Gordan Lauc redovni profesor molekularne biologije i biohemije na zagrebačkom Prirodno matematičkom fakultetu, od početka pojave epidemije praktično obašnjava sve oko virusa korona. Neke od svojih saveta i stručnog mišljenja u vezi zaraze podelio je sa hrvatskim Novim listom. Ono što on navodi kao važno za borbu protiv virusa, a toliko se ne spominje u javnom prostoru, jeste ovlaživanje vazduha.

Pročitajte još: Slamka spasa za SAD? Odobrena primena hlorokina i hidroksihlorokina za lečenje korone

- Primarno mesto ulaska svih respiratornih virusa je sluznica nosa, usta i oka. U normalnom stanju ona je zaštićena debelim sluzavim slojem koji se naziva mukoza, a sastoji se od jako hidratiranih glikana koji predstavljaju prirodnu obranu protiv virusa i bakterija. No, ako duže vreme udišemo suvi vazduh, ta barijera gubi funkciju i virusi imaju širom otvorena vrata. Svi znamo da suvi vazduh šteti, ali nažalost nedovoljno toga preduzimamo da to sprečimo. Temeljni problem je činjenica da hladni vazduh sadrži jako malo vlage, tako da kad ga zagrejemo vazduh u grejanim prostorima postaje jako suv. Istraživanje u Americi pokazalo je da je tokom zime vlažnost vazduha u zatvorenim grejanim prostorima oko 20 posto, što je jako malo i jako potiče širenje virusa - rekao je za hrvatski list Lauc.

Pročitajte još: "To je kao da vam kuća gori, a vi je ne gasite": Ima li Švedska DOBAR RAZLOG da prkosi celom svetu u doba pandemije?

Kada je reč o zaštitnim maskama, Lauc tvrdi da je ona važna u slučaju ako je osoba bolesna, ali da ona ne sprečava širenje virusa. Objašnjava da zdravu osobu maska ne štiti previše jer većina vazduha koji udišemo, pa i kada imamo masku, zapravo prolazi pored, a ne kroz masku.

- U poslednjih nekoliko dana situacija se zaista promenila i veliki broj ljudi je počeo da razmišlja o ovlaživanju vazduha. Ono što me ne raduje jeste što se to još uvek ne događa u javnim i poslovnim prostorima i zato se nadam da će uputstva o nužnosti ovlaživanja vazduha uskoro postati i deo službenih preporuka - kaže ovaj profesor.

O DRUGOM TALASU EPIDEMIJE

Ovaj naučnik kaže da, kada je u pitanju vakcina protiv korone, nauka nije dovoljno brza da reši ovu situaciju. Objašnjava da vakcine i lekovi nažalost neće biti spremni za jesen kada se očekuje drugi talas epidemije. Sa druge strane, navodi da nauka vrlo brzo prikuplja informacije i da će na jesen biti sigurno pripremljeniji, pa da će se svet sa epidemijom moći da se nosi tako da neće morati da se blokira pola planete. O drugom talasu epidemije Lauc objašnjava:

- Svi respiratorni virusi se povlače sa prestankom sezone grejanja i za očekivati je da će se to dogoditi i sa ovim. Epidemiološki podaci upućuju da bi to zaista trebalo biti tako. No, iako vidimo veliki broj obolelih, ipak se do sada samo manji deo populacije susreo sa virusom. Iako će se tokom ljeta sporije širiti, virus neće nestati i na jesen će se vratiti iz hiljada različitih žarišta. Tek nakon što veći deo populacije preboli virus i postane na njega otporan, možemo očekivati da će prestati njegovo eksponencijalno širenje. A i to samo pod pretpostavkom da će oboleli razviti trajni imunitet, u šta još uvek ne možemo biti sigurni.

‘STVARI KOJE KUPUJEMO SU NAJVEĆI RIZIK PA IH PRVIH PAR DANA TREBA DRŽATI U KARANTINU’


Za kraj, profesor Lauc je ispričao kako on provodi ove dane epidemije. Izneo je svoje mišljenje u vezi stvari koje su kupljene u prodavnici jer smatra da se tamo krije najveća opasnost. Usput je rekao što on radi s njima.

- Nemam simptome, ne nosim masku, a niti rukavice. Rukavice nemaju smisla ako se ne menjaju često. Štaviše, samo daju osećaj lažne sigurnosti. Virus ne može ući kroz ruke, već samo ako rukom na kojoj je virus dodirnemo nos, usta ili oči. Pranje ruku jednako je učinkovito kao i nošenje rukavica. Kad izlazim, trudim se da se držim dalje od drugih ljudi i izbegavam kontakt sa stvarima koje su drugi ljudi mogli dodirivati. Lično mislim da su stvari koje kupujemo najveći rizik, pa pokušavam sve što kupimo prvih par dana ‘da držim u karantinu’, tj. ne dodirujem dok ne prođe onih nekoliko dana koliko virus preživljava na većini površina”, rekao je profesor Gordan Lauc za Novi list.