Na bolovanje i zbog nesanice

V. Crnjanski Spasojević

28. 09. 2014. u 21:30

Srbi su evropski rekorderi po izostancima s posla i izbegavanju rada, pokazalo najnovije istraživanje. Najčešće opravdanje bolest dece. Samo trećina radnika ispunjava sve radne zadatke

SRBI su apsolutni rekorderi po broju lažnih bolovanja i izostajanjima s posla, ne samo u regionu već i u Evropi. Ovo je pokazalo najnovije istraživanje Mreže za poslovnu podršku (BSN) predstavljeno menadžerima nemačkih kompanija u našoj zemlji.

Nivo odsustvovanja s posla kod nas veći je za 35 odsto nego u zemljama u okruženju (Hrvatska, Slovenija, Makedonija, Rumunija, Bugarska i Grčka), i za 59 odsto od proseka u zemljama EU.

Ispostavilo se da strane kompanije ovde i dalje imaju najveći problem tokom letnjih meseci, kada zaposleni uzimaju lažna bolovanja da bi otišli na selo i obavili sezonske poljske radove. Autori istraživanja zaključili su da, zahvaljujući korupciji i „burazerskim vezama“ u zdravstvu, lekari i dalje masovno daju bolovanja i kad treba i kad ne treba. Tako se izostanci s posla i do mesec dana prepisuju zbog insomnije (nesanice), komplikacija sa akutnom prehladom, stomačnih tegoba, zubobolje...

Tek 9,4 odsto ispitanika, pokazalo je ovo istraživanje, efektivno dnevno radi osam sati. Najveći broj njih ne radi duže od pet, a ima i onih koji jedva spoje jedan produktivan čas na poslu. Bezmalo petina koristi pauzu dužu od jedan sat, a tek nešto više od trećine ispunjava sve radne zadatke. Najveći broj anketiranih ima tek polovičan učinak, masa njih odrađuje posao bez interesovanja, a neki i ne kriju da bukvalno izbegavaju radne obaveze.

PRIKRIVENI ALKOHOLIČARI SRBI neretko piju na radnom mestu zbog čega „zabušavaju“, „ošljare“, izlaze s posla ranije iz „opravdanih razloga“ ili neizlečivo kasne. Alkoholičari izbegavaju obaveze i žale se da ih kolege i šefovi mrze. U našoj zemlji najviše je prikrivenih pijanaca, a Srbija je prošle godine bila četvrta u Evropi po potrošnji alkohola po glavi stanovnika. Dok smo mi „lokali“ prosečno 11 litara, ostatak kontinenta pio je prosečno šest!

Takođe, trećina traži između šest i 10 puta godišnje slobodan dan mimo godišnjeg odmora, a četvrtina to čini i do 20 puta godišnje!

S posla najčešće odsustvuju zaposleni stariji od 50, a odmah za njima „kaskaju“ oni između 35 i 50. Najažurnije su osobe na probnom radu i pripravnici. Kao najčešći razlog nedolaska obično navode bolest deteta ili sopstveni odlazak kod lekara. Na listi opravdanja visoko mesto zauzimaju i privatne administrativne obaveze (odlazak u sud, opštinu, MUP za produženje dokumenata ili vozačke dozvole), bolest drugih članova porodice, selidbe i sahrane.

Dve trećine anketiranih poslodavaca složilo se da neefikasan rad utiče na loš kvlitet proizvoda i usluga. Ipak, za utehu je da petina radnika usvoji preporuke gazde ili šefa odmah i poboljša učinak. Ali, 15 odsto njih to učini tek posle više od pola godine, a osam odsto ne učini nikad!

