POZORIŠNA KRITIKA: LJubav na selu

JUGOSLOVENSKO dramsko pozorište je u svoj repertoar, koji obiluje neobičnim predstavama, uvrstilo i jednu lepu, klasično postavljenu - "Mesec dana na selu", ruskog dramatičara Turgenjeva, na dvestotu godišnjicu njegovog rođenja.

"Pravo pozorište", kako publika voli da kaže, to je realistički, građanski teatar po Stanislavskom, u kome je mogućno identifikovati se sa (ljubavnim) jadima junaka, naročito danas, u vreme telenovela. Rediteljka Iva Milošević je, među brezama (odlična scenografija Gorčina Stojanovića), maksimalnu pažnju poklonila tumačenju klasičnih Turgenjevljevih likova, a ne nekoj "novoj formi", kakvu bi zahtevao mladi Trepljev u Čehovljevom "Galebu".

Pročitajte još: POZORIŠNA KRITIKA: Prepiska sa istorijom

Gazdarica letnjikovca Natalija Petrovna (Mirjana Karanović) ludo se zaljubi u premladog učitelja svoga malog sina, Beljajeva (ubedljiv Marko Janketić). To je okvir radnje drame "Mesec dana na selu", koju je mnogo, mnogo naših i stranih reditelja tumačilo (Peter Štajn, na primer), uvek sa velikim glumcima.

Razne se ljubavi još dogode: Rakitin (zanimljivo neurotičan Svetozar Cvetković) starom prijatelju, Natalijinom mužu Islajevu (kao uvek, izvrstan Marko Baćović), prizna da je zaljubljen u Nataliju; njena štićenica Vera (autentična Milica Gojković) nesrećno se zaljubi u učitelja Beljajeva i nevoljno pobegne od suparnice, Natalije, u brak sa smlatastim Boljšincovom (izuzetno efektan, prostudiran i nov Irfan Mensur)... Lekar Špigeljski ("Skapen" u ovoj priči, izvrstan Srđan Timarov) isprosi guvernantu Lizavetu (spontana Milena Vasić), a poslužitelji Matvej i Kaća (Bojan Lazarov i Marija Klanac) spajaju se u bračnoj sreći... Branka Petrić je, kao majka Islajeva, mnogo doprinela slici ovog seoskog letovanja, svojim kao isklesanim konceptom "starovremene" dame u nepristojnom okruženju, a Dubravko Jovanović je svojim Šafom dodao neophodnu komičnu notu priči.

Pročitajte još: POZORIŠNA KRITIKA: Nemačka preciznost

Kao što se vidi, ničega grubog, ni iritirajućeg, osim empatije prema lepoj Nataliji Petrovnoj, koja se slomi zbog nepristojne ljubavi, nema u ovoj priči. Da su svi zaljubljeni simpatično smešni i trapavi, da se izdaleka vidi šta ih muči, da sve dolazi iz dosade klase koja ima sve, pa može da "kontemplira", to su poruke ovog ugodnog, pomalo predugog, doživljaja u JDP.

Glumica koja sebi može da dopusti sva scenska tumačenja, sa najširim dijapazonom sredstava, ogromnim iskustvom i izuzetno tačnim osećajem za meru u pokazivanju dramskih emocija, Mirjana Karanović, bila je vrlo čudno obučena, za lik i za priliku u kojoj je zatičemo u ovom komadu (kostimograf Boris Čakširan). U salonkama sa tankom štiklom je šetala šumom, išla na pecanje i sedela među brezama, a opuštene pantalone, koje je nosila, pre su za teretanu nego za rusku vlastelu. Tu vrstu slobodnog tumačenja je rediteljka preduzela, čini se, i kada je u ljubavnu strast dovela dve osobe tako različitih generacija - između mladog učitelja i vlastelinke (koja ima malog sina) moglo je biti dvadesetak godina. Ovako je ta strast dobila i drugačije iracionalnu dimenziju.