Dr Miloš Marić: Klonirao pre sedam decenija

U KOLOPLETU sudbine i zbog našeg poslovičnog nemara prema svojim dičnim sunarodnicima, previđali smo mnoge naše velikane, a jedan od njih je dr Miloš Marić (Ruma 1885. - Saratov 1944), mlađi brat Mileve Marić Ajnštajn, cenjeni histolog, univerzitetski profesor u Rusiji i jedan od začetnika kloniranja ćelija još pre sedam decenija. Bilo je to dve decenije pre nego što se rodio naš savremeni genetičar svetskog renomea dr Miodrag Stojković.

Zbog velikog doprinosa nauci, sećanje na dr Miloša Marića u Rusiji se i danas predano neguje. Ali, u domovini Srbiji i dalje je nepoznat.

U Saratovu, gde Miloš Marić počiva, a gde je 1930. godine izabran za šefa katedre histologije na Državnom medicinskom univerzitetu, kojim je pre njega rukovodio čuveni naučnik B. A. Pavlov, danas postoji spomen-soba posvećena našem umnom sunarodniku.

Ruski naučnici, poput dr G. A. Kabolova, tvrde da Marićevi radovi i eksperimenti u oblasti amitoze imaju istorijski značaj, te da je dr Marić još pre sedam decenija postavio temelje oblasti medicine koja se danas zove kloniranje.

- Uporedo sa njegovim naučnim interesovanjem u oblastima mitoze i amitoze (indirektne i direktne deobe ćelija), dr Marić je radio pripreme za proučavanje nervnog sistema, ali je Veliki otadžbinski rat prekinuo te radove koji su publikovani tek posle rata i poslužili kao osnova za tri doktorske disertacije - zapisao je dr Kablov u Saratovu 1986. godine.

Na srpskom jeziku dr Marić se pominje samo u jednoj rečenici Enciklopedije Novog Sada - kao deset godina mlađi Milevin brat. Jedini zapis o njemu ostavio je Đorđe Krstić, novosadski fizičar koji već decenijama živi i radi u Sloveniji. Krstić je u svojoj knjizi “Mileva i Albert Ajnštajn” manje poglavlje posvetio Milošu.

I to je zasada sve. Nijedan Marićev naučni rad nije preveden na srpski jezik, ali na tome radi novosadsko “Malo istorijsko društvo”, na čelu sa dr Dragom Njegovanom. Društvo se bavi afirmacijom svih značajnih, a zaboravljenih velikana.

- Ni mnogoljudnije nacije ne dozvoljavaju sebi luksuz da zaboravljaju svoje velikane, pa ne bi trebalo da to činimo ni mi, mali ali daroviti narod - kaže dr Njegovan. - Kopije naučnih radova dr Marića trebalo bi da poseduju institucije, poput Matice srpske, a medicinski fakulteti da ga pominju i podsećaju studente da je postojao naučnik, naš sunarodnik, koji je, poput Tesle i Pupina, ostavio veliki naučni trag u inostranstvu.

Posthumnoj afirmaciji dr Marića nada se i njegov dalji rođak Dragiša Marić (57), diplomirani inženjer poljoprivrede iz Kaća, nadomak Novog Sada. Milevin i Milošev deda Kuzman Marić Dragišin je čukundeda.

Za razliku od nas, Ruse i danas zanima svaki detalj u vezi sa naučnikom Milošem Marićem, pa je pre nekoliko godina u Kaću boravio Oleg Akimov, fizičar sa državnog Instituta za kosmička istraživanja u Moskvi.

- Ispričao sam mu da su po našem usmenom porodičnom predanju, oslonjenom na neke turske izvore, Marići ovamo došli pre Velike seobe - kaže Dragiša, i dodaje da prvi pisani trag datira iz 1556. godine.

Dragišina želja je da poseti Milošev grob u Saratovu, a bilo bi mu drago da se u Srbiji konačno čuje i za njegovog rođaka-naučnika, čiji je život, što zbog zlehude zarobljeničke sudbine, što zbog velike slave njegove sestre Mileve i zeta Alberta Ajnštajna, sve do danas u senci.

Miloš, najmlađe dete Miloša i Marije Marić, dobio je očevo ime kako bi se, po starom srpskom običaju, zaustavilo umiranje dece u porodici. Marićima su, naime, umrla prva dva muška deteta. U Srpskoj pravoslavnoj velikoj gimnaziji u Novom Sadu dobio je vaspitanje u nacionalnom duhu.

Budući da je njegov otac bio imućni domaćin čija imovina je podrazumevala kuću i salaš u Kaću, još jednu kuću u Novom Sadu, te imanje kod Titela i u okolini Novog Sada, mladi Miloš upisao je 1902. medicinu u rumunskom gradu Koložvaru (današnji Kluž), nastavio usavršavanje u Parizu, pa u Švajcarskoj.

U Bernu je stanovao kod bračnog para Marić-Ajnštajn i bio neposredni svedok zajedničkog naučnog rada svoje sestre Mileve i zeta Alberta. Po završetku studija, Miloš se 1907. vratio u Kluž i započeo lekarsku službu.

Međutim, po izbijanju Prvog svetskog rata mobilisan je u austrougarsku vojsku kao bataljonski lekar. Dospeo je najpre na južni front, gde su se vodile borbe protiv Srbije, ali je ubrzo prekomandovan na severni front, protiv Rusije. Za vreme povlačenja pao je u rusko zarobljeništvo. Pošto su saznali da je lekar, Rusi su ga poslali u Lefortpovsku vojnu bolnicu u Moskvi.

Zahvaljujući svojoj stručnosti, ali i poznanstvu sa čuvenim revolucionarom Belom Kunom (1886-1939), Miloš Marić je imao odrešene ruke - uporedo sa lekarskim obavezama bavio se naukom na katedri histologije Moskovskog univerziteta. Potom je 1917. prešao na katedru histologije Dnjepropetrovskog medicinskog instituta.

Dragiša Marić iz Kaća, rođak Miloša i Mileve / Foto D. Dozet

Godine 1930. na konkursu je izabran za šefa katedre za histologiju na Univerzitetu u Saratovu, kojim je pre njega rukovodio čuveni Pavlov.

Kao ugledni naučnik, po izbijanju Drugog svetskog rata dr Miloš Marić pozvan je u Crvenu armiju, na moskovski front, gde je zbog izuzetno narušenog zdravlja preminuo 1944. godine, ne dočekavši oslobođenje svoje druge domovine, Rusije.