O BRIZI za kulturu dovoljno govore oni jadni promili koji se za nju izdvajaju iz budžeta. Pokažite mi makar jednog aktuelnog političara koji ide u pozorište, voli klasičnu muziku ili makar etno-zvuk, poznaje film, čita bilo šta osim izveštaja i tabloida... pa ću pred njim skinuti kapu, to jest onaj "Đurin šešir" koji sam, i simbolično, i faktički, za "Cinober" dobio nešto pre "Tronoškog rodoslova" - kaže, za "Novosti", eminentni srpski pesnik Srba Ignjatović.

Za pomenutu knjigu pesama "Cinober", u izdanju Fondacije "Solidarnost Srbije" i Kuće Đure Jakšića, dobio je nagradu "Đurin šešir", dok je zbirka bila još u rukopisu, a po njenom objavljivanju pripao mu je nedavno i "Tronoški rodoslov", koji se dodeljuje za negovanje srpske pesničke tradicije i negovanje lepog jezika.

* Da li se u našoj savremenoj poeziji i književnosti dovoljno vodi računa o tradiciji i jeziku ili su u drugom planu?

- Svojevremeno sam napisao da je jedna od vrlina našeg savremenog pesništva - ostvarena kada su se strasti i besciljni sporovi oko modernizma i tradicionalizma okončali, duhovi smirili i prilike stabilizovale - to što ono poseduje "dvotaktni motor": klasičnu, novim smislom ispunjenu formu i brojne mogućnosti tzv. slobodnog stiha. Moj lični odnos prema nasleđu podrazumeva posezanje za svim slojevima jezika, to jest oslon na "tradiciju iznutra", poniranje u dubinu, pretenciozno rečeno. I radikalnu odbranu poetskog jezika od posvemašnjeg nasilnog zagađenja, ne bežeći od jetkosti, groteske i satiričnog naboja.

* Kažete u pesmi "U našem gradu", da je "otvorena sezona velikih rasprodaja", pa da i književnici danas "idu na parče i kilo". Šta to govori o našoj stvarnosti, može li poezija da izdrži takvu bitku ili postaje kolateralna šteta?

- Pesma koju spominjete pripada izboru mojih pesama iz novijeg perioda koji je, pod naslovom "Slobodan pad", objavljen kao izdanje Srpske književne zadruge. Mislim da već sam taj naslov dovoljno govori o najširim, a ne samo esnafskim prilikama. S druge strane, neskromno ću reći da je najnovija zbirka "Cinober" nastala zato što sam apsolutno svestan da sam "to", i "tako", upravo ja, moja malenkost, bio u stanju da danas napišem. Možda drugi umeju bolje i drugačije, ali onako kako je "Cinober" sročen "izvesno ne". Ono što su "Vunena vremena" Gojka Đoga na fonu Titove epohe, dodajem uz dozu pojednostavljivanja, to je moj "Cinober" spram epohe globalizacije, tranzicije, navodnih "reformi" i prilika u kojima, kako je davno rekao Ivo Andrić, talog ispliva, fukara se obogati a pametne skrajnu. Sreća, po mene, da tužilaštvo ima preča posla, kao i novokomponovane partijske "analitičke službe".


STALNA BITKA PROTIV RUGOBE

* ŠTA vas još podstiče da pišete poeziju?

- Stalna bitka protiv ništavila i rugobe, impuls je za pisanje. Mene, za razliku od nekih kolega, poezija ne štiti od života već me njemu izvrgava. I radosno se bacam u taj opaki, višestruki kovitlac. U međuvremenu mine i tri, ili i više godina, dok iz njega ne izronim, makar načet i izubijan, s kakvim novim stihovima "u zubima". Zahvaljujem se darodavcima "Tronoškog rodoslova" - Eparhiji šabačkoj, Podrinskom kulturnom klubu i posebno gospodinu Lukiću, vlasniku izuzetnog Etno-sela kulture "Tronoški vajati".

* Država je, smatrate, digla ruke od kulture...

- Kultura i umetnost su, kako nedavno neko reče, prepušteni zanesenjacima, darovitim pojedincima. I oni, začudo, istrajavaju, makar da je svetlost koju šire nalik na žišku, svica u tami. Ozbiljne kulture nema bez ozbiljne države.

* Mogu li pisci i umetnici dostojanstveno da žive od svog rada ili se samo trude da prežive?

- Bitka za preživljavanje podrazumeva jagmu, bespoštednu borbu za svaku mrvicu, zverinjak. Na tom razbojištu danas egzistiraju umetnici. Ko dočeka penziju samostalca, onaj zlehudi minimalac, tu državnu milostinju, teško da će imati za hleb i vodu.