Rodila jagoda, cenu diktira i korona u Rusiji

D. MATOVIĆ

23. 05. 2020. u 20:00

Родила јагода, цену диктира и корона у Русији

Foto P. Milošević

Porodica Bugarčić, iz sela Begaljica kod Grocke, ne odustaje od uzgoja voća. Čim su Rusi zatvorili svoje kvantaše, cena kod nas sa 300 pala na 120 dinara
U PROLEĆE prvo voće koje dospeva za berbu je jagoda. U selu Begaljica, nadomak Grocke, nekadašnjoj prestonici ovog voća, berba na otvorenom polju je već počela. Iako se begaljičke njive ne rumene kao nekad u maju, porodica Bugarčić ne odustaje od uzgoja ovog voća.

Branislava, njegovu suprugu Milenu, sina Slobodana i ćerku Vesnu zatičemo usred berbe. Sagnuti skoro do zemlje krupnim i slatkim plodovima pune gajbice. Sa njima je još nekoliko nadničara. Dvadesetak gajbica punih jagoda sa strane je naslagano jedna na drugu. Spremne su za nakupce koji ih čekaju u centru sela.

- Posao oko ovog voća je prilično težak, ali je zato prva zarada u proleće slatka. Naravno, ako nas vreme posluži - govori nam Slobodan. - Ima mnogo posla oko jagode, kao i truda. Ima i zarade, zasada.

Kako su jagode krenule da crvene, tako se u porodici Bugarčić javila doza straha zbog vesti iz Rusije, gde je epidemija virusa korona bivala sve jača.

- Mislili smo da će cena jagoda drastično pasti, međutim, berba je krenula odlično - objašnjava Slobodan. - Prvi otkupljivači su stigli i ponudili nam 300 dinara po kilogramu. Ta cena se nije dugo zadržala. Ali, čim su u Rusiji zatvorili kvantaške pijace, cena je drastično pala. Sada se jagode otkupljuju za 120 i 150 dinara po kilogramu. Sve u svemu, mi smo zadovoljni. Jagode se sada uzimaju za rumunsko, poljsko i tržište Republike Srpske. Mali deo odlazi na Kosovo i Metohiju.


Ovogodišnji prinos je znatno umanjen zbog nekoliko jakih mrazeva koji su odneli dobar deo roda.

- Bilo je mraza ovog proleća, koji je oštetio plodove - Slobodan razgrće zasad da nam pokaže. - Posebno su stradale rane sorte. Mi smo na sreću deo zasada pokrili i sačuvali. Upravo na njemu smo najviše zaradili.

Jutra su u ovom selu još hladna.

- Do pre neki dan svi smo nosili rukavice - objašnjava nam Milena Bugarčić. - Berba jagoda traje oko mesec dana. U proseku, jedan čovek za jedan dan ubere više od stotinu kilograma.

Proizvodnja ovog voća nije moguća bez navodnjavanja, a Bugarčići koriste "kap po kap". Na njivi je postavljeno 1.200 metara folije, a toliko je instalirano metara cevi za navodnjavanje. Folija privlači temperaturu, pa voćke brže zru, nego na zemlji. Ona sprečava korov da raste, a u slučaju kiše omogućava berbu i po blatu, jer ne dozvoljava prskanje blata na jagode.

- Samim tim kvalitet jagoda je bolji - govori Milena.

Porodica Bugarčić uzgaja još kajsije, breskve i šljive, a poznati su po dobrom futoškom kupusu. Imaju i tezgu u Grockoj.

- Sin nam organizuje posao, naredi šta će ko da radi, a mi slušamo - kaže ponosna majka. - U vreme kad smo moj muž i ja bili mladi, stariji su određivali šta da radimo.
Njih dvoje, kako kaže, ćute i slušaju.

- Svojim rukama i radom zarađujemo. Naš znoj je utkan u sve ove plodove - Milena pogledom pokazuje na jagode. - Ručno sadimo, ručno okopavamo i na kraju ručno beremo jagode. Složni smo, jer drugačije ne bismo mogli da obradimo imanje, niti da zaradimo. Dosta radimo, ali bar od toga imamo koristi.


Ipak, nije svaka godina plodna. Bugarčići se nerado sećaju 2014. kada su im sve njive bile pod vodom.

