SAMOHRANA majka Dragana Milovanović (48), sa svoje dve šestogodišnje ćerke bliznakinje Marijom i Marijanom, živi poslednjih sedam godina kao podstanar u trošnoj i neuslovnoj kući bez kupatila u Vinči. Maloj Mariji je u novembru prošle godine dijagnostikovan dijabetes tip 1, i od tada i ono malo novca koji bi teškom mukom uspela da zaradi Dragana daje na lečenje svoje ćerke. Ali, to nije dovoljno, pošto su lekovi i posebna hrana za malu Mariju - skupi.

Reporteri "Novosti", predstavnica Fonda humanosti kompanije "Novosti" i predsednica Opštine Grocka Živadinka Žiža Avramović posetili su malu Mariju i njenu porodicu i tom prilikom su im doneli slatkiše, sredstva za higijenu, odeću i knjige.

- Od kada se Marija razbolela, prestala sam da radim, pošto ne mogu samu da je ostavim kod kuće, a u vrtić ne može da ide zato što vaspitačice nisu obučene da brinu o njoj i ne mogu da joj daju insulin - počinje svoju tešku životnu priču Dragana Milovanović. - Njih dve su mi sve što imam na svetu, i sve bih dala da one mogu normalno da odrastaju. Živim od socijalne pomoći. Dok sam mogla, radila sam, ali od kako se Marija razbolela, jedva krpim kraj sa krajem. Hrana i lekovi za nju su veoma skupi i ja nemam novca da sama sve obezbedim. Nikada ne bih dala da moja deca završe u nekom domu, i dok sam živa, trudiću se da im pomognem.

Dragana se godinama muči kako bi svojim ćerkama priuštila normalne uslove za život. Dok je mogla, radila je šta je stigla, uglavnom na deponiji u Vinči, ali otkad je Mariji dijagnostikovana bolest, potrebna joj je celodnevna nega, pa su tako obe devojčice prestale da idu u vrtić.

Predsednica Opštine Grocka Živadinka Žiža Avramović i njeni saradnici izlazili su u susret Dragani i do sada su joj pomogli više puta. Oni već godinama vode računa o ovoj porodici. Uglavnom su im donosili drva, hranu, sredstva za higijenu i pomagali jednokratnom novčanom pomoći, ali to nažalost nije stalno rešenje za Draganine probleme.

Divna Čanaćević ("Novosti") i Živadinka Avramović, predsednica Opštine Grocka (desno)


Marija u toku dana ima velike oscilacije koncentracije šećera u krvi, i dešavalo se da padne u nesvest, ili da potpuno izgubi orijentaciju.


PROČITAJTE JOŠ: Ajfelova kula u srcu Tamnave: Milivoje (61) doneo duh Pariza usred Uba


- Često joj merim šećer, ko zna koliko puta dnevno, zato što sam u strahu da joj se nešto ne desi. Više puta u toku dana joj dajem insulin, u zavisnosti od toga koliki joj bude nivo šećera - priča Dragana. - Senzor za merenje šećera bi nam pomogao. Tada ne bih morala toliko puta dnevno da je bockam, već bi aparat sam merio nivo šećera, i Mariji bi bilo barem malo lakše. Ali, nažalost, ja nemam para da joj to obezbedim.

Dragana kaže da se plaši za budućnost svoje dece, i da ne zna kako da skupi novac za osnovne životne potrebe. Ove zime je jedva uspela da nabavi nešto para da kupi drva za ogrev. Život u oronuloj kući bez kupatila pravo je mučenje za samohranu majku dve male devojčice.


KAKO POMOĆI

Dragani i njenim ćerkama najviše bi značilo kada bi im neko dao na korišćenje vikendicu ili bilo kakav prostor u kojem bi imale normalne uslove za život. Najpotrebnija im je pomoć u vidu hrane, drva za ogrev, odeće, obuće i sredstva za higijenu. Oni koji žele da pomognu novčano, mogu to da učine uplatom na dinarski žiro račun Fonda humanosti 205-5621-06, a svi koji žele da pomognu na bilo koji način mogu da se jave na telefon 011/30-28-162.