Hram Svetog Save trebalo da spoji tri vere

M. T. Kovačević

20. 11. 2016. u 22:01

Svetinja na Vračaru posvećena prvom srpskom prosvetitelju, prema prvobitnom rešenju imala bi drugi izgled. Predlog bio da ova bogomolja “prihvati” i katolike i muslimane. Zamišljena građevinski kao Gračanica

Храм Светог Саве требало да споји три вере

Hram Svetog Save na Vračaru, danas

DA posle Prvog svetskog rata nije stvorena velika država Južnih Slovena, Hram Svetog Save, na Vračaru, ličio bi na Gračanicu. Formiranjem Jugoslavije, tadašnja vlast i društvena elita tražili su model kako da građani svih vera ovu bogomolju osećaju kao svoj panteon. Posle drugog konkursa odustalo se od srpsko-vizantijskog stila. Izvršene su određene izmene projekta tako da objekat liči na monumentalnu građevinu iz Carigrada koja je pre Velike šizme okupljala sve hrišćane, a od 1453. do 1935. bila džamija.

Otkriva ovo, u razgovoru za “Novosti”, Marko Stojanović, istoričar umetnosti, dodajući da je do ovih podataka došao zajedno sa arhitektom Ivanom Stanojevim. Prema Stojanovićevom kazivanju, Društvo za podizanje svetosavskog hrama, uz pomoć patrijarha Varnave, 1932. godine dalo je predlog da se izvrši korekcija projekta Bogdana Nestorovića.

- Korekcije su tada radili arhitekta Aleksandar Deroko i inženjer Vojislav Zađina - kaže Stojanović. - Iznedrilo se novo rešenje koje više nije bilo pod uticajem Gračanice, već je, kao novi uzor, poslužila Crkva Svete Sofije u Carigradu.

Te iste 1932, Nestorović u tekstu u beogradskoj dnevnoj štampi opisuje izgled budućeg hrama i navodi da će objekat imati u osnovi formu pravilnog vizantijskog krsta, a da će silueta zadržati piramidalni oblik. Osnova hrama je, od prvobitnih šezdeset puta šezdeset metara, uvećana na približno osamdeset puta devedeset.

Ove izmene razgnevile su tadašnju stručnu javnost. Arhitekta Đurđe Bošković iznosio je primedbe versko-nacionalne prirode, navodeći da Crkva Svete Sofije nije srpski niti pravoslavni hram, jer je izgrađena pre nastanka Pravoslavne crkve.

Projekat Hrama iz 1926. nalik Gračanici

- Kada je raspisan prvi konkurs 1905. godine, Svetosavski hram je bio zamišljen kao nacionalni panteon Kraljevine Srbije, u kojoj je živelo srpsko stanovništvo pretežno pravoslavne veroispovesti. Posle formiranja Kraljevine SHS, pretpostavlja se da poimanje nacije počinje da se doživljava i manifestuje kroz drugačiji vizuelni identitet, a samim tim i kroz drugačiju arhitekturu javnih objekata. Na osnovu toga, model srednjovekovnog pravoslavnog hrama nije mogao da zadovolji potrebu promovisanja identiteta nove države u kojoj su se našli nekoliko naroda i tri veroispovesti - priča Stojanović.

Prema rečima ovog istoričara umetnosti, Bazilika Svete Sofije mogla je da posluži kao “pomirljivo rešenje”, bar među hrišćanskim stanovništvom, jer je ista izgrađena 537. godine, gotovo pet vekova pre raskola između katoličanstva i pravoslavlja. Stojanović podseća da je Aja Sofija oko četiri i po veka bila džamija, što može biti osnov i da je muslimani prihvate. A od 1204. do 1261. bila je rimska katolička crkva, u periodu kada su krstaši, za vreme Latinskog carstva, gospodarili Carigradom.

- Dobijeno arhitektonsko rešenje nastalo je više kao produkt tadašnjih društveno-političkih okolnosti nego kao potreba memorisanja lika i dela svetitelja kojem je hram posvećen - zaključuje Marko Stojanović, komentarišući sadašnji izgled Svetosavskog hrama.