- Poplave su odnele sve 2014, a sledeće dve godine ubio grad. Bilo je strašno, ali uspeli smo da prebrodimo i tu krizu - kaže nam. - Nastavili smo da sadimo, jer jagode su nas podigle.

Teško je imati fabriku pod otvorenim nebom, prepuštenu prirodi i - monopolima. Kupci su sve zahtevniji. Traže da se jagoda redovno bere, hoće čvrst i ujednačen plod, da može da izdrži transport.

- Nas su prošle godine nekoliko puta kontrolisali - kaže Slobodan. - Nisu mogli da veruju da na 70 ari imamo tako veliki prinos. Mislili smo da kupujemo jagode, pa ih preprodajemo.

Zbog neorganizovanog otkupa, ali i problema sa navodnjavanjem, mnogi Begaljičani su digli ruke od ovog voća.

- Izgradnju sistema za navodnjavanje, koliko se sećam, finansirala je Kraljevina Norveška. Postavljene su pumpe i crpna stanica u Grockoj, položene cevi i urađen rezervoar u Pudarcima. I ni makac dalje - zabrinuta je Milena. - Pare su, legle, a zašto nas i dalje muči navodnjavanje, ne znam. Nekoliko komšija je platilo priključak za vodu, samo se još čeka da se obezbedi navodnjavanje. Bez toga, nema smisla ni saditi. Mi smo morali sami da iskopamo bazen, da ga održavamo i navodnjavamo, koliko možemo.

PRVE NA BERZI

BEGALjIČANI vole da pričaju da se osamdesetih godina prema rodu jagoda u njihovom selu određivala i cena ovog voća na čikaškoj berzi. Mada znaju da je u to doba u dalekom Čikagu radio čovek rodom iz Vinče, koji je na berzansko tržište stalno izbacivao cenu jagoda iz Begaljice, i danas vole da kažu da su njihove jagode prve u svetu.

ROBA IDE U INOSTRANSTVO

- KADA je jagoda skupa onda se isplati i nama i proizvođačima, kada cena padne znači da je došlo do zasićenja tržišta. Nikada nije bilo ovakvih varijacija cena jagode. Svaki dan se menjala cena, ni proizvođači, ni mi nismo znali kolika će otkupna cena biti sledećeg dana. Jednog dana je bila 300, drugog 250, trećeg opet 300, a sada je pala na 120 i 150 dinara - kaže Saša Marković, vlasnik hladnjače "Golden frut trejd". - Epidemija virusa korona nas nije sprečila da radimo normalno, ali komplikovane procedure i papirologija jesu. Teretni saobraćaj sve vreme funkcioniše, otežan je prelaz preko granice, ali roba se vozi u inostranstvo.

OČIŠĆENI GRAŠAK 500 DINARA

NA pijačnim tezgama pojavio se prvi ovogodišnji grašak, koji dostiže paprenu cenu od 500 dinara za kilogram. Cene trešanja i jagoda na kvantaškim i zelenim pijacama za jedan kilogram pale su za 50 do 70 dinara, što je dovelo i do povećanja njihove prodaje. Poljoprivrednici ocenjuju da to voće neće poskupljivati, jer je velika ponuda.

Upravnik beogradskog kvantaša "Veletržnica" Nenad Marinković kaže, za naš list, da je stigao prvi grašak.

- Kod nas je trenutno cena za neočišćeni od 120 do 130 dinara - navodi Marinković. - Očišćeni košta od 250 do 300 dinara.

Međutim, kako su se uverili reporteri "Novosti", na zelenim pijacama grašak se može naći na malom broju tezgi. Neočišćeni košta 200, a očišćeni čak 500 dinara.
Kilogram trešanja juče se u "Veletržnici" plaćao od 90 dinara - za sitne plodove, do 250, koliko je koštao krupni burlat. Zelene pijace su uvek skuplje, i tu se cena ove sočne sorte kretala od 250 do 350 dinara. Sitniji plodovi su se mogli kupiti za 120 dinara.

Proizvođač trešanja i jagoda Zoran Janković, koji ovo sezonsko voće prodaje u "Veletržnici", rekao je juče za "Novosti" da su cene ovih voćaka za jedan dan pale za 50 do 70 dinara.

- Trenutno je ogromna količina robe na tržištu - kaže nam Zoran. - Sad kada su jagode i trešnje pojeftinile, kupuju se veće količine. Ja sam ih duplo više prodao u odnosu na prethodni dan..

E. B. T.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije