POZORIŠNA KRITIKA: Propoved sa scene

Piše Dragana Bošković

19. 02. 2018. u 18:53

ПОЗОРИШНА КРИТИКА: Проповед са сцене
"Mitrovdan", tekst i režija Bratislav Petković, Madlenianum

U KOPRODUKCIJI dva teatra "Madlenianuma" i "Moderne garaže" nastao je duhovni traktat "Mitrovdan", koji govori o rastanku patrijarha srpskog Gavrila (Dožića) od vladike Nikolaja (Velimirovića), na ovaj veliki praznik. Obojica se, 1946. godine, nalaze Nemačkoj, u kući bivšeg kuvara nemačkog konclogora Dahau Vilhelma Krauta, gde su, milošću ovog dobrog čoveka, preživeli strahote rata i logora.

Disput dva duhovna velikana nije dovoljno suprotstavljen, u domenu njihove zajedničke težnje da pomognu srpskom narodu, uprkos razlici u načinu, koji svaki od njih brani. Patrijarh Gavrilo čeka rođaka da ga vrati kući, bez obzira na izvesnost da će ga komunističke vlasti kazniti, dok vladika Nikolaj ostaje u Nemačkoj da bi svoj život završio u Americi, do kraja odan svojoj veri i srpskom narodu.

Pročitajte još - POZORIŠNA KRITIKA: LJubav na selu

U dramskom smislu, ova tematski uzvišena priča po sebi nije previše scenična. Dramski konflikt, neophodan pozorišnoj predstavi, duboko je zapreten u samom biću pomenuta dva duhovnika. Dok je patrijarh Gavrilo, izmučen dugogodišnjim zarobljeništvom, na izmaku svojih fizičkih moći, u potpunosti spreman na žrtvovanje za svoj pravoslavni rod, Nikolaj je ovde prikazan kao vitalniji, preduzimljiviji, nedovoljno ubeđen da njihova mučenička smrt od komunističke ruke služi interesima naroda u domovini. Ovaj više verbalni, intelektualni, nego suštinski konflikt nije bilo lako opravdati. Veoma duge scene pravoslavnih crkvenih običaja (sečenje slavskog kolača, čin krštenja) dodatno su usporavale radnju, koja je i bila manjkava u smislu spoljašnje dinamike i očiglednog dramskog sukoba.

U ovoj propovedi (od koje je i nastalo srednjovekovno crkveno pozorište) najbolje se pokazao Nebojša LJubišić, koji je patrijarha Gavrila Dožića prikazao kao stvarnog, napaćenog, ali živahnog, visprenog duhovnog vođu, sa nepokolebljivom željom da služi svom narodu, bez obzira na posledice. Lako Nikolić je vladiku Nikolaja odigrao mnogo neuspešnije kao vrhunskog intelektualca, znalca, obrazovanog čoveka, koji vidi daleko u budućnost, nego kao neku vrstu oponenta patrijarhovog, pomalo neozbiljnog u odsudnim trenucima.

Pročitajte još - POZORIŠNA KRITIKA: Prepiska sa istorijom

Božidar Stošić je Nemca Krauta, koji će krštenjem postati Velimir, svesno stavio u treći plan, sa nekoliko simpatičnih, spontanih radnji, koje su dale lepu živost ovom izvođenju.

Bratislav Petković je sebi svojstvenom ozbiljnošću u radu na dokumentarnoj građi pustio, i kao reditelj, da ovaj događaj, važan za naše nacionalno i duhovno biće, odzvoni svojim mirom i porukom o prolaznosti sile, a večitom trajanju rodoljublja.


Pratite nas i putem iOS i android aplikacije