Priče iz Vojvodine: Iz kalendara videli i položaj zvezda

Rada Šegrt

sreda, 12. 02. 2020. u 18:17

Приче из Војводине: Из календара видели и положај звезда

Foto Istorijski arhiv Kikinde i knjiga Kristine Ember

Kao multinacionalna sredina Kikinda je još od 19. veka poznata po štampanju višejezičnih izdanja. Na početku praznici i astrologija, a na kraju vašari. Srpski kalendar bio je narodno štivo sa vlastitim pečatom

KIKINDU u 19. veku, kao multinacionalnu i multikonfesionalnu sredinu, karakteriše štampanje višejezičnih listova, od kojih su neki preživeli i decenije. No, na početku života svake knjige i lista je štamparija - primetila je prof. dr Borjanka Trajković, recenzent knjige "Štamparstvo i izdavaštvo u Kikindi: kalendari (1882- 1944)" Kristine Ember.

U svojoj knjizi Kristina Ember donosi hronologiju štamparstva i izdavaštva u ovom gradu, od prve "Ručne štamparije" Alojza Apilera, zatim onih Leopolda Joklija, Jovana Radaka, Milana Seđakova, Stevana Milenkovića, Karla Sonderlinga, do ilegalne štamparije SKOJ-a u vreme Drugog svetskog rata. Izdavač je kikindska Narodna biblioteka "Jovan Popović", koja je nedavno promovisala ovo vredno delo.

Prvi kikindski štampar, kako otkriva Ember, bio je Nemac Alojz Apiler, koji je došao iz Erdelja tridesetih godina 19. veka, 1837. ili 1838. godine.

- Po svoj prilici, radilo se o ručnoj štampariji, koja je prestala da radi pre 1845. godine. Posle Apilera, a pre Leopolda Joklija, postojala je štamparija čiji je vlasnik bio Srbin i ona se smatra prvom srpskom štamparijom. Osnovana je 1868. godine, ali ime vlasnika nigde nije zapisano i nepoznato je do danas - saznala je Kristina Ember.

Prvi srpski list u Velikoj Kikindi pokrenut je 13. januara 1884. godine pod imenom "Sadašnjost" i izlazio je neprekidno do 1901. kao nedeljnik za prosvetu, privredu i zabavu. Urednik je bio Paja Petrović. Prema pisanju bečkerečkog (zrenjaninskog) lista "Torontal", prvu velikokikindsku štampariju osnovao je knjižar Leopold Jokli, koji nije bio rodom iz Kikinde. Do četrdesete godine života radio je kao učitelj u Velikom Bečkereku, današnjem Zrenjaninu, a posle u velikokikindskoj jevrejskoj osnovnoj školi.

- On je 1874. otvorio knjižaru i pokrenuo prvi list na nemačkom jeziku "Gross Kikindaer Zeitung" . Kasnije je osnovao prvu ozbiljniju štampariju koja je radila do 1885. godine. Problem štampara u to vreme bio je manjak obučenih grafičkih radnika u Kikindi, pa je Jokli morao da dovodi grafičare iz Ugarske i Erdelja. Obučio je mlade stručnjake, koje su kasnije preuzimale druge štamparije u gradu. Zanimljivo je da od tog vremena sve štamparije počinju i izdavačku delatnost. Pionirski Joklijev poduhvat, zbog sukoba sa kikindskom opštinom, okončan je posle jedanaest godina, ali se on preselio u susedni Veliki Bečkerek - istražila je Emberova.

Jovan Radak

Najpoznatiji i najznačajniji kikindski štampar, čije ime znaju i sadašnje generacije Kikinđana, jeste Jovan Radak. On je najpre 1877. otvorio "Knjižaru kod svetih apostola Ćirila i Metodija", a godinu dana kasnije i štampariju. Pored ostalih publikacija, 1899. godine izdao je prvu zbirku pesama poete Milete Jakšića iz Srpske Crnje, sinovca Đure Jakšića.


PROČITAJTE JOŠ: Priče iz Vojvodine: Poklon baka Marte "jurio" 25 na sat - prvi auto u Novom Sadu vozio je - advokat

- Inicijativom Milete i njegovog brata, uglednog kikindskog advokata dr Vase Jakšića, 1907. godine pokrenut je list "Srpski glas" koji je izlazio do 1913. - otkriva autorka. - Radakov posao nastavljalo je nekoliko generacija njegovih potomaka. Poslednja knjiga nastala u štampariji Radaka bila je "Potpuna mešovita gimnazija u Kikindi: izveštaj za školsku 1946-1947. godinu", izdata 1947. godine. Svoj život završila je integracijom sa Gradskim štamparskim preduzećem.

Profesorka Trajković sa autorkom Kristinom Ember

Kristina Ember je posebno istražila kalendare koji su se u Kikindi izdavali od 1882. do 1944. godine i imali su ogroman prosvetiteljski, kulturni i nacionalni značaj.

