Potresna ispovest: Tukao me, a nisam smela ni da pitam zašto!

BILA sam mlada, bila sam lepa, ali me je život odveo kao da sam slepa - pisala je neposredno pred smrt Milica Pavlović (60), koju je suprug Nebojša u ponedeljak po podne zaklao na slavi, naočigled pune kuće gostiju. "Zaljubila sam se na prvi pogled u čoveka koga nijedna žena ne bi mogla izdržati. Od prvog dana braka on je pio u velikim količinama i bio je mnogo nasilan, kako na porodicu, tako i na ulici po varoši..."

Milica je u potresnoj ispovesti "Knjiga pokajanja" uz svojeručan zapis gde piše "savet svim ženama sveta koje trpe nasilje, jer pričam iz svog iskustva", napisala i kako je i njena svekrva trpela batine, a samo jer je htela da jednom vidi rođenog sina treznog.

"Sada imam 60 godina, ali samo se pitam kako sam još živa", pisala je nesrećna Milica. "Dok me tuče, ne smem da ga pitam zašto me tuče. Njegova majka me moli da odem, ona mora da trpi nasilje, da ne trpim i ja. Bila sam mlada i ljubav je bila jača od mene i uvek sam se nadala doći će bolje vreme. To nikada nije došlo, zato i pišem sada ovo da olakšam dušu i da dam savet ženama da nema boljeg sutra kod takvih ljudi..."

Svoju "Knjigu ispovesti i pokajanja jedne napaćene žene", Milica nije završila. Prekinula ju je smrt, kobnog dana oko 15.30 u porodičnom domu. Tri stranice očajnog vapaja pronašli su ćerka Olivera Milenović, unuka Snežana i unuk Andrej.

- Našli smo bakinu svesku, tu piše sve o njenom životu, a neko će to da pročita kad je sahranimo - kaže nam unuk Andrej, mališan koji je na porodičnoj slavi doživeo da gleda svirep zločin.

Ćerka Olivera svedoči da je pokojna mati želela da pomogne svim ženama koje su žrtve nasilja u porodici.

- Samo da nađemo nekoga ko ima dovoljno snage da pročita njene reči kada je budemo sahranjivali - priča za "Novosti" Olivera. - Majka je mnogo volela da piše. Sastavljala je i pesmice u stihu, poklanjala ih ljudima za rođendane. Rado je pisala i čestitke.

Milica Pavlović trebalo bi da bude sahranjena u sredu. U njenoj porodici, ali i u selu Varvarin, pričaju da je nasilje kod Pavlovića bila svakodnevica. Potomci se sećaju krvavih događaja iz prošlosti. Sin Oliver, koji je sreću pronašao u Gunmanu u Austriji sa suprugom i dvoje dece, svedoči da je pre 20 godina otišao iz porodičnog doma upravo zbog očevog alkoholizma.

Milici je presuđeno na slavi, dok je uključivala šporet u kuhinji, a gosti su na manje od dva metra praznovali za slavskim stolom. Nebojša je ušao u kuću, uredno se pozdravio sa rodbinom koja ga na slavi nije videla godinama, prišao Milici i žutim nožem joj zasekao vrat, posle čega su se, prema priči lekara, otvorile rane koje "ne bi zašilo ni 15 lekara".

- Sa ujakom Milošem Matićem otimao se oko noža, skočila je i ujna... Ujak je peškirom pokušavao da joj zaustavi krv, ali sve je bilo uzalud - pričaju za "Novosti" Pavlovići. - Milica je upala u komu, kod benzinske pumpe prestala je da diše. Kada se sve završilo, Nebojša je rekao da je uradio "dobar posao". Sve je to najavljivao već godinama...

I ujak priča da su joj teški dani bili česti. Porodica se seća da je osumnjičeni imao i dobrih epizoda u životu, periode kada nije pio, kada je umeo da suprugu obraduje pripremljenom pitom. Ali bilo je i noći koje je provodio sa ljubavnicama, a prema Milici se ponašao kao prema sluškinji. Sve je kulminiralo pre dve-tri godine kada je porodica presavila tabak i tužila ga. Tada je napao istim žutim nožem Milicu i potomke. Presudu su uskoro očekivali.

- Otac je imao zabranu prilaska, živeli su u dve odvojene kuće u istom dvorištu, ali dešavalo se da to ne poštuje, da priđe, da je vređa... Ona jadnica je nekada imala snage da to prijavi, nekada ne - svedoči Olivera. - Njega su izveli iz kuće, a majku ćemo u sanduk, pa na bolji svet...

PROPIO PARE

PAVLOVIĆI kažu da su pokušavali ranije da privole Nebojšu da se leči od alkoholizma, da je vožen sanitetom u pratnji policije, ali da je umeo dobro i da odglumi. Na lečenje, međutim, niko nije mogao da ga natera.

- Stanje je bilo pogoršano, možda bi i sve nas ubio, možda se i nije sećao da je napadao unuku Snežanu i unuka Andreja i to istim tim prokletim nožem - kaže nam Olivera, dodajući da su mu uprkos svemu pomagali i sin, ali i njegov rođeni brat, koji je umeo da mu doturi novac. - U jednom trenutku se požalio da ima šećer. Brat mu je dao novac da to zaleči. On uzme pare, pa sve popije.