ROĐENDAN Bertolta Brehta i pola veka postojanja Gete instituta u Srbiji, bili su povod da ovih dana prvakinja Beogradskog dramskog Danica Ristovski održi koncert Brehtovih songova na matičnoj sceni, pod nazivom "B. B. Peva: O ljubaznosti ovog sveta". Poznata glumica osmislila je i izložbu fotografija iz života čuvenog nemačkog dramskog pisca i pesnika, kao i iz predstava inspirisanih njegovim delom u teatru na Crvenom krstu. Inače, za Brehta se sa sigurnošću može reći da je obeležio celokupnu karijeru naše umetnice - do sada je otpevala više od pedeset koncerata piščevih songova i odigrala dve predstave inspirisane njegovim delom: "Svakodnevno pozorište" i "Solo za Bertolta Brehta".


- Song je specifična forma pesme u Brehtovom "epskom pozorištu" kojom on prekida dramsku radnju komada i "otrežnjava" gledaoca. Na malom prostoru, od nekoliko strofa, iskaže se čitav ljudski život, ispriča događaj, kaže životna mudrost - objašnjava Danica Ristovski. - Zato su ti songovi za mene nejuzbudljiviji delovi dramske literature. To su monolozi koji zahtevaju britak, rekla bih, "brehtovski rez" u glumačkoj igri, koja dočarava likove sudopera, soldatuša, lutalica, usamljenika. To su misli o životu, smrti, ljubavi, lepoti prirode, sećanja na mladost i drage prijatelje. Smenjuju se sa socijalnom i polotičkom poezijom, u pravom smislu.


Fascinaciju piscem naša glumica objašnjava njegovom jednostavnošću izraza, odnosom prema bitnim stvarima u životu, ali i običnim događajima.


- U svom pozivu ništa ne mistifikujem, zato me je valjda i privukao. Breht je moj glumački trening, ekliksir, moje pribežište. Njegovi songovi mogu da animiraju sva glumačka sredstva, služeći zahtevima koje postavlja pred teatar. On veruje da pozorište ne može da promeni svet, ali da se u njemu može ukazati na probleme. Traži i od publike da zauzme stav prema onome što vidi na sceni. Breht nije želeo da gledalac plače nad sudbinom Majke Hrabrost zato što je izgubila decu, nego da shvati gde je grešila: htela je da se okoristi od rata i tako ih je izgubila. Dakle, ne da je žale već osuđuju. Jer, u ratu su svi gubitnici i s ratom se ne trguje.


Danica Ristovski podseća i na piščev govor upućen danskim glumcima: "Ti glumče, moraš pre svih drugih umetnosti ovladati umetnošću posmatranja. Nije, naime, važno kako ti izgledaš, nego šta si video i šta pokazuješ. Vredno je da se zna ono što ti znaš. Posmatraće te da bi videli kako si dobro posmatrao."


- Breht smatra da glumac nije ni majmun ni papagaj. Mora da ima stav prema onome što radi, ali i da bude filter koji određuje šta je važno pokazati u ulozi. Pritom, gradeći lik uvek treba da bude nepredvidljiv, duhovit i, obavezno, maštovit. Tako se misao, emocija i energija dovode do pozorišnog znaka.


Na pitanje zašto je ceo koncert nazvala baš po songu "O ljubaznosti ovog sveta", naša sagovornica odgovara:


- Valter Benjamin, filozif i piščev savremenik, podsetio je da se u Brehtovoj poetici ljubaznost prvi put javlja u pesmi 1920. godine. Tri ljubaznosti (majka koja uvija dete u pelene, otac koji mu pruža ruku, ljudi koji mu bacaju pregršt zemlje na grob) sreću se na tri najteža mesta u životu: pri rođenju, prvom koraku i pri poslednjem, onom koji vodi iz života. To je, kako kaže Benjamin, minimalni program čovečnosti. Ljudi su danas na to zaboravili. Zato moj prvi, i ovaj "rođendanski" koncert posvećen Brehtu, nose isti naziv.


Foto Ž. Knežević

PISAC NA KRSTU


PRVI Brehtov komad pojavio se u Beogradskom dramskom 1954. godine: bio je to "Dobri čovek iz Sečuana" (režija Soja Jovanović). Tri godine kasnije postavljena je "Majka Hrabrost" (režija Minja Dedić), dve sezone potom "Gazda Puntila i njegov sluga Mati" (Jovan Putnik). Usledila je pauza od dvadesetak godina, da bi se 1982. godine pojavili "Bubnjevi u noći" (Vladimir Lazić), a 1998. "Svakodnevno pozorište" (Ivana Vujić)...