Lepa Irena (25) pomutila pamet lakovernima: Prevareno dvadesetak Leskovčana i Vlasotinčana, neki “kratki” i za desetine hiljada evra

NAJMANjE dvadesetak Leskovčana i Vlasotinčana naselo je na priču o dobroj i brzoj zaradi, po svemu sudeći, organizovane grupe prevaranata koja im je obećavala da će, ukoliko investiraju novac preko njih, ostvariti mesečnu kamatu od čak 7,5 odsto. Njihov eksponent je, kako se sumnja, bila Irena D.(25) iz Vlasotinca, koja je koristila svoj položaj u jednoj velikoj osiguravajućoj kući i kao zastupnica za prodaju životnog osiguranja izdavala lažne potvrde o uloženom novcu. Ona je tom prilikom koristila i lažni memorandum kuće u kojoj je zaposlena.

Ispostavilo se, međutim, da njene potvrde nemaju baš nikakve veze ni sa jednim proizvodom kompanije u kojoj je radila, pa je protiv nje osiguravajuća kuća podnela krivične prijave. To će učiniti i protiv osoba za koje se sumnja da su umešane u ovaj slučaj, a koje nisu povezane sa njenim poslovanjem. Nezvanično saznajemo da je reč o rukovodiocima, odnosno službenicima pojedinih banaka. Oni su prevarene građane upućivali na "dobru zaradu" koju bi mogli da ostvare u saradnji sa osumnjičenom Vlasotinčankom i "kompanijom za koju radi".

Zvaničnih informacija iz nadležnih državnih institucija, međutim, i dalje nema. U leskovačkoj Policijskoj upravi su nas uputili na Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije Višeg javnog tužilaštva u Nišu gde su nam rekli da, za sada, nemaju evidentiranu prijavu u slučaja za koji smo se interesovali. Ipak, u kompaniji u kojoj je Irena D. zaposlena ističu da se radi o "izolovanom slučaju obmanjujućeg i prevarnog ponašanja koji je u suprotnosti sa važećim pravilima poslovanja i njihovim korporativnim vrednostima".

- Zaista je nejasno kako su građani mogli da budu tako lakoverni, pa su joj na osnovu "parčeta papira" davali tako veliki novac. Nisu to iznosi o kojima se priča po gradu, ali je sasvim izvesno da su pojedinci oštećeni za desetine hiljada evra. Dati toliki novac bukvalno na reč je zaista neverovatno, tim pre što je za polisu osiguranja života potrebno ispuniti gomilu papira pre nego što ona bude potpisana - priča nam sagovornik koji je upućen u poslove osiguranja.

Depositphoto

Nezvanično saznajemo da većina prevarenih nikada nisu ni bili klijenti osiguravajuće kuće čiji je ugled postupanjem njihove službenice doveden u pitanje, kao i to da ima slučajeva u kojima su pojedinci Ireni D., na već "uloženi", davali i dodatni novac. Oni su se, navodno, viđali po kafićima, u automobilima i privatnim kućama gde su razmenjivali novac i lažna dokumenta. Prema nezvaničnim saznanjima, svi oštećeni pominju isključivo Irenu D. kao osobu kojoj su dali novac.

PROČITAJTE JOŠ - Pre­va­ri­la po­la Sr­bi­je

O ovoj prevari se u Leskovcu priča danima, a u nedostatku zvaničnih i pouzdanih podataka ona dobija zaista velike razmere koje se porede sa slučajevima piramidalne štednje u bankama Dafine Milanović i Jezdimira Vasiljevića. Govori se o stotinama oštećenih, od kojih su neki navodno izgubili čak 800.000 evra. Prema nezvaničnim, ali pouzdanim informacijama, za sada se zna da je bez novca ostalo između 20 i 30 ljudi, koliko ih se javilo osiguravajućoj kući u kojoj je Irena D. bila zaposlena. Nezvanično saznajemo i da su na lažnim papirima uglavnom iznosi između 10 hiljada i 30 hiljada evra. Svi se slažu da mlada Vlasotinčanka nije mogla sama da smisli prevaru i da će za policiju u ovom slučaju biti mnogo posla.

PROČITAJTE JOŠ - Ovakvu prevarantkinju Srbija ne pamti: Za ISTI STAN uzela kaparu od DEVET LjUDI

TRGOVANjE VALUTAMA

U LESKOVCU se čak spekuliše da je mnogo veća grupa prevaranata koristila Irenu D. kako bi došla do gotovog novca kojim je navodno trgovala odnosno kupovala i prodavala strane valute po različitom kursu. Takozvana Foreks trgovina može da u sekundi donese veliku zaradu, ali i gubitak. Da bi se zaradilo na "foreksu", zbog malih promena u kursu između dve valute, iznosi kojima se trguje treba da budu zaista visoki, pa neki naši sagovornici sumnjaju da je u slučaju Irene D. ovako nešto moguće. Nedostatak iskustva u ovim poslovima odavno je zamenio kompjuterski softver. Na opasnosti od ove vrste trgovine Komisija za hartije od vrednosti je upozorila građane Srbije još pre četiri godine.