SKOPLjE

OD STALNOG DOPISNIKA „NOVOSTI“


ČELNIK vladajuće albanske stranke u Severnoj Makedoniji Demokratske unije za integraciju (DUI), Ali Ahmeti (61), koji je ratne 2001. bio vođa paravojne takozvane Oslobodilačke narodne armije, južnog krila terorističke Oslobodilačke vojske Kosova, izjavio je u Skoplju da mu je "u prošlosti bila ponuđena podela Makedonije po etničkim linijama", ali da je takvo cepanje "ekspresno odbio".

U periodu novih političkih prestrojavanja pred vanredne parlamentarne izbore u RSM, 12. aprila, Ahmeti je u razgovoru za albanski ABC News ocenio da bi - svaka podela ove zemlje bila podjednako štetna i za Albance i za Makedonce.


PROČITAJTE JOŠ: Leče se od potresa mozga: Pentagon priznao da je u iranskom napadu ranjeno 11 vojnika

Ne otkrivajući imena, rekao je da je imao "ponudu od lidera velikih političkih partija za podelu Makedonije".

- No, ja sam odmah odbio tu ponudu. Svaka podela ove zemlje bila bi vrlo štetna za Albance, ali i za Makedonce. Ne mogu da se podele stvari kao nožem. Bilo bi manjina, i tamo i ovamo. Otvorile bi se nove rane. Nismo prihvatili podelu Makedonije. Rekao sam i makedonskim političarima da je ova država moja, koliko je i njihova. Želim da imamo naše simbole i jezik. Mi smo postigli te ciljeve. Imamo Univerzitet, jezik u Sobranju, u institucijama, kao i naše simbole - podsetio je Ahmeti.

Na čelu DUI on je od osnivanja stranke 2002. Mogućnost nekakve varijante "razmene teritorija" između Makedonaca i Albanaca zagovarao je bivši premijer Vlade u Skoplju, i tadašnji lider desničarske konzervativne VMRO-DPMNE Ljupčo Georgievski. Po okončanju ratnih sukoba 2001. pod snažnim diplomatskim pritiscima Zapada, zaključivanjem Okvirnog sporazuma o miru, Albanci su tekovine oružane pobune ostvarili ustavnim izmenama koje im garantuju veća prava u zemlji. Time je u dobroj meri narušen unitarni karakter države.


Ali Ahmeti, Foto Fejsbuk


Pre ovoga, u januaru 1992, tadašnji lider albanske Partije za demokratski prosperitet Nevzat Halili, organizovao je etnički referendum za autonomiju oblasti u Makedoniji gde pretežno žive Albanci. Izjašnjavanje je bilo za izdvajanje u autonomiju zapadnog i severozapadnog dela zemlje, za stvaranje takozvane Republike Ilirida.

Referendum nije priznat i proglašen je nelegalnim, uprkos tvrdnjama organizatora da je 74 odsto izašlih birača glasalo - "za". U povremenim pojavljivanjima u javnosti Halili i danas ukazuje da su rezultati glasanja za "Iliridu" važeći i da mogu da postanu efektivni bilo kad.


BOJKOT ALBANACA

NA referendumu za nezavisnost Makedonije, 8. septembra 1991, izašlo je više od 75 odsto birača (1.079.308 građana), a gotovo 97 procenata glasalo je "za" na pitanje "Da li ste za suverenu i samostalnu Makedoniju s pravom da stupi u budući savez suverenih država Jugoslavije". No, taj referendum je bojkotovala ogromna većina Albanaca u Makedoniji.