Potkovice kuje za sreću

BEĆIR Muratović, koji je uveliko zagazio u devetu deceniju, poslednji je kovač u Šapcu i potomak solunskog ratnika. U kovačnici podignutoj pre više od jednog veka u šabačkoj Mali, potkiva konje alatom koji mu je ostao od predaka, a uz malobrojne rabadžije, Bećiru dolaze i sugrađani sa zahtevima da im iskuje male potkovice koje donose sreću.

Davno su prošla vremena kada je šabačku Malu budilo zvečanje čekića o usijano gvožđe. Jedna po jedna, gasile su se vatre u kovačkim pećima, a kuckanje utišalo do otkucaja. Ali deda Bećir se ne da. Po belom svetu ima danas vozila u kojima ljudi lete oko Meseca, dok na šabačkim drumovima još ima onih koji idu konjskim zapregama.

- Dolaze mi rabadžije što prevoze crep, karton, drva i starež, ali ne mogu svakoga da primim. Star sam, zdravlje me izdaje. Imam dva sina, ali njih ovo ne interesuje. Omladina radi nešto drugo i neće čekić u ruke. A i što bi se mučili, težak je ovaj posao - priča tiho deda Bećir.

Kovačnica Muratovića zvanično je proradila početkom dvadesetog veka. Radila je povremeno i ranije, ali je Bećirov pradeda Bata više voleo lov nego zanat. Tek sa povratkom dede Latifa sa Solunskog fronta, počelo je da se radi punom parom. Porodični posao nastavio je otac Redžo, najzad i Bećir.

- U kovačnici je bilo posla preko glave, ali se nismo žalili, jer nam se isplatilo. Za poljoprivredne radove i vuču koristili su se konji i volovi, trebalo je te silne životinje potkovati. Imali smo mušterije iz čitave Mačve, Pocerine, Srema ... Pred radnjom se čekalo satima, eto koliko je posla bilo - seća se Bećir.

Kovački zanat u Šapcu počinje da izumire od sedamdesetih godina prošlog veka. Stižu novotarije koje ubrzavaju i olakšavaju život. Mehanizacija zamenjuje volove, a konja koji vuku kola sve je manje. Zato posle smrti dede i oca, Bećir teška srca zatvara kovačnicu. Ali neki se sa ovim nisu složili.

- Negodovale su stare mušterije! A onda se pojaviše nove mušterije koje su mi tražile da im pravim male potkovice. Veruju da donose sreću. Stavljaju ih na kuće, automobile ... Nekada mi naruče i po tridesetak komada, a neki zahtevaju da im napravim da izgledaju staro i istrošeno. Posle ih, valjda, preprodaju - priča Bećir.

Krepki kovač iz šabačke Male uverava nas na rastanku da dok mu u telu postoji i najmanja varnica, neće prestati da kroti užareni metal. A dok srce ovog starine i težak malj u rukama ne odsviraju poslednji zajednički otkucaj, do tada će iz ove kovačnice izlaziti mali polumeseci sreće.

* Malobrojne rabadžije najčešće mušterije

ASFALT "JEDE" POTKOVICE

Potkovice koje Bećir napravi na konjima potraju najduže dva meseca. Vlada Belić iz Bogosavca kod Šapca kaže da su deda Bećirove potkovice vrhunskog kvaliteta, ali da asfalt "pojede" gvožđe.

- Od malih nogu za posao koristim zaprežna kola i dolazim kod Bećira da mi potkiva konje. A od njegovih potkovica nema boljih. Vrhunskog su kvaliteta, ali zbog hoda po betonu i asfaltu brzo se istroše - kaže Vlada Belić.