Slična istraživanja rađena u okruženju pokazala su da s posla, posle nas, najviše izostaju Grci, Bugari, Hrvati i Mađari. U ovim zemljama najveći je i takozvani pasivni apsentizam - kada zaposleni dolaze na posao i rade puno radno vreme, ali ne pokazuju nikakvu zainteresovanost i ne postižu zahtevanu normu. U Hrvatskoj i Grčkoj je ovo slučaj sa više od 12 odsto zaposlenih, a u Bugarskoj sa više od 11. Nezainteresovanosti je najmanje u bankarskom sektoru, farmaceutskoj industriji, finansijskim uslugama, turizmu...

Da bi stimulisali radnike, poslodavci najčešće vrše bolji raspored kadrova i novčano ili disciplinski kažnjavaju javašluk. Ali ima i onih koji daju novčane stimulacije za veću produktivnost, više slobodnih dana, nagradna putovanja i usavršavanja, organizuju druženja i skupove zaposlenih (takozvani tim bilding), plaćaju radnicima privatno zdravstveno osiguranje, čuvanje dece, vrtić pri kompaniji. Neki čak idu tako daleko da uz pomoć kompanijskih psihologa ili profesionalnih agencija pokušavaju da povećaju zainteresovanost zaposlenih za rad.

ODGOVORNOST ŠTA poslodavci najviše cene i priželjkuju da vide kod svojih radnika? Više od polovine žudi da vidi odgovornost prema poslu. Na ceni su i veština prodaje, organizacione veštine, preduzimljivost, kolegijalnost i timski rad, kreativnost. Poneko traži i komunikativne i marketinške veštine, opštu i poslovnu kulturu, ali i analitičke sposobnosti.

U pojedinim državama čak postoji opcija da poslodavac zameni osobu čijim je radom nezadovoljan drugom sa evidencije službe za zapošljavanje. On to mora da uradi u roku od dva ili tri meseca pošto primeti da novajlija ne ispunjava njegove kriterijume.

Neka ranija istraživanja, od pre tri godine, pokazala su da naš radnik sedi na bolovanju 25 dana godišnje, dok slovački ne prelazi 12, a nemački osam. Lažna bolovanja je veoma teško dokazati, jer po srpskom zakonu poslodavac mora da ima svedoka da je osoba, umesto da se leči, boravila u vreme odsustva na nekom drugom mestu. To bi značilo da kompanije treba da angažuju privatne detektive koji bi pratili odsutne radnike!

Autori istraživanja na kraju upozoravaju poslodavce da biraju gde će otvoriti pogon ili distributivni i logistički centar. Iako manje razvijeni krajevi nude razne pogodnosti i subvencije, pronlem može da bude neobučen kadar. Kako tvrde, dešava se i da državna služba za zapošljavanje kandidate za posao „regrutuje“ preko nekog ogranka političke stranke ili prosto pošalju svoje prijatelje, koji su u gro slučajeva neadekvatan izbor. Onda se kompanija suočava sa problemima, a ponekad su joj potrebne godine dok ne nađe nove, zainteresovane i obučene radnike.

OPŠTA KULTURA SLABA STRANA

NIMALO optimistično ne deluje ni statistika BSN vezana za personalni kvalitet zaposlenih. Privrženost preduzeću pokazuje svega 34 odsto, a stručnost ravno trećina radnika. Opštu kulturu ima samo 11 odsto njih, a energičnost, inovativnost i kreativnost ne pokazuje ni pet odsto!

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (11)

DejanBg

29.09.2014. 01:45

@Zoran - Tacno, i ja to mislim. Radim kod privatnika i vrlo je "nepristojno" traziti bolovanje pa evo i ovih dana radim pod temperaturom. I kod drugih ljudi sa postenim poslom kod privatnika je isto. Radi se po smenama, jedan dan slobodan, prekovremeno se ne placa, na odmor kad ti daju i koliko ti daju...a ovi iz drzavnih sluzbi kao da su sa drugog kontinenta. U istoj zemlji, neki kao da rade pod sherijatskim a neki pod shvedskim pravilima rada.

