DELO "Muzički kritičar" se uglavnom odnosi na muziku, ali je dobro da ga vide svi kreativni ljudi. Jer, kad god nešto izložite pred publiku, bilo da je to pesma, film, predstava, slika, plesna izvedba... očekujte da će to biti procenjivano i ocenjivano, jer to je posao kritičara. Ja s tim nemam problem - kazao je legendarni holivudski glumac i gost Festa Džon Malkovič, pred brojnim novinarima najavljujući muzičko-scenski spektakl koji je sinoć zatvorio 48. Fest.

U komadu, čiji je autor poznati violinista Aleksej Igudesman, Malkovič čita najsurovije kritike koje su svojevremeno napisane o muzičkim velikanima, poput Betovena ili Šopena. U jednom trenutku, slavni glumac čita surovi komentar turskog kritičara o svom radu i o tome da "Malkoviču treba zabraniti ulaz u Tursku i treba ga poslati na avion sa ratlukom".

- Trudim se da budem iskren i objektivan prema sebi i svom radu, koliko je to moguće. Znam da mnogi glumci ne vole da gledaju sebe na ekranu, i ja sam jedan od njih. Ne volim zvuk svog glasa, zato nikad ne gledam svoje filmove. Kritičan sam prema radu, ali ne nužno mom, važno je kako je nešto urađeno, a ne kako sam ja uradio - kazao je slavni glumac koji je i srpsku publiku osvojio maestralnim ulogama u filmovima "Čaj u Sahari", "Opasne veze", "Na liniji vatre"... i najnovijom u seriji "Novi papa".

Malkovičevu karijeru obeležile su najrazličitije uloge u pozorištu, na filmu i na televiziji. Novinare je zanimalo koje su njemu bile najznačajnije.


Džon Malkovič na beogradskom aerodromu

- Ono što je mene najviše definisalo su uglavnom bile uloge u pozorištu, pre svega u tek otvorenom teatru Čikagu, jer sam u to vreme studirao na obližnjem fakultetu. Te prve predstave, poput "Staklene menažerije", najviše su me oblikovale kao glumca. Jedna od njih "Pravi Zapad" odvela me je u Njujork gde je potom počela moja filmska karijera. Još jedna za mene izuzetno važna uloga bila je u komadu "Bernadis", koji smo davno s uspehom izvodili na Brodveju. Filmska uloga je drugačija od pozorišne. U filmu ne možeš da radiš na njoj kao u teatru, gde tvoja uloga ne postoji kad ti nisi na sceni. I svaka repriza je jedinstvena, drugačija. Na filmu jednu scenu snimiš jednom, možda dva puta, i više se ne vraćaš, ne razmišljaš o njoj.

Malkovič se osvrnuo i na maestralnu ulogu u Sorentinovoj seriji "Novi papa".

- Ne pravim razliku između filma i serije, ne znam šta mi je draže. Na početku karijere sigurno bih vam odgovorio da najviše volim pozorište, to je moja prva ljubav, tu sam odrastao. I danas se trudim da ne zapostavim ni jedno ni drugo. Kada sam završio snimanje "Novog pape" u Londonu sam nekoliko meseci igrao u jednom komadu, a posle njega počinje snimanje "Netfliksove" komedije Space Force. I nastaviću tako da radim i ubuduće.

Na pitanje "Novosti" da prokomentariše budućnost filmske umetnosti, odnosno, da li će striming servisi potpuno istisnuti bioskope, Malkovič je odgovorio:

- Sumnjam da mogu da koegzistiraju, ali to više nema veze sa filmovima, bioskopima i striming servisima već sa publikom. Decenijama, od tridesetih pa nadalje, filmovi su se gledali samo u bioskopu, a onda se to promenilo. Počelo je sa VHS-om, pa ljudi nisu morali da jure poslednje projekcije. DVD je to podigao na veći nivo, a usavršili striming servisi. Ljudi, bar većina njih, filmove danas gledaju u svom domu, na kompjuteru, čak i na telefonu. Mislim da se tu jednostavno ništa ne može uraditi. Ko zna kakva nas filmska platforma očekuje za deset godina - kazao nam je Malkovič.