Nacrt zapadne fasade hrama iz 1932. godine

MONUMENTALNA GRAĐEVINA

* HRAM Svetog Save ima četiri zvonika koja su visoka 44 metra. Svetinju krasi kupola čiji je vrh na 70 metara, na kome se nalazi 12 metara visok pozlaćeni krst.

* BOGOMOLJA zauzima površinu od 3.500 kvadratnih metara u prizemlju, uz dodatnih 1.500 na tri galerije na prvom nivou. Postoji još i galerija od 120 metara na drugom nivou, na kome se nalazi i spoljašnji vidikovac.

* CRKVA može da primi 10.000 vernika, a na zapadnu horsku galeriju može da stane 800 članova hora.

IZGRADNJA ZAPOČETA 1935.

Obeležavajući 300 godina od spaljivanja moštiju Svetog Save, 1895. osnovano je Društvo za podizanje Hrama na Vračaru. Već 1905. se raspisuje konkurs za izradu projekta. Svih pet prispelih radova je odbačeno kao nedovoljno dobro. Posle rata, 1919. godine Društvo je ponovo ustanovljeno, a novi konkurs je raspisan 1926. Pristigla su 22 projekta.

Prva i treća nagrada nisu dodeljene. Arhitektonsko rešenje Bogdana Nestorovića, koje je osvojilo drugu nagradu, proglašeno je za najuspešnije. Izgradnja hrama, sa modifikacijama, započeta je 15. septembra 1935.


Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (18)

Један од Вукова

20.11.2016. 22:51

Вечно са наше стране неке глупости док нас други кољу.

Milan Popović

20.11.2016. 22:59

Pa jedino sada da se sagradi pored toga još Muslimanska džamija, šteta bi bilo da se odreknemo ove predivne ideje!

mačak

21.11.2016. 07:45

@Milan Popović - sva sreća pa oni koji su tebi ideološki bili bliski, nisu više na vlasti.

Lida Vikovic

20.11.2016. 23:02

Aja Sofija je jedan od simbola ciste pravoslavne vere,mocne i velike VizantijeTako je i Hram Svetog Save zvezda vodilja nase pravoslavne vere,veza sa duhovnim ocem svih Srba,Svetog Save.Nikakve druge religije,izjednacavanja,zamesateljstva ne dolaze u obzir.

Miro Markovicc

21.11.2016. 03:00

@Lida Vikovic - @Linda Vikovic. Slazem se sa Vama. Jedino sto ne volim kada Istocno Romejsko Carstvo nazivate "Vizantijom". To ime se pojavilo tek u XVI veku u napisu jednog nemckog pisca. Nazalost vecina pisaca posle njega to nametnuto ime prihvatili pa cista fantazija postade "istina".

e_toimetus

21.11.2016. 15:27

@Lida Vikovic - Jedna značajna korekcija - Aja Sofija nije podignuta kao pravoslavna svetinja, nego kao hrišćanska svetinja (setite se - vreme njenog nastanka je 537. godina). Ne treba poistovećivati pravoslavlje sa periodom pre raskola i kasnijim utemeljenjem istočnih crkava.To me podseća na smešan stav pojedinih crkvenih pisaca, da je Aurelije Augustin, poznatiji na istoku kao Blaženi Avgustin, bio veliki pravoslavni učitelj. U njegovo vreme nije bilo ljudskih izmišljotina i podele na pravoslavce i katolike

Aries 71

20.11.2016. 23:52

Ideologija jugoslAvenizma nas je uništila. Posledice te ludosti i pošasti ćemo nažalost osećati do kraja sveta i vremena. Okrenimo se sebi bliskim narodima ( Rusi, Grci, Rumuni), a zaboravimo Slovence, Crnogorce, Hrvate i idimo što dalje od njih.

двлн

21.11.2016. 01:08

Прича стара 100 година али се изнова понавља, вазда код нас тај комплекс да не увредимо некога притом се до крајњег неукуса стидимо својега.