- Srpski kalendar bio je i ostao pravo narodno štivo, sa vlastitim pečatom i obeležjem nacionalnog i pravoslavnog. U tadašnjoj Vojvodini Habzburške monarhije, u granicama Srema, Banata i Bačke, pored Srba živelo je deset naroda: Nemaci, Česi, Mađari, Slovaci, Poljaci, Rusini, Vlasi, Hrvati, Slovenci i Italijani. Borba za očuvanje nacionalnog identiteta, kulture, jezika i pisma bila je pitanje ostanka i opstanka - svedoči Emberova.

Zgrada prve Radakove štamparije nekada i sad


Prvi sačuvani kalendar je "Srpski velikokikindski kalendar za prostu godinu 1883." i objavila ga je srpska knjižara i štamparija Jovana Radaka 1882. godine. Poslednji je, u izdanju iste knjižare, štampan 1942. godine - Štamparija Jovana Radaka izdala je 35 kalendara. Dva, "Zimzelen" i "Srpkinja", štampana su u štamapariji Stevana Milenkovića. Ostali Radakovi kalendari zvali su se: "Srpski velikokikindski kalendar", "Guslar", "Vragolan", "Srbijanac", "Sremac", "Orao", "Bačvanin", "Banaćanin"," Bosanac", "Crnogorac", "Dalmatinac", "Ličanin" i "Miloš Obilić", "Rodoljubi", "Srpski orao", zatim "Čika Jova", "Hercegovac", "Kraljević Marko", "Male novine" i "Mali planetar". Godine 1899. objavljen je "Pravoslavni crkveni kalendar" 1906. "Ružica". "Novi Srbobran" i "Ratar" izdati su 1912. godine, "Sadašnjost" 1915, "Domaći prijatelj" 1916, "Lasta" 1917, a "Crkveni kalendar" i "Večiti kalendar sa roždanikom i sanovnikom" 1919. godine - nabraja Ember.


U kikindskim kalendarima objavljeni su radovi najznačajnijih srpskih književnika, pripovedača i pesnika druge polovine 19. i prve polovine 20. veka: Janka Veselinovića, Radoja Domanovića, Svetozara Ćorovića, Milovana Glišića, Grigorija Božovića, Bore Stankovića, Sime Matavulja, Milana Đ. Milićevića, Veljka Petrovića, Jovana Jovanovića Zmaja, Vojislava Ilića, Jovana Dučića, Alekse Šantić.

- Raspored priloga u ilustrovanim kalendarima odlikovao se uobičajenim šematizmom. Počinjao je kalendarom, obaveštenjem o crkvenim praznicima, astrologijom, tekstom o vladarskoj porodici, do obaveznih praznih stranica u kojima su vlasnici upisivali svoje zabeleške vezane za taj mesec. Na kraju svakog kalendara bili su podaci o vašarima i sajmovima, izvodi poštanskih tarifa i dosta stranica oglasa i reklama, koji su bili i materijalna potpora izdavaču. Korisnim sadržajem, raznovrsnošću i zanimljivošću doprinosili su kulturnom napretku i uzdizanju naroda. Pružali su mnoge korisne savete iz svakodnevice, od poljoprivrede, higijene, lečenja, kulinarskih veština, sve do onih vezanih za prosvetu i školu - opisala je Kristina Ember.

DNEVNICI LjUDSKE RASE

- AKO su biblioteke, kako veli Piter Brofi na početku svoje kultne knjige "Biblioteka u dvadeset prvom veku", jedno od obeležja civilizacije i dnevnici ljudske rase, onda su bibliografi njeni hroničari. Bibliografija nije samo opis i popis publikacija, već i indikator svog vremena, zapis o trajanju jedne kulture i otuda bitan činilac ukupnog nacionalnog i duhovnog identiteta - smatra prof. dr Borjanka Trajković.

1877. - Puni rafovi u knjižari Jovana Radaka

"NAJTEŽA" KNjIGA


"TORONTALSKI kompas - statistički godišnjak za opštu upravu, kulturne i društvene interese" iz 1880. godine, u izdanju štampara i knjižara Leopolda Joklija, štampan na mađarskom i nemačkom jeziku na više od 620 stranica, najobimnija je knjiga štampana u Kikindi do današnjih dana.

Kalendari izdavani 1924. i 1939. godine


Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (1)

Драгољуб Збиљић

21.02.2020. 10:53

Тада су Срби и у туђој земљи знали које је српско писмо и користили су га стопостотно. Тако је било све до комунистичке владавиен у Југославијуи. Тада је почеео смишљен прогон ћирилице и њеним масовним замењивањем хрватском гајицом и тако смо, кроз пропагандну обману о "богатству двоазбучја" до даанас изгубили 90 одсто свога писма. Ових преосталих бедних 10 одсто остатака ћирилицее служи само за то да се подсетимо да смо и ми Срби имали своје савршено читко писмо. Нико не поштуе право Срба.