Foto Vojislav Danilov

Na pitanje da li se i koliko njegov odnos prema glumi promenio, i šta ga danas uzbuđuje u filmskom poslu, Malkovič je iskreno odgovario:


PROČITAJTE JOŠ: Filmska kritika - FEST 2020: Osujećena melodrama


- I dalje sam uzbuđen kad pročitam dobar scenario. Ne razmišljam o mojoj ulozi, ne mislim o sebi izolovano, već ukalupljeno u scenario. Razmišljam uvek o kvalitetu teksta, i kvalitetu ljudi, ekipe koja ga radi. Neke uloge su izazovnije od drugih, neke su zanimljive u jednom određenom periodu, ali ne na duge staze. U ovom poslu sam veoma dugo, i sam sam se promenio, pa se tako promenio i moj odnos prema ulogama i poslu.

Kako je u Beograd stigao simbolično na Dan žena, pitali su ga koliko su žene uticale na njegovu karijeru.

- Kad sam počinjao u pozorištu delio sam scenu sa divnim glumicama, poput Glen Hedli, Lori Metkalf... Radio sam nekoliko projekata sa glumicom Ingeborge Dapkunajte, divnom osobom, posebno ako radite nešto teško. Ona je jedna od partnerki sa kojima uvek volim da radim. Kad razmislim, tokom celog života sam bio okružen fantastičnim ženama. Nema mnogo rediteljki među njima, ali i tu sam imao sreće da radim sa velikom Džejn Kempion.


ULICA ČOLIĆU

KOMISIJA za spomenike i nazive trgova i ulica grada Beograda prihvatila je našu inicijativu da jedna ulica u Beogradu ponese ime osnivača Festa Milutina Čolića - rekao je Ivan Karl, gradski sekretar za kulturu i predsednik Odbora Festa.

On je naglasio da je pronađen balans između takmičarskog programa i svih ostalih segmenata.

Jugoslav Pantelić, umetnički direktor Festa, istakao je da ovogodišnji festival imao sjajne goste, da su otkriveni neki novi autori i da je publika gledala odlične filmove.


NAJBOLjI "NEVIDLjIVI ŽIVOT" REDITELjA KARIMA ANjUZA

U GLAVNOM takmičarskom programu 48. Festa trijumfovao je brazilski film "Nevidljivi život" reditelja Karima Anjuza, kojem je odlukom žirija pripala nagrada "Beogradski pobednik" za najbolje ostvarenje. Kao najbolji reditelj nagrađen je Vaclav Mohul za režiju drame "Obojena ptica", a u kategoriji scenarija pobednik je Rita Kalnejais sa filmom "Mlečni zubi".

"Beogradski pobednik" za najbolju glavnu mušku ulogu otišao je u ruke Gorana Bogdana za lik u filmu "Otac", isto priznanje pripalo je glumici Trini Dirholm za ulogu u "Dami herc", a najbolji debi imao je reditelj filma "Nas dve" Filipo Menegeti. U novom takmičarskom programu "Fest fokus" trijumfovao je film "Ivana grozna" rediteljke Ivane Mladenović, a nagradu "Nebojša Đukelić" ponela je drama "Mater" Jure Pavlovića. Za reditelja najboljeg srpskog filma proglašen je Mladen Đorđević za "Sumrak u bečkom haustoru", a pored "Politikine" nagrade "Milutin Čolić", pripala mu je i nagrada publike uz podršku Delegacije EU u Srbiji za najbolji evropski film u Glavnom takmičarskom programu. Jedan od favorita 48. Festa, film "Otac" Srdana Golubovića, dobio je priznanje žirija FEDEORA, i nagradu Stella Artois Most wanted movie award za najtraženiji film na festivalu. (R. R.)