Miro Markovic

21.11.2016. 02:51

Hvala Kovacevicu na divno napisanoj reportazi o zavetnoj crkvi naseg naroda nasem Sv. Savi, kao i nasim "Novostima", koje su objavile ove divne fotografije. Volim danasnji oblik crkve Sv. Save, ali kada sam video onaj crtez uradjen po ugledu na zaduzbinu kralja Milutina, Manastir Gracanicu, mnogo sam zazalio sto nije takva crkva podignuta. Zasto? Pa zato sto je taj stil originalno srbsko kulturno blago, kojeg nigde vise nema u hriscanskom svetu. Bas mi je mnogo zao.

Miloš

21.11.2016. 06:05

I još da isprosimo od Rusa pare da je dovršimo!E baš smo bednici, i za najveću svetinju pare prosimo.

Nikola

21.11.2016. 07:49

Obavezno deo za katolike, a posebno muslimane. Tako da dok mi u molitvi zalimo u nasoj svetinji, oni sto bolje na licu mesta da likuju. Zrtva i dzelat na istom mestu, to samo kod Srba imade. Ludi smo za medalju. Spasa nam nema, a i nismo bolje zasluzili kakovi smo.

ranko75

21.11.2016. 08:25

Ne treba izmisljati hramove zajednicke za razne religije,nego voditi mudriju politiku.Nije trebalo odgurnuti te posrnule srbe sto su se nasli u drugoj veri i stvoriti od njih neprijatelje nas srba nego ih imati na svojoj strani.Izpocetka oni nisu bili nasi neprijatelji,nego i mi njima nismo pruzili ruku,a sada je vec mnogo teze imati nas na svojoj strani.Oni sto dele ljude na svoje i tudje obicno ih naprave tudjima,da napravis svojim posrnulog treba ljubav, a mi je namamo dovoljno ni za svoje.

ranko75

21.11.2016. 18:24

@ranko75 - Ocenjen sam bolje nego sam ocekivao.Smatram vaznim da dodam:za svakoga da bi bio prijatelj se treba boriti,sto nismo navikli.Mi smo mala zemlja a imamo puno neprijatelja i to su uglavnom najvise nasi bivsi srbi,sto govori da sam bio u pravu u svom komentaru.Rusi imaju 1 glavnog neprijatelja a to su globalisti koji su sebi podcinili i koriste SAD i NATO,ali u Rusiji zive u miru 4 religije a mi to ne umemo.Ako budemo postovali a ne samo trpeli ljude druge vere,pocece polako i oni postovati nas.

Топлица

21.11.2016. 08:41

А ко су ти људи који сада ископавају небулозе? Са којим циљем то уопште раде ? Коме је пало на памет да на овом Храму покушава да прикупља и католике и муслимане ? Има ли он неки успешан пример из историје ? И како је то уопште пало на памет било коме, кад се зна колико је философија тих религија и њихових бодотражитеља дивергирала ? Чуј, каква кварна подметачина, "Аја Софија је била и католичка и муслиманска богомоља"! Била је али војном силом и никад свима истовремено !

stojko

21.11.2016. 15:16

@Топлица - Vi ste, izgleda, studirali na Teološkom fakultetu SPC u Beogradu.... Svima tamo napune glavu da se kaže "filosofija", umesto "filozofija", kako je gramatički korektno u srpskom jeziku...Takođe, niko nije određen, pa ni Vi, da ocenjuje versko divergiranje ni jedne crkve odn. verske zajednice, niti je to uopšte uputno raditi. Ljudi imaju slobodu svog uverenja i svoje interpretacije učenja o Bogu, to niko ne može i ne sme ograničavati.

baunti

21.11.2016. 18:11

@Топлица - @Toplica - Uz svo duzno postovanje - ima primjer: Hram Sv. Vasilija Ostroskog, u kog dolaze i pravoslavci, i katolici, i muslimani. Svako iz nekog drugacijeg razloga, ali ga svi smatraju svetim i iscijeliteljem.