bude išao za istinom, pravdom i istinitim Bogom, kazao je iguman Makarije posebno ističući blagost zbog dolaska episkopa Teodosija.
Episkop Teodosije komentarisao je da je manastirska porta možda mala da primi sav narod koji se okupio, ali je, dodao je srce dovoljno veliko da svi možete u njega da stanete.
-To je Božija zapovest o ljubavi, da iznad svega ljubimo Boga, Crkvu njegovu svetu i da ljubimo jedni druge! Ovaj događaj, ova litija, to najbolje potvrđuje. U Nedelju Pravoslavlja, svuda se čine litije sa ikonama, u znak i sećanje na pobedu pravoslavlja, nad jeresi i pravog nad lažnim učenjem. Ja sam mnogo blagodaran Bogu i svima Vama na ljubavi što sam bio učesnik ovakve litije, jedinstvene i možda najlepše i najveće u mom životu .I ova kiša po kojoj smo hodili, Gospod nas je okropio njome, za očišćenje naših grehova, i da time pokaže koliko je naša ljubav i naša rešenost da istrajemo u onome što je dobro i da sačuvamo što je najsvetije, naše svetinje, narod i veru našu pravoslavnu, poručio je Vladika Teodosije.
.jpg)
Čuvajući svetinje čuvamo svoje biće, ono što smo bili, što jesmo i što treba da budemo, nastavio je vladika Teodosije i objasnio da oni koji dolaze sa Kosova i Metohije dobro znaju šta znače svetinje.
- One su nas održale i čine da istrajemo na našem putu, Hristovom, putu krsta, stradanja ali i Vaskrsenja. Ovde u Crnoj Gori koja je prošla svoju golgotu i gde su svetinje dosta stradale od ruku onih koji ne znaju za Boga, one su obnovljene i zato iz sveg glasa ponavljamo da ne damo svetinje, kazao je vladika Teodosije. Prema njegovim rečima sve u istoriji što je časno i pošteno, bivalo je upravo kada nam je bilo teško i kada smo u nevoljama i teškoćama tražili pomoć Božiju.
Episkop Teodosije komentarisao je da je manastirska porta možda mala da primi sav narod koji se okupio, ali je, dodao je srce dovoljno veliko da svi možete u njega da stanete.
-To je Božija zapovest o ljubavi, da iznad svega ljubimo Boga, Crkvu njegovu svetu i da ljubimo jedni druge! Ovaj događaj, ova litija, to najbolje potvrđuje. U Nedelju Pravoslavlja, svuda se čine litije sa ikonama, u znak i sećanje na pobedu pravoslavlja, nad jeresi i pravog nad lažnim učenjem. Ja sam mnogo blagodaran Bogu i svima Vama na ljubavi što sam bio učesnik ovakve litije, jedinstvene i možda najlepše i najveće u mom životu .I ova kiša po kojoj smo hodili, Gospod nas je okropio njome, za očišćenje naših grehova, i da time pokaže koliko je naša ljubav i naša rešenost da istrajemo u onome što je dobro i da sačuvamo što je najsvetije, naše svetinje, narod i veru našu pravoslavnu, poručio je Vladika Teodosije.
Čuvajući svetinje čuvamo svoje biće, ono što smo bili, što jesmo i što treba da budemo, nastavio je vladika Teodosije i objasnio da oni koji dolaze sa Kosova i Metohije dobro znaju šta znače svetinje.
- One su nas održale i čine da istrajemo na našem putu, Hristovom, putu krsta, stradanja ali i Vaskrsenja. Ovde u Crnoj Gori koja je prošla svoju golgotu i gde su svetinje dosta stradale od ruku onih koji ne znaju za Boga, one su obnovljene i zato iz sveg glasa ponavljamo da ne damo svetinje, kazao je vladika Teodosije. Prema njegovim rečima sve u istoriji što je časno i pošteno, bivalo je upravo kada nam je bilo teško i kada smo u nevoljama i teškoćama tražili pomoć Božiju.
.jpg)
-Prošli smo mnoga stradanja, mnoge ratove, ali smo sačuvali svoju veru, i to je ono što je božije u nama kao što je i on stradalnik sačuvao svoju veru. Gospod nije dao neprijatelju da se dotakne njegove duše, tako Gospod neće dozvoliti da se dotaknu naše duše, naših svetinja. To potvrđuje i ova sveštena obitelj, manastir Savina, poručio je vldika teodosije.
U programu koji je usledio pojala je Marija Vidaković, a recitovala Anđela Vulović. (V.V.)
U programu koji je usledio pojala je Marija Vidaković, a recitovala Anđela Vulović. (V.V.)
