Otvoren trinaesti Kustendorf u Mokroj Gori: Puriši Đorđeviću nagrada za životno delo (FOTO)

Novosti Online / N. JANKOVIĆ

ponedeljak, 13. 01. 2020. u 21:46

Отворен тринаести Кустендорф у Мокрој Гори: Пуриши Ђорђевићу награда за животно дело (ФОТО)

Foto: N. Janković

- Mene u poslednje vreme najčešće pitaju zašto sam živ, a imam 95 godina? Reći ću jasno, to je zato što sam ja seljačkog porekla. I nikad nisam jeo voće - rekao dobitnik najznačajnijeg priznanja
MOKRA GORA - Ako neki radoznalac sa bilo koje tačke planete poželi da sazna šta je to bila Jugoslavija, šta je u sferi duha u toj državi nastajalo, prva ličnost na koju će u tom traganju sresti gde god da "zagrebe", to je Puriša Đorđević. Trinaesti festival Kustendorf u Mokroj Gori, svečano je otvoren u krcatoj "Prokletoj avliji" uručenjem nagrade za životno delo večitom mladiću našeg filma, koji je pozdravljen gromoglasnim aplauzima, a usledio je dirljiv omaž velikom stvaraocu.


- Mene u poslednje vreme najčešće pitaju zašto sam živ, a imam 95 godina? Reći ću jasno, to je zato što sam ja seljačkog porekla. I nikad nisam jeo voće! - rekao je Đorđević, većito mlad i duhovit, primajući nagradu iz ruku Emira Kusturice, prenoseći tako svoju genijalnu, potpunu estetiku neodređenosti, sa platna u život.

Kusturica je naglasio, da je Purišin filmski jezik izvan svakog modela.


- Kad je moja generacija pokušavala da nauči kako se priča priča, najvažnije je bilo pratiti ljudsku sudbinu. U tom procesu forma je sve. I najnoviji "nobelovac" Handke će vam reći isto. Sve što je forma u našoj kinematografiji ima ime. Zove se Puriša Đorđević - rekao je Kusturica uručujući nagradu - Ova nagrada naglašava ono što bi trebalo da se dogodi u budućnosti. To znači da će se do stotog rođendana našeg laureata, dogoditi još dva ili tri njegova filma.


Omaž Puriši Đorđeviću prikazan u "Prokletoj avliji", svojevrsna je posveta jugoslovenskoj kinematografiji. Ona se rađa na partizanskom filmu. Sledi sekularizacija revolucije, pa autorsko osvešćivanje uz filmove Aleksandra Petrovića i prevazilaženje žanrovskih okvira njegovim ostvarenjem "Tri". "Zaseda" Živojina Pavlovića predstavlja profanaciju revolucije. U ovom kontekstu, Puriša Đorđević i njegova sećanja i snovi o revoluciji u ratnoj teatrologiji stoje uvek naspram konvencionalne filmske estetike. Taj jugoslovenski niz završava se ostvarenjem Emira Kusturice "Podzemlje". To je remitologizacija revolucije i kraj ne samo filma jedne bivše države već i kraj - njen. "Podzemlje" je nadživeo državu u kojoj je nastalo.



Pročitajte još: Puriša Đorđević i ministar Vukosavljević kod Kuste


O Đorđevićevom stvaralaštvu Marsel Marten, francuski filmski kritičar beleži: nezabeleženom do tada smelošću on meša san i stvarnost, sa zanosom koristi sve mogućnosti sedme umetnosti, u igri sa osnovnom i potpunom neodređenošću. Đorđević je prvi uveo skokove u montaži, sekući, ne obazirući se na tok priče. Za Dušana Makavejeva, Đorđević je ideal, uzor za humor koji se graniči sa neozbiljnošću, on nas naučio - da bogova nema. A sam laureat, govorio je često da je njegova montaža muzička, ona je izvestan - mali hokštapleraj.


Usledio je Kusturičin performans u kome su gosti festivala zajedno s našim ministrom kulture Vladanom Vukosavljevićem, ogroman model crne mačke koja sugeriše na 13. "baksuzno izdanje" festivala, farbali u belo. Jer će uprkos izvesnoj iscrpljenosti filmske umetnosti - stvaraoci uvek naći način da se izraze.



- Sujeverje je način mišljenja koje se oslanja na magiju. Čak je naučnik Nils Boru verovao da mu potkovica iznad ulaznih vrata kuće donosi sreću. Jedan novinar ga je pitao, kako to da on kao naučnik veruje u to. Bor je ogovorio, vi ne razumete, da te stvari funkcionišu bez obzira da li u njih verujete! A ipak, čovek želi da radom sebe objasni: tako se filmski stvaraoci sujeverju suprotstavljaju filmskom magijom. Baš kao što se u prethodnim godinama festival autorskim pristupom, suprotstavljao komercijalizaciji duhovnih sadržaja -čulo se u "Prokletoj avliji".

Ovo izdanje "Kustendorfa", oslobođeno baksuznog predznaka, obeležiće reditelji Paolo Virci, Karim Anjuz, član žitija šahovski velemajstor Vladislav Tkačijev, direktor Fotografije Mišel Amatje i mnogi drugi...


Posle svečanog otvaranja, učesnici i gosti "Kustendrfa" proslaviće su srpsku Novu godinu.


UNUK NA KUSTINOM TRAGU


Uoči otvaranja festivala, pažnju posetilaca ali i čuvenog fotografa Miloša Cvetkovića, privukla je postavka fotografija u prostoru pod "Prokletom avlijom". Ispostavilo se da je autor beogradski gimnazijalac Janko Kusturica (16), unuk čuvenog reditelja.


- Eksperimentišem i istražujem, ali sam na tragu Bresona i Kjubrika, koji se pre režije bavio najviše urbanom fotografijom. deda, dakle, nije jedini uzor - kaže Janko Kusturica - Zaljubio sam se u fotografiju, to je nešto čime ću se baviti u narednom periodu.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (1)

doktor

14.01.2020. 10:05

Da se jedna divna manifestacija u Srbiji naziva nemackim imenom ,ne ide mi u glavu ! Kusto, brate , zar Mokra Gora da bude Kustendorf za uvek ?