Hanes Hofbauer: Ne kupujte maglu od Evrope

D. RADEKA ĐORĐEVIĆ

27. 04. 2013. u 20:55

Ekonomski istoričar Hanes Hofbauer o novom poretku u Evropi, slici o Srbiji: Smešno je da je NATO, koji je bio loš za Srbiju, sada dobar kao garant za Sever Kosova

STRATEGIJA koja važi ne samo na Balkanu, već u celoj istočnoj Evropi i koja podrazumeva ekspanziju zapadnih kompanija, preuzimanje najvažnijih delova privrede, deindustrijalizaciju, kroji novi poredak evropskog kontinenta od 1991. godine, a na primeru bivše Jugoslavije on ima posebno jasan neokolonijalni karakter. Parola “zavadi pa vladaj” teško da može imati podrobnije rezultate. U službi novih geopolitičkih i ekonomskih interesa javljaju se i “zakoni o sećanju” kao pokušaj sprečavanja svake sumnje u zvanično mišljenje o pojedinim događajima.

Razgrćući maglu tranzicije koja se nadvila nad Evropom, Hanes Hofbauer, ekonomski istoričar i publicista iz Beča, koji već više od dve decenije obilazi zemlje Istočne Evrope, nailazi na ovakve konture novog poretka Starog kontinenta. On ih iscrtava u knjizi “Naručena istina - kupljena pravda”, promovisanoj protekle nedelje u Beogradu, u izdanju beogradskog izdavača “Jasen”.

PRIVATIZACIJA I GEOPOLITIKA PRI prodaji određenih preduzeća koja su bitna za nacionalne privrede, na primer, postrojenja “Škode” u Češkoj ili metalurški kombinati u Rumuniji, uvek je prisutan geopolitički momenat kao ključan za budućnost kadgod je bilo reči o tome ko će imati na raspolaganju najjači deo industrije određene zemlje, a ko će ostati kratkih rukava - kaže Hofbauer. - U Češkoj, na primer, bitka oko “Škode” između predstavnika Nemačke, koja je stajala iza Vaclava Klausa, i predstavnika Francuske, koja je stajala iza Vaclava Havela, rešena je tako što je automobilsku industriju zemlje preuzela Nemačka. Ko dobije ključni deo industrijskog pejzaža, određuje sudbinu privatizacije još pre pristupanja zemlje EU.

* Nalazite da živimo u vremenu sve češćih sudskih progona zbog “pogrešnog” mišljenja. Koliko je u takvim okolnostima važna uloga istoričara?

- Savest istoričara je važna za svaku diskusiju. Morate da znate odakle dolazite, kuda idete i koje su vaše mogućnosti. Sada, međutim, nastaju “zakoni sećanja” koji vas ograničavaju u diskusiji o različitim problemima, pa tako, na primer, genocid u Srebrenici postaje tabu. Imate međunarodni sud koji je nešto definisao kao genocid i to je poslednji autoritet. To, po meni i po mnogim istoričarima, nije prihvatljivo, jer o nečemu što se desilo treba da postoji otvorena naučna diskusija, a ne da se istorijski događaji definišu i osiguravaju na pravnoj osnovi. Primera ima još. Svako zanemarivanje genocida nad Jermenima 1915. godine u pojedinim zemljama sadrži pretnju zatvorskom kaznom, dok je u Turskoj na snazi nešto sasvim suprotno. Ukoliko države počnu da se nadmeću na ovom kulturnom nivou, onda više neće biti razmene mišljenja.

* Podnaslov vaše knjige je “Kolonijalizam Evropske unije”, imaju li zemlje koje vidite kao “žrtve” način da se tome odupru?

- Teoretski bih rekao - da, ali, praktično, u okolnostima kada svi politički lideri u prvi plan ističu nacionalne ideje, koje ne podrazumevaju mržnju prema susedima, ali ni dobre međusobne odnose, spoljne sile EU i NATO imaju laku igru. NATO je sada dobar za Srbiju jer može da bude garant za Sever Kosova, što deluje smešno, jer je NATO bio jako loš po Srbiju. Na drugoj strani i Albanci smatraju da je NATO dobar za njih. NATO je postigao poziciju u kojoj su obe strane od njega zavisne i mislim da to po obe strane nije dobro. Alternativa bi, dakle, bile regionalne integracije, ali, u praksi ne vidim da postoje političke snage koje bi ih iznele.

* Da li je osećaj superiornosti Zapada nad Balkanom i narodima na njemu, koji primeđujete kroz istoriju, nametnut ili izvoran? Koliko ljudi sa ovih prostora u njega veruje?

- Po mom iskustvu, u poslednjih deset godina Srbi su bili poslednji koji su “kupovali tu priču”. Odbijali su da na to pristanu. Sada izgleda kao da je uzimaju zdravo za gotovo, iako su u veoma dugom periodu bili skeptični. Ali ne treba zaboraviti da je ovde Zapad “odsekao” narod od njegovih lidera. Dve glavne političke figure, Milošević i Šešelj, izbačeni su sa scene, stavljeni na mesto na kom je prvi posle nekog vremena umro, a da niko ne zna kako, dok je drugi još tamo, a da niko ne zna zašto. Zamislite da se u bilo kojoj drugoj zemlji za lidere dveju glavnih partija kaže da su loši momci, đavoli i slično. To ne bi moglo a da ne izazove jake reakcije.

* Nemački parlamentarci su nedavno došli u Beograd i pred Srbiju izneli uslov za promenu svesti ljudi, sličnih zahteva bilo je i povodom Haškog tribunala. Da li je ova vrsta uslovljavanja Srbije nova ili obrazac koji se ponavlja kroz epohe?

- Ne mislim da je ideološki uvek bilo tako, ali gledajući ekonomsku pozadinu jeste. Nemačka i EU su se rasturanjem Jugoslavije i uzimanjem bogatijih delova - Slovenije i Hrvatske, pod okrilje EU, oslobodili siromašnog ostatka. Sada, ukoliko imaju koncept da integrišu Srbiju, postavljaju teške uslove. Uzmimo i primer Turske, kojoj se godinama nešto obećava ukoliko se promene, ekonomski, politički, odnosno, onako kako se želi u Berlinu i Briselu. I ništa se ne dešava, a prošle su 22 godine. Sada to počinje da se događa i sa Srbijom. Rekao bih da za srpsku politiku ulazak u EU, kakva je ona sada, u kritičnom stanju, nije svrsishodan.

* Prema mnogim predviđanjima, do tog ulaska neće ni doći još za desetak godina. U kakvom stanju ćemo tada zateći EU?

- To niko ne zna! Možda će i da se raspadne.

* Šta bi onda bilo rešenje za ovaj region, ako EU nije svrsishodna?

- Bliže veze sa komšijskim zemljama, alternativni investitori koje ionako imate - iz Kine, Rusije, Indije... Kineske kompanije već grade novi most. Ulaze ruski krediti, čak i u Mađarsku, jer su uslovi koje diktira EU zaista preteški. Ne bih rekao da za vas Rusija ima atraktivniju ponudu od EU, ali šta to EU nudi Srbiji? Nisam političar, a da jesam, sačekao bih neko vreme da vidim ishod krize u EU.

KAKO SE
POSTAJE LOŠ
U ZEMLJAMA koje nisu imale razloga da pristanu na novu hegemoniju, neokolonijalizam je nailazio na prepreke - kaže Hofbauer. - U Rumuniji, na primer, u prvoj polovini devedesetih nije bilo razloga da se kaže “da” svim uslovima sa Zapada jer nije bilo dugova. U Jugoslaviji je Milošević 1990-1991. naštampao novac da bi se isplatile plate državnim službenicima. Čim je to uradio, Džefri Saks, guru MMF, koji je radio na šok terapiji sa Antom Markovićem, otišao je iz Beograda u Ljubljanu, a Srbija tim udarcem u lice MMF postaje loš igrač.

* Da li EU od Srbije zahteva više nego što se tražilo od drugih zemalja, kako se to nekada čini?

- Ne bih to tako izričito rekao. To je uvek isto. Pogledajte Hrvatsku. Tražilo se zatvaranje sedam brodogradilišta, samo jednom u Puli je dozvoljeno da preživi, kako brodogradilišta u EU ne bi imala konkurenciju. A za Hrvatsku su brodogradilišta bila srce njene industrije. Pogledajte bankarski sektor u svim zemljama. Više nema lokalnih banaka, koje su veoma važne za regulaciju malih biznisa, pozajmica... Sve je pod kontrolom nemačkih, austrijskih, italijanskih banaka. To je uslov za sve i nije ništa stroži za Srbiju.

* Prema gledištu srpskog premijera, u EU treba ući, a ukoliko nam se tamo ne svidi, lako ćemo napolje. Da li je izlazak iz Unije jednostavan?

- Nema načina da se izađe iz EU! Osim ako vas odande ne izbace. Da bi se videlo kako je unutar EU, dovoljno je da pogledate šta se desilo u Bugarskoj. Ne morate zbog toga da se učlanjujete.

* Hoće li, uprkos svemu, Srbija biti deo EU?

- Ne u narednih 10 do 15 godina, ali ne zbog Srbije, već zbog EU. Pariz i Berlin su ti koji daju okvir za proces integracije Srbije. A glavne figure u EU nisu raspoložene za širenje Unije u ovom momentu i to manje-više nema veze konkretno sa Srbijom.

* Da li se slika o Srbima kao lošim momcima u Austriji i Nemačkoj promenila od Miloševićevog perioda naovamo?

- Nisam primetio da se fundamentalno promenila, mada nema medijske kampanje. Ali, rekao bih da to nema veze sa devedestim godinama prošlog veka, već sa dugom istorijskom tradicijom još od Prvog svetskog rata i od Berlinskog kongresa na kome je Austriji dozvoljeno da anektira Bosnu i svega onog što je došlo posle. Osim toga tu je pitanje različitih crkava.

