BOŽIDAR Đorđević Kukar bio je čovek kome Leskovac duguje što je od nekadašnjeg grada tekstila, u socijalističkoj Jugoslaviji, postao i sedište velikih kompanija koje su proizvodile kozmetiku i lekove. Osim fabrike lekova "Zdravlje" Kukar je upamćen i kao osnivač čuvene "Nevene". Pokrenuo je Gradsko apotekarsko preduzeće i moderno pozorište, a inicirao je i osnivanje Hemijsko-tehnološke škole, koja danas nosi njegovo ime. Sa čela "Zdravlja", kojim je uspešno rukovodio punih 20 godina, smenjen je sa još 400 najuspešnijih jugoslovenskih privrednika uz obrazloženje da je "suviše liberalan".
Kukar nikada nije bio član Saveza komunista (SK), ali je gajio naklonost ka socijalističkim idejama i za vreme rata, tokom kojeg su mu okupatori streljali rođenog brata, pomagao je antifašiste. Snabdevao ih je lekovima iz Centralne apoteke Bore Gavrilovića, a receptima ga je "pokrivao" rođak dr Rade Svilar.

- Posle oslobođenja postao je načelnik Okružnog sanitetskog skladišta iz koga je godinu kasnije osnovao Gradsko apotekarsko preduzeće sa dve laboratorije: kozmetičku "Kemofarma", preteču "Nevene" i onu za proizvodnju lekova. Iz nje je 1953, registrovao Fabriku lekova "Zdravlje" - ispričao je Nikola Milićević, jedan od autora monografije objavljene povodom sto godina od Đorđevićevog rođenja.

Ovaj preduzimljivi diplomirani farmaceut je u nedostatku kadrova formirao i školu za poslove kojima se bavio. Otvorena je 1962. i upisivala je samo "vukovce". Formalno je bila deo zvaničnog prosvetnog sistema, ali je njen rad finansirala fabrika. Uprkos njegovim poslovnim uspesima Boce Kukar, kako su ga zvali, bio je meta onih koji su imali ambiciju da ga zamene. Zbog toga je doneo odluku da napusti Leskovac.

- Saznavši za ovakvo stanje u "Zdravlju", "Galenika" je ponudila Đorđeviću mesto direktora. Shvativši značaj njegovog znanja i umeća gradski čelnici su ipak odlučili da ga zadrže - sećanja su njegovih savremenika.


"Zdravlje" je u međuvremenu razvilo saradnju sa mnogobrojnim svetskim kompanijama i neprestano je širilo kapacitete i paletu proizvoda. Kada se 1973. godine povela rasprava o spajanju "Zdravlja" i "Nevene" Đorđević je, uz veliku podršku 600 radnika, odbijao da se to učini po principu jednakosti, jer je "Zdravlje" bilo tri puta veće od "Nevene". Konačnu odluku donosili su organi partije. Kukar je, međutim, bio jedan od desetak privrednika u Srbiji koji su činili "jeres" odbijajući članstvo u SK, ali njegova lojalnost državi i društvu nikako nije mogla da se dovede u pitanje. Ipak, pod optužbama da "narušava socijalističke odnose" drugovi su zatražili njegovo razrešenje što je, posle mnogo "peripetija", i učinjeno. Božidar nije mogao da se pomiri sa tim da ga je umesto struke smenila politika, pa je odlučio da 1975. godine napusti fabriku koju je podigao. Postao je predstavnik skopskog "Alkaloida" u Moskvi. Iako su ga u rodnom gradu izdali mnogi, počev od najbližih saradnika, Kukar se posle penzionisanja vratio u Leskovac gde je 1992. i preminuo. Za života je uživao veliko poštovanje svojih sugrađana.

PROČITAJTE JOŠ: Brnabić: Nema potrebe za hitnim merama, zagađenje nije veće nego ranije


- Tata je bio veliki zaljubljenik u Leskovac. Putovao je po svetu, ali se kao penzioner ipak vratio ovde. Veliko mi je zadovoljstvo što su Leskovčani na promociji monografije o njegovom životu, koji nije bio lak, ispunili salu Narodnog pozorišta. To mnogo govori o mom ocu - kazala je Božidareva ćerka Dragana Stojanović.

Laboratorija za ekstrakciju lekovitog bilja
Đorđevićeve beleške


I tokom penzionerskih dana Božidara nije napuštala ljubav prema farmaciji. Sa drugom ćerkom Ivanom Cakić, takođe farmaceutom, otvorio je sopstvenu apoteku.
- I danas se držim očevih saveta. Kad odlučujem zapitam se šta bi on uradio. Bio je principijelan i uvek je išao težim, ali ispravnim putem - zaključuje Ivana.

U njenoj apoteci se ni danas ne poručuje nijedan gotov proizvod, ako farmaceut može da ga napravi. Bio je to Đorđevićev princip. "Kukareva apoteka" je danas jedina takva apoteka u Leskovcu.

KRCUN GA RAZUMEO


KADA je jednom putovao u Nemačku, u želji da impresionira moguće partnere, Kukar je odseo u najluksuznijem hotelu u tom kraju. To je ocenjeno kao "razmetanje", pa je o tome obavešten Slobodan Penezić Krcun. On je zgužvao papir sa informacijom i uz osmeh prokomentarisao: "Ovaj direktor zna šta hoće..."

Aleksandar Ranković u poseti fabrici



FABRIKA ILI ULICA

DOK se fabrika lekova gradila, na sastanku u opštini, jedan od čelnika zatražio je od Kukara da popravi ulicu koja vodi do gradilišta, jer je puna rupa. Boce mu je mirno odgovorio: "Predsedniče, ako izdvojim pare za ulicu, neće da mi dostignu da završim fabriku. Ulica mi neće izgraditi fabriku, a fabrika, kad je završim, sigurno će da napravi ulicu."

ZALjUBLjENIK U GLUMU


KUKAR je bio veliki zaljubljenik u pozorište i glumu. U pozorištu je čak igrao i glavne uloge kod profesionalnih reditelja. O toj njegovoj ljubavi svedoči i činjenica da je iz svoje kuće, još pre rata, iznosio razne lične i porodične predmete koje bi na pozornici služile i kao rekviziti.