Brnabić: Nema potrebe za hitnim merama, zagađenje nije veće nego ranije

Tanjug

četvrtak, 16. 01. 2020. u 17:50

Брнабић: Нема потребе за хитним мерама, загађење није веће него раније

Foto Vlada Srbije

Premijerka Srbije Ana Brnabić izjavila je da nisu potrebne hitne mere zbog zagađenosti vazduha, navodeći da zagađenje nije veće nego prethodnih godina
Premijerka Srbije Ana Brnabić izjavila je da nisu potrebne hitne mere zbog zagađenosti vazduha, navodeći da zagađenje nije veće nego prethodnih godina.

"Kao što je navela Agencija za zaštitu životne sredine, zagađenje nije veće nego prethodnih godina. Jeste gore ovih dana u nekim gradovima zbog meteoroloških uslova, magle, zbog toga što nije bilo snega i nema košave", rekla je Brnabić novinarima u Raški gde je obišla postrojenje za preradu otpadnih voda.

Premijerka je istakala da će se stanje poboljšati kako se budu promenile meteorološke prilike.

Brnabić je istakla da to, svakako, nije dovoljno dobro stanje životne sredine, ali da će se ono kontinuirano poboljšavati, kako se budu sprovodili planirani projekti za zaštitu životne sredine.

"I svakako će se unapređivati kako budemo imali više ljudi priključenih na sisteme centralnog grejanja, sa rigoroznijom kontrolom tehničkih pregleda, sa više šuma, gasifikaciju…”, rekla je ona.

Brnabić je naglasila da niko ne beži od toga da se mora uraditi mnogo toga u oblasti zaštite životne sredine, jer decenijama ništa nije ulagano u to.

Podsetila je da još uvek oko 10 odsto toplana u Srbiji koristi mazut, što je, kaže, nedopustivo i mora da se promeni

"Menjali smo, ali 10 odsto je ostalo. Imamo još 15 odsto toplana na ugalj”, primetila je Brnabić.

Premijerka je podvukla da je upravo zato uloženo 500 miliona evra u gasifikaciju, kao i da se pregovara sa nemačkim KfW za projekat u okviru kojeg bi toplane sa mazuta ili uglja prešle na biomasu.

“Dakle, ne postoje hitne mere, nema potrebe za hitnim merama”, ponovila je ona.

Osvrnula se i na preporuku ministra prosvete školama da skrate nastavu, rekavši da za tim nema potrebe.

"Razumem da svi žele da budu super ministri i da izađu u susret nekim populističkim merama, ali nema potrebe za tim. Izađite i objasnite građanima o čemu se radi, šta radimo i šsta ćemo raditi", apelovala je Brnabić.

Ona je navela da se sve mora gledati na godišnjem nivou koje su zemlje i gradovi najzagađeniji.

"To što kaže sajt ''Airvisual'' je poređenje ''babe i žabe''. Ne možete da poredite grad u zimskom i grad u letnjem period, uz to merne jedinice u Srbiji nisu iste kao negde drugde", primetila je Brnabić.

Upitana da li se kasni sa novim merama, Brnabić je rekla da se ne kasni, jer nadležni, kaže, nisu počeli da rade od jučerašnjeg sastanka radne gurpe, već se radi u kontinuitetu.

Brnabić je navela da je u kontinuitetu uloženo više od 450 miliona evra za filtere za termoelektrane ili 500 miliona evra za širenje gasovodne mreže, upravo da bi se omogućila izgradnja sistem centralnog grejanja, koji je mnogo povoljniji za živostnu sredinu.

Dodala je da su u budžetu predviđene subvencije za kupovinu električkih hibridnih vozila, ali da su, kada se ta vest pojavila, usledile kritike da se subvencioniše najbogatiji sloj stanovništa.

"Kada ulažemo u obnovljive izvore energije, pitanje je zašto ulažemo u to, kada imamo subvencije za eleektrična vozila - zašto subvencionišemo nešto što će moći da kupe samo najbogatiji, a kada imamo zagađenje - zar niste zakasnili? Ne, idemo svojim tempom, najbrže sto možemo, odgovorni smo prema životnoj sredini", rekla je Brnabić.

Kako kaže, jučerašnji sastanak održan je zato što nije bila zadovoljna kako je vlada do sada komunicirala na ovu temu i što građanima nije predočila šta je sve do sada urađeno.

Brbnabić je navela da i lokalne samouprave mogu sa “svojom” privredom da vide da privreda ugradi filtere, gde bi možda mogla i država da pomogne subvencijama, te da bi, možda, bila potrebna bolja naplata naknade za zaštitu i unapređenje životne sredine od zagdajivača.