Cuj naslova

28.09.2014. 23:39

Na bolovanje i zbog nesanice? Hocet da kazete ako covek nije spavao nebi tebalo biti problema da radi sledeci dan?

Mićan

29.09.2014. 01:57

Ako sam video dobro sve je upoređeno sa evropskom unijom i regionom osim plate. Pa čovek baš da izrazi lojalnost gazdi koji mu od minimalca traži da vrati pet crvenih. A te nazovi svetske kompanije u Srbiji ti daju blanko papir za potpis, u slučaju da se oglušiš o pravilo firme da ostaneš u drugom stanju dok si kod njih na platnom spisku, pa ni toga verovatno nema u belom svetu i evropi.

Shone

29.09.2014. 04:00

Ovo je cuveni srpski brend. Parola ne mozes me ti malo platiti koliko ja mogu malo da radim. Ili takodje poznato kao sindrom to nije moj posao, nisam ja placen za to i slicno. A najgore je i kad se pojavi neko ko hoce da radi i ko se zalaze, taj odmah iskace iz grupe, predstavlja pretnju i odmah se povede hajka protiv njega, poltron, ulizica, spijun i slicno. Da nije toliko ozbiljno i da ne predstavlja mobing, pretnju po licnu egzistenciju i bojazan za posao, bilo bi smesno, nivo osnovne skole.

Dragan

29.09.2014. 07:21

Motivišite radnike i nema problema. Osnovni motivator je novac, a bitni su i ostali stimulansi i uvažavanje radnika. Radnici kod nas su robijaši najčešće jer nemaju nikavu zaštitu sindikata ni države. Zašto poredite naše radnike sa radnicima u okruženju, a već kad to radite uporedite im plate i druge naknade. Upitajte se bar jednom zašto su naši radnici među najboljim u Njemačkoj, Austriji, SAD, Australiji, Švedskoj .....

Bojan

29.09.2014. 08:32

S obzirom na eksploataciju radne snage u Srbiji i time kakav sve šljam ima firme ni ne čudi me ovaj procenat. Mada bi trebalo i da bude veći. Kod privatnika radite ko crnci i treba sa osmehom da idete na posao. Ma važi

stevanbalovic

29.09.2014. 09:15

To je sve tacno, ali razlog tome, da li znate? Razlog je to sto samu u srbiji vlasnik preduzeca ili direktor/sef misli da poseduje sve pa i same radnike i da on moze da bude apsolutni vladar svega. Preduzetnici uglavnom ili ne placaju, ili maksimalno iskoriscavaju i zloupotrebljavaju radnike ili nalaze rupe u zakonu pa opet rade po svome i u svoju korist. Kada se tako postave stvari, postavlja se pitanje, da li u Srbiji ne valjaju radnici ili poslodavci?

John Smith

29.09.2014. 09:36

Nasi poslodavci najvise vole kod svojih zaposlenih: Da su preduzimljivi i da rade 24h dnevno, 7 dana u nedelji, kao da je firma njihova. Da imaju organizacionei prodajne vestine. Da su snalazljivi u svakoj situaciji Da im ne smeta ako kasni plata Da koriste svoja vozila radije nego sluzbena za potrebe firme. Da imaju minimum 20 godisnje iskustvo u datom poslu. A sve ovo naravno, za 20 hiljada dinara mesecno, bez doprinosa i prijave.

Gospodja Smith

29.09.2014. 17:59

@John Smith - I podrazumeva se da zena ne planira drugo dete(a ni prvo), u stvari pozeljno je da je rezimo lezbejka, pa da nikada nece hteti da bude trudna, jer zaboga treba ici na porodiljsko(lutko dobices otkaz, aj cao zdravo). E da, i pozeljno je da klasican srpski gazda prijavi celu svoju porodicu u firmi, da im svima idu staz, plate, doprinosi, da se pritom nikada ne pojave u firmi, a da radnici sa osmehom na licu beze od inspekcije kada zakuca na vrata...