Evropska unija preživela je migrantsku krizu, Bregzit i krizu evrozone, ali ostaje pitanje hoće li preživeti i virus korona.

Bivši italijanski premijer, Enriko Leta, analizira za Gardijan stanje u kojem se trenutno nalazi EU suočena sa pandemijom novog virusa.

Pročitajte još: Putin ispunio obećanje Trampu: Ruski avion sa medicinskom opremom sleteo u Njujork (VIDEO)


- Suočeni smo s krizom koja se razlikuje od dosadašnjih kriza. Delimično je to zato što se ovaj virus nepredvidivo širi, a delimično jer je "evropejstvo" oslabilo u poslednjoj deceniji. Duh zajedništva u Evropi danas je slabiji nego što je bio pre 10 godina - smatra Leta.

Tvrdi kako EU mora da se obračuna sa "smrtonosnim rizikom", a najveći joj problem predstavlja "Tramp virus".

"Kad bismo svi zauzeli strategiju poput "Italija na prvom mestu" ili Belgija ili Nemačka, potonuli bismo svi skupa", upozorava bivši italijanski premijer.

O solidarnosti, tačnije njenom odsustvu u EU, ovih dana mnogi imaju štošta da kažu.

JAVIO SE I ŽAK DELOR

Bivši predsednik EU komisije koji retko medijski istupa, Žak Delor, prekinuo je ćutanje rečima "nedostatak solidarnosti predstavlja smrtnu opasnost za Evropsku uniju".

I sadašnja predsednica Komisije, Ursula fon der Lejen, prekorila je pojedine evropske zemlje da su, u trenutku kad je Evropi više nego ikad bilo potrebno "svi za jednoga, jedan za svi", odgovorile dizanjem zidova, zatvaranjem granica i distanciranjem od tuđih problema.

- Odluke koje danas donesemo u ovoj krizi će se dugo pamtiti i uticati na to kako će EU sutra izgledati - poručila je fon der Lejen prošle nedelje.

Dok je Italija stajala usamljena unutar raskoljene EU, Rusija i Kina uletele su kao spasonosne uzdanice.

- Kina agresivno forsira poruku da je, za razliku od Sjedinjenih Američkih Država, pouzdan i odgovoran partner. Moramo biti svesni da postoji geopolitički faktor koji uključuje borbu za uticaj kroz politiku velikodušnosti. Takođe, tu je i borba oko narativa u Evropi. Važno je da EU pokaže da je Unija koja štiti i da solidarnost nije samo prazna fraza - poručio je pre par dana šef diplomatije EU, Josep Borel.

GORAK UKUS U USTIMA

Nemačka, Austrija, Francuska i ostale države članice u međuvremenu su otvorile vrata svojih bolnica za obolele iz Italije, a zaštitnu opremu i respiratore je na kraju Italiji poslao i američki predsednik Donald Tramp.

Ipak, gorak ukus u ustima je ostao, a posledice ponašanja EU u ovoj krizi prvo bi se mogle videti upravo u Italiji.

"Ovo je definitivno ključan trenutak za EU. Ako krene u lošem smeru, postoji ozbiljan rizik da je ovo kraj unije. To potiče nacionalistički populizam - objašnjava bivša savetnica šefa EU za spoljnu politiku, Natali Toci.

Ipak, kaže kako je popularnost Matea Salvinija u Italiji u opadanju, a raste podrška premijeru Đuzepeu Konteu.

- Narod ustvari želi racionalnog, umerenog, uverljivog i čvrstog vođu - sigurna je Toci.

Ostaje tek da se vidi koga će javnost izabrati i da li je virus korona bio poslednji ekser u kovčegu EU, objašnjava bivša savetnica poverenice za proširenje EU, Heder Grabe.

"Svaka kriza do sada je smanjila povjerenje među državama članicama i unutar cijelog sistema i to je stvarni problem", rekla je Grabbe.

Podeljenost je očegledna kad se pogleda reagovanje Evrope na ekonomske posledice virusa korona. Francuska, Italija, Španija i još deset drugih članica želi da uvede tzv."korona-obveznice" kojima bi se smanjila cena zaduživanja pojedinih članica jer bi za njih garantovala zajednički cela evrozona. Nemačka, Austrija, Finska i Holandija oštro se protive ovom predlogu. Smatraju kako obveznice za rešavanje problema sa virusom korona ne bi rešile prethodna dugovanja.

NEKOLIKO REŠENjA

Nekoliko je mogućih rešenja za izlazak iz korona-krize.

Leta predviđa da će doći do "sporazuma o koroni" , a pitanje zajedničkog duga će se izbeći tako što će obveznice izdati od strane Evropske investicione banke. Najvažnije je kako će Nemačka i Holandija reagovati.

- Ključna poruka za Nemce i Holanđane: molim vas, nemojte blokirati, nemojte zaustaviti evropske mere koje možemo zajedno preduzeti - rekao je Leta.

Profesor EU prava, Luk van Midelar, pak smatra kako se EU može da se izvuče improvizacijom kao poslednjom slamkom spasa.

- EU je nesposobna da se nosi se s bilo kakvom krizom ili nepredviđenim okolnostima, ali nekako svaki put pod pritiskom improvizuje rešenje. Tako je bilo i s krizom evrozone - smatra profesor.

Koje god rešenje EU čelnika bilo, ono će oblikovati javno mnjenje, smatra Toci.

- Ako prevlada evropska podela, ostaće sećanje na razdoblje kad su Kina i Rusija požurile u pomoć Italiji. Poverenje Italije u EU više zavisi od toga šta će Evropa učiniti, nego što čine Kinezi i Rusija - zaključuje Toci.

(jutarnji.hr)