Pesniku Đorđu Sladoju nagrada Izviiskra NJegoševa: Varvarskim dekretom protiv Jevanđelja (VIDEO)

NA večerašnjoj svečanosti u kripti Hrama Svetog Save obnarodovano je da je prestižnu nagradu "Izviiskra Njegoševa" (za 2018/2019) dobio Đorđo Sladoje (1954), za celokupno pesničko delo, a povodom knjige "Zanatski dom", u izdanju "Pravoslavne reči". Odluku o priznanju Sladoju, koji je sedmi laureat po redu, doneo je žiri u sastavu Jovan Delić, Milutin Mićović, Ranko Popović, Dragan Stanić i Dragan Hamović.

- Poezija Đorđa Sladoja ne prikriva ni svoje pretke ni savremene srodnike, a opet je svojstvena sebi, ispoveda svoju življenu malu čovečansku istoriju, kao česticu velike priče o pripadajućem narodu i još veće priče o čoveku uopšte. U toj lirskoj povesnici koju i dalje ispreda, dao je lirski obol svome sve pustijem zavičaju žestoke lepote, u rečima i slikama i tegobama, svojim odlascima i seobama voljnim i nevoljnim, o nesnađenoj svakidašnjici pre i posle, o nadanjima i beznađima. Tvrdokorno odan postojbini vukovskog i njegoševskog jezika i predanja, njegovim likovima i divljim toponimima, dostojnim i bolnim sećanjima ličnim i zajedničkim, Sladoje i svoju lirsku tugu i gorčinu blaži dobrostivim osmehom ili jača ironijskim bodljama u sopstveno meso - navodi se u obrazloženju žirija.

Zahvaljući na nagradi, koju dodeljuju Eparhija budimljansko-nikšićka i kompanija "Mona", Đorđo Sladoje se obratio okupljenima, među kojima su bili vladika Joanikije, Matija Bećković, Milorad Vučelić, Aleksandar Gajović.

- Još umem da se obradujem i tzv. malim stvarima, pa kako se ne bih obradovao nagradi koja nosi ime najvećeg srpskog pesnika. Ali tu mi je radost umnogome pomutilo sve to što se, naročito ovih dana, dešava srpskom narodu u Crnoj Gori. Taj narod je pred očima i kamerama tzv. civilizovanog sveta najpre odstranjen iz ustava i zakona, iz istorije i kulture, iz jezika i pisma, iz udžbenika i lektire, iz "Gorskog vijenca" (zajedno sa prahom oca Srbije), a ovih dana izbačen je naglavačke i iz Crkve - iz kuće Božije - direktno na ulicu, gde se takođe ne bi smeo predugo zadržavati. Dičiti se Njegoševom nagradom, a prećutati stradanje njegovog naroda, bilo bi nepristojno, pa i nečasno, makar ovo što ću reći zvučalo i kao dnevnopolitički komentar, ali to ne može biti jer ni problem, nažalost, nije dnevni niti samo politički, već je posredi sudbinsko pitanje duhovnog opstanka srpskog naroda u Crnoj Gori i celovitosti Srpske pravoslavne crkve.

Pročitajte i: Handke u Kafkinom "Procesu": Isključivost uperena protiv Nobelovca

Sve što se na ovom "pedlju kopna" dešava između Srpske Sparte i Montenegra nije od sunčevih pega, niti je počelo juče, upozorio je Sladoje, i objasnio:

- Da je Srbija slučajno otela golubarnik nekoj od nacionalnih manjina koje sa nama žive, Savet bezbednosti bi bio u stalnom zasedanju, a NATO pod uzbunom. Ovako, srpsko je, pa može sa njim da čini kako ko hoće, a najbolje je kad to rade modifikovani Srbi, novi krstaši i ikonoborci, koji bi, na putu za Evropu, da svrate i opljačkaju manastirsko blago i otarase se sopstvenog temeljnog naroda. A onda se dogodilo istinsko čudo.

Đorđo Sladoje ,Foto: P.Milošević

Ovaj varvarski udar - dekretom protiv jevanđelja - baš kao u Njegoševim stihovima pronašao je u arhetipskim dubinama narodne duše onu zapretanu iskru koja ovih dana obasjava Crnu Goru. Na jezuitski cinični zakon o tobožnjoj slobodi veroispovesti vaskrsli Njegošev narod odgovara saborno i molitveno (kao u onom, ponovo sastavljenom kolu iz "Gorskog vijenca"), na način koji dostojan jest svetinja koje brani. Ne jednom, videli smo šta se događa "dogođenom narodu" i kako se njegova silna energija u opskurnim procedurama pretvara u kolektivnu apatiju. Verujem i nadam se da se to ovaj put neće desiti i da će nam oni koje branimo, i Njegoš među njima, uliti dodatnu snagu da i sebe nekako sačuvamo.

Na Sladojeve stihove dođe vam da istovremeno tiho zaplačete i osmehnete se nežno, rekao je u svojoj besedi Ivan Negrišorac, i dodao:

- Možda više od svakoga drugoga u Sladoju odjekuje glas Alekse Šantića, ne samo zbog duha Hercegovine i njegovog razumevanja za svekolike okvire srpske kulture nego i zbog dubokog osećanja za oblike tradicionalnog načina života i za melanholično sagledavanje čovekove životne sudbine. Najprostije rečeno, Đorđo Sladoje je Aleksa Šantić našega doba, on nastavlja Šantićev pev onako kako je to moguće u vremenu s kraja 20. i početka 21. veka.

Nagrada "Izviiskra Njegoševa" biće uručena na dan Svetog Vasilija Ostroškog 12. maja u Nikšiću.

DA SE VRATE SEBI

VOLEO bih da dočekam i vidim kako Srbi slave Njegoša kao što Rusi slave Puškina, Nemci Getea, Francuzi Igoa, Englezi Šekspira, ili Španci Servantesa. Lepo je da u Beogradu postoje Geteov i Servantesov institut, ali bi bilo još lepše da ima i Njegošev. Bilo bi mi žao da propustim trenutak kad će "Crna Gora izgub da namiri", odnosno da se vrati sebi i Njegošu. I ne samo Crna Gora - rekao je laureat.

RESKO ZVONO

NASLOVIVŠI svoju besedu kao Pohvalnicu Sladoju, član žirija Dragan Hamović je rekao:

- Sladoje progovara saglasnim ali svojim glasom, jer njegove reči imaju iskustvenog oslonca u sebi samom, što podrazumeva i predanje što ga jezik čuva i u nama osvešćuje. On zna da su patos u čistom liku potrošili naraštaji dostojniji od našega, dok nama ostaje gorčina, blažena katkad odušcima vedrine. Sladojev pesnički glas jeste blagozvučno, resko i svetlo zvono koje doziva i sebe i druge na sabranje u nama samima i među nama - istakao je Hamović i pročitao pesmu posvećenu laureatu.