ZAKON O SLOBODI VEOISPOVESTI JE PROTIV NARODA
Ovaj zakon (Zakon o slobodi veroispovesti) povodom kojeg se okupljamo je sasvim očigledno protiv naroda. Nema više te manipulacije, medijskoga spina, koji može da ospori da je ovaj Zakon protiv naroda i da ga narod ne želi, kazao je u nedelju veče u Baru paroh cetnjski otac Igor Balaban koji je predvodio litiju u gradu pod Rumijom.
Paroh cetinjski je istakao da “Svetinja Božija ne može da bude ničije vlasništvo”.
-Svetinja Božija ima samo jednog vlasnika, jednog istinitog Boga. To je onaj, kako nam spočitavaju, strani faktor koji se upetljao u ove naše prilike. Strani faktor je carstvo Božije koje oni ne poznaju, na žalost. Neka im Bog prosvetli razum da raspoznaju, da vide taj strani faktor kako se upliće u ljudska pitanja. Sve ostalo su izmišljotine, i neistine. Vi koji se okupljate više od dva meseca u litijama, svedočite – kako je to kad se čovek opredeli za dobro, za ljudsko dostojanstvo. Kako je to kad se čovek opredeli da poštuje i sebe i druge, kazao je Balaban obraćajući se okupljenim vernicima ispred Sabornog hrama Svetog Jovana Vladimira.
Ovaj zakon (Zakon o slobodi veroispovesti) povodom kojeg se okupljamo je sasvim očigledno protiv naroda. Nema više te manipulacije, medijskoga spina, koji može da ospori da je ovaj Zakon protiv naroda i da ga narod ne želi, kazao je u nedelju veče u Baru paroh cetnjski otac Igor Balaban koji je predvodio litiju u gradu pod Rumijom.
Paroh cetinjski je istakao da “Svetinja Božija ne može da bude ničije vlasništvo”.
-Svetinja Božija ima samo jednog vlasnika, jednog istinitog Boga. To je onaj, kako nam spočitavaju, strani faktor koji se upetljao u ove naše prilike. Strani faktor je carstvo Božije koje oni ne poznaju, na žalost. Neka im Bog prosvetli razum da raspoznaju, da vide taj strani faktor kako se upliće u ljudska pitanja. Sve ostalo su izmišljotine, i neistine. Vi koji se okupljate više od dva meseca u litijama, svedočite – kako je to kad se čovek opredeli za dobro, za ljudsko dostojanstvo. Kako je to kad se čovek opredeli da poštuje i sebe i druge, kazao je Balaban obraćajući se okupljenim vernicima ispred Sabornog hrama Svetog Jovana Vladimira.
.jpg)
Govoreći koliko je narod u litijama “rušilački” koliko “preti stabilnosti zemlje” , Balaban je podsetio kako direktor policije “ležerno posmatra 100 hiljada ljudi kako prolazi gradom, a kako premijer pije subotnju kafu u kafiću pored kojeg prolazi 100 hiljada ljudi”.
.jpg)
Povodom tribune koja je održana u subotu veče u Domu culture u organizaciji nestranačkog udruženja Crnogorski pokret, Dukljanska akademija nauka i umetnosti i Fondacija Sveti Petar Cetinjski, Balaban se osvrnuo rečima :”Svašta su govorili, da smo ovakvi, onakvi, nevaljamo, nikakvi smo”.
-Zaboga, hoćemo li se prebrojavati. Ne daj Bože, ne treba- nećemo . Oni koji to čine, čine to po svom bezumlju, inspirisani ko zna kakvim interesima da se ne lažemo. Šta mi radimo- Mi ištemo ono što pripada svakom čoveku, Ištemo slobodu. Prvo hrišćansku, imamo pravo kao Hrišćani da zahtevamo da naša vera bude slobodna u ovoj zemlji, a iskreo rečeno ako ti neko uzme kuće ne možeš biti slobodan. Tako ni naša vera ne može biti slobodna, ako svetinje budu nečije druge. Nema tu slobode. Određivaće valjda ocu Slobu, Ljubu, Mladenu neki opštinski činovnik kada će da se služi liturgija, u koliko sati, a možda će i nekom drugom dati da je služni- ko ne zaslužuje to. Pa ne damo svetinje, istakao je Balaban dodajući da ima i drugi aspekt slobode, koju su naši preci zadobili.
