Svaki 9. žrtva kriminala: Uskoro nacionalna strategija za zaštitu ljudi nad kojima je učinjeno krivično delo

NAJMANjE 12 odsto građana Srbije bili su žrtve kriminala, dok je 15 odsto njih svedočilo nekom kriminalnom činu, pokazalo je istraživanje sprovedeno u okviru projekta "Podrška žrtvama i svedocima krivičnog dela", koje kao partner Ministarstva pravde sprovodi Misija OEBS-a u Srbiji, a finansira EU.

Istraživanje kaže i da 27 odsto ispitanika ne zna ko se uopšte smatra žrtvom, više od trećine nije znalo koja prava žrtve i svedoci imaju, a ogroman je i broj onih koji ne znaju da li Srbija ima bilo kakvu službu za pomoć. Od onih koji znaju da postoje neke službe, 47,3 odsto navodi policiju.

Zato Nacionalna strategija za ostvarivanje prava žrtava i svedoka krivičnih dela predviđa da u svim policijskim upravama ubuduće postoje posebno obučeni službenici koji su prošli obuku za prvu komunikaciju sa žrtvama i svedocima. Takve kontakt tačke postojaće i u sudovima i tužilaštvu, a njihov zadatak biće da objasne oštećenima šta znači podnošenje krivične prijave, koja prava imaju, gde se nalaze službe podrške, šta mogu da očekuju, objasnila je dr Milica Kolaković Bojović, ekspert za izradu nacrta radnog teksta Strategije na skupu povodom Evropskog dana žrtava.

- Postojaće 25 službi podrške u svim višim sudovima u zemlji - kaže Milica Kolaković Bojović. - Sve službe, uključujući i one iz civilnog sektora, biće ujedinjene u nacionalnu mrežu, koju ćemo graditi u narednih šest godina.

PROČITAJTE JOŠ: "Otišao sam u DEBELI MINUS, pao mi je kamen sa srca kad su me hapsili": Da li je Čeda NAJLOŠIJI DILER u Srbiji, ili je sve TUŽNA PRIČA za sudiju?

Za svaku žrtvu biće urađena individualna procena i odmah će, na licu mesta, dobiti pomoć koja joj je potrebna - emocionalnu, psihološku, lekarsku. Ukoliko joj je potreban duži psihološki tretman ili sklanjanje u sigurnu kuću, dobiće informacije kome da se obrati, baš kao i savet kako da podnese imovinsko-odštetni zahtev i ostvari nadoknadu. Radi se i na nabavci audio-vizuelne opreme za ispitivanje žrtve i svedoka sa bezbedne distance, da ne bi morala da se sretne sa okrivljenim u sudnici i doživi dodatnu viktimizaciju.

Inače, kao žrtve kriminala građani u najvećoj meri (30,8 odsto) prepoznaju one koji su materijalno oštećeni, dok je žrtve zlostavljanja navelo samo 5,9 odsto, a seksualnog nasilja 2,9.

PRAVO NA NAKNADU

VIKTIMOLOŠKO društvo Srbije apelovalo je na Vladu da preduzme mere za osnivanje državnog fonda za naknadu štete žrtvama nasilja. Ovo bi im pomoglo, kako je rečeno, da lakše prebrode materijalnu štetu, fizičke povrede, zdravstvene probleme, psihičke patnje i različite socio-ekonomske teškoće.