ODLIV NOVCA SA PERIFERIJE

EKONOMSKO lice novog kolonijalizma Hofbauer ilustruje konstantnim odlivom kapitala iz periferije EU u centre velikih koncerna. Vraćanje dobiti ostvarene na osnovu investiranog kapitala iz godine u godinu znatno premašuje nove investicije,pokazuje on, pa je tako u 2010. godini, prema statističkim podacima Bečkog instituta za međunarodno-ekonomsko poređenje, slika izgledala: 10,5 milijardi evra odliveno je kao dobit na osnovu uloženog kapitala iz Češke (pri tom su nove investicije iznosile samo 5 milijardi), 12 milijardi evra odlilo se iz Poljske (uz 7 milijardi novih investicija) i 6 milijardi evra iz Mađarske (uz nove investiicje u iznosu od 1,5 milijardi).

KONTROLISANA SEĆANJA

UMESTO slobodne razmene mišljenja o razlozima i uzrocima jugoslovenske tragedije i o interesima koji su stajali iza svega toga, istina je sudski naručena, a svako mišljenje koje izvođačima nije prijatno se kažnjava - navodi Hofbauer u svojoj knjizi.

- Na taj način se zatvara luk od vojne intervencije NATO preko Tribunala, koji je uveden na inicijativu UN i plaćen zapadnim novcem, do kontrolisanog sećanja i tumačenja događaja na osnovu sudskih odluka, pretnji i kažnjavanja u slučaju otvorenog suprotstavljanja kupljenoj pravdi - kaže Hofbauer. - “Naručena istina” u slučaju Jugoslavije u međuvremenu postaje model, pa se na optuženičku klupu izvode i drugi šefovi država protiv kojih su Vašington i Brisel direktno ili indirektno vodili rat. Ironija cele priče je u tome što SAD kao zemlja pokretač svih sudskih procesa, uopšte ne priznaje Međunarodni krivični sud.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (16)

Veritas1389

27.04.2013. 22:33

Upoznao sam ovog coveka jos pre 15 godina, e da je vise takvih na Zapadu a jos vise u samoj Srbiji.

EUtanazija

27.04.2013. 23:27

Ja se sećam, kada je jedna zemlja ušla u EU, morala je da ogromne zasade jabuka (od nekoliko stotina hektara) da uništi jer je proizvođač jabuka već postojao u EU. Slično je i sa hrvatskim brodogradilištima.

Yella

28.04.2013. 00:45

Imamo mi dosta takvih ljudi ali im niko ne da sansu da dobiju mesto u medijima.Nama , koji zivimo da na zapadu je sve ovo jasno kao dan ali , kada odemu u Srbiju , nedaju nam sansu da progovorimo.Ismejavaju nam se a ne shvataju u kolikoj zabludi zive i da su Ustvari oni smesni.Nikako da shvate da je Ekonomija uvek bila i bice glavni adut za bilo ciji napredak pa i , nazovi prijateljstvo prema nekoj drzavi.Srbija Nikada nije imala prijatelje sa zapada i nikad nece imati.

hick cyrillic

28.04.2013. 01:49

Jena od velikih istina koje je rekao vezana je za regionalne integracije. Smjesno je da na nasem prostoru jedni gledaju u Njemacku, drugi u Rusiju (a cesto i nigdje), treci u Tursku itd. Mi smo narodi bliski jezikom, kulturom, istorijom, a to sto smo sad zadnja rupa na svirali posljedica je odsustva saradnje i jedinstva u onome sto je zajednicki interes svih bivsih YU republika. Nista nismo rjesili ratovima koje smo imali u dvadesetom vijeku, samo smo stvorilii prostor za ratove u buducnosti.

Dusan Petrovic

28.04.2013. 04:42

Sumnjam da oni koji bi trebalo da cuju ovog coveka imaju dobar sluh.Cak sta vise totalno su gluvi.

peppe

28.04.2013. 09:41

sto se mene tice komsijam mogu i da uzmu ,tj.vrate dalmaciju Mlecima i da im uniste sve ,mene brine moja srbija i moj narod.

RISTO-MECAVA

28.04.2013. 11:18

@peppe - Dalmacija je bila naseljena Srpskim zivljem dok Avari [Hrvati] nisu stigli na Balkan

euROPSKA unija

28.04.2013. 11:59

Da bismo razumeli sadašnjost, treba znati prošlost. Projekt euROPSKE unije začeli su nemački industrijalci 1925. Službeno je predstavljena javnosti na danas malo poznatoj konferenciji Europaische Wirtschaftsgemeinschaft (Evropska ekonomska zajednica) 1942. u Berlinu.

euROPSKA unija

28.04.2013. 12:00

Danas se obično govori da je Unija utemeljena Pariškim ugovorom iz 1951. između Nemačke, Francuske (premijer je bio Robert Šuman, državljan Francuske i Nemačke!), Holandije i Italije. Prvi predsednik je bio Nemac Valter Halštajn.

Dragutin Karlovacki

28.04.2013. 12:15

G. Hofbauer magla je vec kupljena , a sad nam savetuju da nabavimo naocare da bolje vidimo kroz maglu !