RIM - OD SPECIJALNOG IZVEŠTAČA


Zovu ih nevidljivi a veoma su vidljivi, kada ih posete snage javnog reda radi kontrole kretanja građana šta da im kažu, idite kući obavezna je kućna izolacija, gde se nalazi kuća beskućnika?


Po poslednjim podacima Nacionalnog statističkog instituta u Italiji,ima ih oko 50.000, samo u Rimu 8.000, u Milanu 2.608, tom broju se dodaje i 20.000 onih koji su zatražili pomoć jer nemaju gde da spavaju, imigranti i ne samo oni, od ukupnog broja njih 12.000 živi u zauzetim napuštenim objektima u kojima nema ni vode ni struje, u barakama i starim kamperima živi između 4.500 i 5.000 Roma.


Dobrovoljci pomažu koliko je moguće, pre svega onima na ulici ali zbog sigurnostiu vreme korona virusa ni njima nije više omogućeno da obavljaju redovne aktivnosti. Humanitarna udruženja delimično nastavljaju da pomažu u osnovnim delatnostima kao što isporuka obroka i obezbeđivanje mesta za spavanje. Mnogi su na ulici i nemaju nikave higijenske uslove, ne primaju lekarsku pomoć niti mogu da kupe lekove, teško stižu do tanjira bilo kakve hrane, a najveći broj su starije osobe sa već narušenim zdravljem.


U Rimu je na glavnoj železničkoj stanici osnovan tzv.“Kolosek 95“, veoma aktivno udruženje koje je obezbedilotuš kabine i donosi hranu, problem je što beskućnici opet moraju na ulicu jer ako bi i uspeli da se domognu nekog prihvatilišta, postoji opasnost da se zaraza masovno proširi i na tim mestima.


Karitas, organizacija Katoličke crkve, do sada je uspela da nađe rešenje za njih oko 450 ali i dalje se podvlači opasnost od zaraze jer su smeštene mnoge osobe jedna uz drugu, a evidentirani su pozitivni na korona virus i nemaju gde da se izoluju.


U Napulju ih je oko 2.000, opština je dezinfikovala javne spavaonice ali ima dosta onih koji izbegavaju takav smeštaj jer ostaju zatvoreni i plaše se zaraze korona virusom. Veći broj dosadašnjih centara za prijem upravo su zbog toga zatvoreni, a menze rade samo sa pola kapaciteta obezbeđujući propisani razmak za vreme uzimanja obroka.