- Ta sloboda ne može biti oduzeta. Ne možemo da se ne borimo za tu slobodu. Naravno, drugo je vreme došlo, nema više- kralj i gospodare. Ratova i dao Bog da ih nikada više ne bilo. Imamo pravo da se na demokratski način borimo za tu slobodu. Imamo pravo da tražimo od onih koji su naslednici čoveka koji je oslobodio ovaj i mnoge druge gradove u Crnoj Gori, imamo pravo da tražimo naša Zakonska prava, da poštuju Ustav i ne donose Zakone koji su protiv narodni, nego da donose Zkaone koji su za narod. Ovaj zakon povodom kojeg se okupljamo je sasvim očigledno protiv naroda, zaključio je Balaban dodajući “Sve laži su uzalud, istina je ono što ostaje, a istina je Hristos. Slobodu moramo da koristimo kao Hrušćani, a u tome nam je uzor Sveti Jovan Vladimir, koji je koristio slobodu davši život za druge i moramo da koristimo slobu da volimo mrzitelje svoje”
.jpg)
Na kraju molitvnog hoda, kao i prethodnih večeri učesnici su zajedno sa sveštenstvom u glas izgovorili molitvu “Oče naš” Paroh barski Slobodan Zeković čestitao je učesnicima litije današnji praznik, Nedelju pobede pravoslavlja, koja se proslavlja u prvu nedelju vaskršnjeg posta.
Prema proceni organizatora u litiji je bilo oko 10 hiljada vernika, a prema procenama policije oko 2400. (B.Dabić)
Prema proceni organizatora u litiji je bilo oko 10 hiljada vernika, a prema procenama policije oko 2400. (B.Dabić)
BOKA NE ODUSTAJE: NEKOLIKO HILjADA GRAĐANA PREDVODIO EPISKOP JOANIKIJE
Ni Boka ne odutaje od odbrane Srpske pravoslavne crkve i njenih svetinja. Nekoliko hiljada građana Kotora i Grblja, danas su u krsnom hodu prošetaali gradskim ulicama. Litiju je predvodio episkop budimljnsko-nikšićko Joanikje, koji je posle toga sa sveštenstvom Mitropolije crnogorsko-primorske služio moleban u crkvi Svetog Nikole u kotorskom Starom gradu.
.jpg)
.jpg)
.jpg)
.jpg)
.jpg)
Pratite nas i putem iOS i android aplikacije
Najnovije iz rubrike
TRAMPOV "ČOVEK IZ SENKE": NJegovo ime izaziva strah među republikancima, a javnost ga ne poznaje
MEĐU brojnim saradnicima predsednika SAD Donalda Trampa retko će se naći ime Džejms Bler, ali reč je o jednoj od najmoćnijih osoba u njegovoj administraciji, iako to javnosti nije previše poznato, piše Wall Street Journal.
26. 12. 2025. u 07:41
(MAPA) OVO SU STRATEŠKE BITKE NA FRONTU U 2025. GODINI Od Sudže od Pokrovska: Ruska vojska je mlela ukrajinske snage u ratu iscrpljivanja
GODINA 2025. obeležena je kao period u kojem je ruska vojska oslobodila deset gradova i varoši od ukrajinskih snaga.
26. 12. 2025. u 06:40
DECA AMERIČKIH POLITIČARA KREĆU U IZBORE 2026 GODINE: Nastavljaju političke dinastije
DECA mnogobrojnih američkih političara, odnosno kongresmena i senatora spremaju se da nastave porodične političke dinastije i tradicije kandidovanjem na izborima 2026. godine, a iako ovaj trend nije nov, aktuelni izborni ciklus obeležava veliki broj kandidatura potomaka ili bliskih rođaka sadašnjih i bivših političara.
25. 12. 2025. u 23:33
KIM DŽONG UN NE ODUSTAJE: Nastavlja razvoj raketa u narednih pet godina
SEVERNA Koreja će nastaviti razvoj raketnog naoružanja u narednih pet godina, rekao je danas lider te zemlje Kin Džong Un prilikom obilaska ključnih preduzeća vojne industrije u poslednjem kvartalu 2025. godine, preneli su severnokorejski državni mediji.
25. 12. 2025. u 23:22
NEIDENTIFIKOVANO „ITALIJANSKO“ ULJE : 12 tona zaplenjeno u Kalabriji
KVALITET ekstradevičanskog maslinovog ulja nije samo senzorno ili komercijalno pitanje, već temelj kredibiliteta za ceo italijanski poljopriverdno-prehrambeni sistem.
25. 12. 2025. u 23:11
Deda Panta
08.03.2020. 18:05
( 33 ) ( 143 )
Ili će te sada rešiti da li ste država Crna Gora ili ostati za navek Milo Gora. Time ne gasite svoju državu već je samo dovodite u normalu jer tamo treba da žive Crnogorci a ne Milogorci a kako će se ko krstiti i moliti a ne i otimati tuđe zove se sloboda veroispovesti.
Svaka cast zima mozda jeste ali sneg i smetovi nigde video niti cuo ove godine.
Поносан на браћу из Црне Горе... Ви сте понос Српства!!! Само напред, не дамо светиње!
Samo lud politicar moze da se suprostavlja ovim masama naroda.
GOTOV JE DO DJURDJEVDANA, uskoro ce panika, dal u Majami ili ostat i cekat na Spuz. Ovog puta narod se ne da prevarit. SRECNO, I NEK VAM JE BOG NA POMOCI.
Komentari (13)