"Niz je mehanizama koji postoje u zakonima, a nedovoljno se koriste i zato možda treba da postoji jedna radna grupa ili telo koja će ''utegnuti'' to i implementirati sve zakone koje postoje", rekla je Brbnabić i navela da će za to biti dovoljno sredstava.

BRNABIĆ OČEKUJE USVAJANjE ZAKONA O ADRESNOM REGISTRU

Premijerka Ana Brnabić izjavila je danas da je vlada usvojila Predlog zakona o adresnom registru i izrazila nadu da će to rešenje biti usvojeno u parlamentu, na vanrednoj sednici, pre prolećnih izbora.

Brnabić je u Raškoj podsetila da je vlada u prethodnom periodu sa RGZ-om i lokalnim samoupravama uradila elaborate za sve opštine i gradove što je za rezultat imalo 66.480 novih ulica.

"Kada smo otvorili pitanje da šaljemo ljudima dokumente na kućnu adresu videli smo da 50 odsto građana nema adekvatnu adresu. Tada smo uradili elaborate, ali to govori i koliko je Srbija bila zapuštena", rekla je Brnabić.

Ona je izrazila zadovoljstvo zato što su građani vrlo brzo prihvatili elektronsku upravu, a zahvalila je i lokalnim samoupravama što su pokazale da su spremne da se menjaju.

"Mi smo i u okviru Kancelarije za informacione tehnologije i e-upravu otvorili kontakt centar za elektronske usluge kao što je e-beba, e-recept ili prijava i plaćanje poreza i imovine elektronski kako bismo pomogli lokalnim samoupravama, kao i za ukidanje pečata i oni to obilato koriste", rekla je ona.

Podsetila je da je od 1. juna 2017. godine uveden sistem razmene podataka između državnih organa i objasnila da od tada građani "ne izigravaju kurire državi".

"Mi smo do sada imali preko 6,5 miliona informacija koje su automatski razmenjene. Preko 6,5 miliona papira nisu građani skupljali i donosili javnoj upravi", objasnila je Brnabić.

Brnabić je poručila da će građani sve više osećati koliko je država njima na usluzi.

BRNABIĆ OBIŠLA POSTROJENjE ZA PRERADU OTPADNIH VODA U RAŠKI

Premijerka Srbije Ana Brnabić obišla je danas kontrolnu zgradu i postrojenje u fabrici za preradu otpadnih voda u Raški, gde je poručila da vlada nastavlja sa projektima i ulaganjima u unapređenje životne sredine.

Brnabić je istakla da vlada sistemski planira projekte zaštite i unapređenja životne sredine što pokazuje i projekat izgradnje postrojenja za preradu otpadnih voda u Raški.

Taj projekat, kako je pojasnila, finansiran je iz predpristupnih fondova EU, IPA 2013. godine. Vredan je više od šest miliona evra.

Brnabić je zahvalila partnerima iz EU na finansiranju važnog projekta, te dodala da je sufinansiranje Srbije bilo 10 odsto u oblasti infrastrukturnih radova i 18 odsto u opremi.

"Nastavljamo sa projektima unapređenja i zaštite životne sredine, a jedan od fokusa je prečišćavanje i prerada otpadnih voda, kako bismo sačuvali naše reke za generacije koje dolaze", rekla je Brnabić.

Ona je podsetila da je u razvojnom programu "Srbija 2025" planirano oko milijardu evra za investicije samo u kanalizacione mreže i sisteme za predadu otpadnih voda, što, kaže, potvrđuje sistemski pristup.

Kao još jednu važnu stvar, Brnabić je rekla da je u decembru vlada usvojila poziciju za pregovaračko poglavlje 27, koje se tiče zaštite životne sredine, i uputila je u Brisel.

To poglavlje biće apsolutno najskuplje u celom našem predpristupnom procesu, podvukla je Brnabić.

"Nivo problema sa kojima se suočavamo, jer je Srbija bila zemlja koja je prethodnih godina imala mnogo prioritetnijih stvari, za sam život ljudi, najbolje pokazuje činjenica da je do sada Srbiji samo oko 10 odsto otpadnih voda imalo tretman", ukazala je Brnabić.

U tom smislu, navela je da joj je drago što je završeno prvo u nizu postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda u Raški i dodala da bi do kraja marta trebalo da bude završeno i postrojenje u Kruševcu u koje je uloženo 14 miliona evra.

