PŠENICA nije ugrožena malom količinom padavina ove zime, ali prava opasnost od suše preti tek početkom proleća.

Dr Srbislav Denčić, sa Odeljenja za strna žita, novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, objašnjava da pšenica, koja je prošle jeseni posejana na oko 543.000 hektara, iako je do sada palo samo 65 odsto uobičajene količine padavina, još uvek nije ugrožena sušom. Međutim, on upozorava da pšenici prava opasnost preti tek krajem marta i u aprilu.

- Pšenica, koju većina ratara upravo prvi put prihranjuje, nije još doživela velike stresove - kaže Denčić. - Naravno, zbog blage zime, bez snega, vreme će biti pogodno za razvoj bolesti, tako da već treba razmišljati i o zaštiti. Nedostatak zimske rezerve vlage, međutim, pokazaće se tek u martu i aprilu, kada pšenica počne sa intenzivnim razvojem, kada joj je potrebno najviše vlage.

Denčić smatra da je svaka kiša dobrodošla, tim pre što će poljoprivrednici, ako ni u martu i aprilu ne bude kiše, biti u velikim problemima. Ukoliko, dakle, period bez snega ili kiše potraje, slažu se stručnjaci i poljoprivredici, mlade biljke bi mogle da imaju ozbiljnih problema u razvoju, a to bi se, naravno, moglo odraziti i na konačan prinos ove naše najvažnije žitarice.

VREME ZA PRVU PRIHRANU PREMA trenutnoj vremenskoj prognozi, očekivano kretanje vegetacije strnih žita će uslediti između 25. februara i 10. marta. Tako da prvu prihranu pšenice treba planirati u prvoj dekadi februara, a drugu prihranu planirati 15-20 dana posle kretanja vegetacije. Svaki propust u prihrani može smanjiti prinos i do 30 odsto. Koliko azota treba dodati na parceli, može se odrediti samo na osnovu analize zemljišta ili biljnog materijala.

- Na bolesti i prihranu ratari mogu i sami da utiču, ali, količinu vode ne mogu da povećaju - zaključuje Denčić.

Slične brige muče i poljoprivrednike južnije od Save i Dunava. Nedostatak vode osećaju voćari, vinogradari, a naročito malinari.

- Malina se lane „izvukla“ jer je bilo kiše tokom rasta ploda, ali bez sistema navodnjavanja nema razgovora o ozbiljnijem bavljenju poljoprivredom - kaže Radojko Luković, referent za voćarstvo Inovacionog centra za poljoprivredu u Arilju. - Navodnjavanje mora da bude prioritet, bez obzira na opravdanja da su posedi usitnjeni i podeljeni. Suša slabi kvalitet voća, a kad nema navodnjavanja nema ni sigurne proizvodnje. Jedino voće prve klase ima ekonomsku opravdanost, a ostalo je neisplativo gajiti.

Ožegotine“ i zračenje od sunca mogu da se spreče i na druge načine. Luković podseća da su odlično rešenje i mreže, jer su idealna protivgradna i zaštita od sunčevog zračenja. Zbog toga, Luković preporučuje da se subvencije usmere na ulaganje u razvoj poljoprivrede i projekte poput mreža i navodnjavanja, koje već decenijama koristi čitava Evropa