Dodala je da je u decembru počela izgradnja postrojenja u Vranju, u koje se ulaže 12 miliona evra, te da su sledeći koraci i najveći projekti - priprema projektno-tehničke dokumentacije za postrojenje u Nišu, koje će koštati 60 miliona, Kragujevac, gde je završena studija izvodljivosti za postrojenje vredno 55 miliona evra, Čačak, vredan 22 miliona evra i najveće postrojenje u Beogradu, gde se završavaju pregovori o finansiranju.

"Idemo ozbiljno u ovaj posao, koji je veliki i kojim se nismo bavili generacijama, decenijama. Danas je Srbjia ekonomski i finansijski stabilnija, sposobna da se bavi problemom zaštite i unapređenja živnotne sredine", navela je Brnabić.

To su, kaže, stvari koje će suštinski promeniti Srbiju.

"To su skupe stvari, a koje je potrebna jača ekonomija i mi to danas imamo", dodala je Brnabić.

Dodala je da joj je drago što je poseta Raški i obilazak postrojenja za preradu otpadnih voda usledilo danas, kada je zaštita životne sredine aktuelna tema, te da se i danas pokazuje da se planira i radi u oblasti životne sredine i da će Srbija i u tom polju biti bolja u narednim godinama.

Postrojenje u Raški, sa premijerkom, obišli su i ministar zaštite životne sredine Goran Trivan, šef Delegacije EU u Srbiji Sem Fabrici i predsednik opštine Ignjat Rakitić.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (22)

MaraCa

16.01.2020. 18:14

Zemlji u kojoj je pre 10-tak godina sve škripalo i bilo haotično ne može se očekivati da odjednom bude sve savršeno,polako i postepeno moramo da rešavamo stvari.

Zaki

16.01.2020. 18:30

Najbitnije je da su se našle mere kojima će se moći uticati na stepen zagađenosti životne sredine. Ovakvo zagađenje ne treba da čudi, jer mi kao građani još uvek nemamo dovoljno razvijenu svest o zaštiti životne sredine.

Ron

16.01.2020. 18:50

Apsolutno se slazem sa premijerkom, ovakvo stanje je posledica trenutnih metereoloskih situacija, sigurno ce uskoro biti bolje.

jana

16.01.2020. 20:44

Zagadjenje nije vece nego prethodnih godina, nasa drzava je odgovorna i ne treba siriti paniku medju ljudima

Мика Микић

16.01.2020. 20:54

Када би свако од нас водио рачуна о својој средини,другачије би било...

Sima

16.01.2020. 20:57

Zagadjenja je uvek bilo,samo se sada stavlja akcenat veci nego sto bi inace kako bi okrivili ovu vlast!

Radiša

16.01.2020. 22:39

Nema potrebe za stvaranjem panike, problemi sa zagađivanjem su se i ranije dešavali, a nadležni organi iznaći će način da rese postojeći problem.

MAKSS84

16.01.2020. 22:39

Kako to od jednom da se nekoliko gradova zali na navodno zagadjenje, nije realno a verovatno nije ni istinito.

Merima

16.01.2020. 23:25

U Srbiji kao i u celom svetu postoji povećano zagađenje vazduha posebno u zimskom periodu zbog upotrebe raznih energenata a i zbog povećanog broja automobila. Važno je da su preduzete mere na rešavanju ovog problema.

Marko

16.01.2020. 23:45

I ja mislim da su informacije o zagadjenju naseg glavnog grada prenapumpane,cim dune jaca Kosava za vikend stanje ce biti kao pre.

Jovan

16.01.2020. 23:45

Mnogo smo brate postali kilavi i sve nam smeta, malo magle pa šta zima je loži se i eto i malo dima, sad što su nas bombardovali pa to je još jedan dodatak ali živelo se i ranije kada je bilo mnogo više prerađivačke industrije i kada se na svakom kraju purnjali fabrički dimnjaci i kada se nije toliko kukalo već se radilo i gradilo. Dunuće uskoro i košava i očistiće vazduh a ne treba kukati i na svaku malo veću maglu.

Pedja

17.01.2020. 05:41

Drzava ce preduzeti sistemske mere, ali nema mesta panici i sirenju dezinformacija.

Aniko

17.01.2020. 08:18

Ministar koji je zaduzen za zastitu zivotne sredine bi trebao polako da nadje resenje da zastitimo vazduh koji nam je neophodan za zivot.

Milica

17.01.2020. 08:37

Preteruju stvarno sa tim zagađenjem, ništa gore nije nego što je bilo i do ovih godina.