Sto godina od rođenja Oktavija Pasa

A. Popadić

01. 03. 2014. u 21:50

Сто година од рођења Октавија Паса
U suret veku od rođenja meksičkog Nobelovca, pesnika, esejiste i diplomate. Njegove stihove karakteriše visok stepen originalnosti, mada je tokom života bio pod različitim uticajima

"NA pola puta zastadoh. Okrenuh leđa vremenu i mesto da hodam po budućem, niko me tamo ne čeka, vratih se da hodam po prohodanom" - stihovi meksičkog nobelovca Oktavija Pasa "zasijaće" u novim antologijama njegove poezije, kojima će se ove godine obeležiti sto godina od rođenja pesnika.

- Pišem o stvarima koje su mi se desile i koje mi se dešavaju. Živeti znači misliti i ponekad stići do one granice u kojoj se mišljenje i osećanja spajaju, a to je poezija - govorio je Oktavio Pas.

Osim po stihovima za večnost, ostaće upamćen i po esejima u kojima je oštro kritikovao svaku vrstu ideološkog fanatizma. Ovaj pesnik, esejista i diplomata odrastao je u Meksiko Sitiju, u porodici u kojoj se iznad svega cenila ljudska sloboda. Njegov otac je bio advokat čuvenog meksičkog revolucionara Emilijana Zapate. Sam pesnik je već kao dvadesetogodišnjak, pokazao solidarnost sa republikancima, odlaskom u Španiju u jeku građanskog rata.

Po povratku u Meksiko, 1938, Pas je osnovao magazin "Radionica", na čijim stranicama su se predstavljali mladi autori tog vremena. Početkom četrdesetih dobio je stipendiju Berkli univerziteta, pa je studentske dane proveo u SAD. Po završteku studija počinje njegova diplomatska karijere, tokom koje je službovao u Indiji, Francuskoj, Španiji.

Njegove stihove karakteriše visok stepen originalnosti, mada je tokom života bio pod različitim uticajima. Kritičari kažu da su u Pasovim prvim pesmama vidljivi tragovi modernista koje će kasnije zameniti poetikom nadrealizma i egzistencijalizma.

PRIJATELjSTVO SA VASKOM POPOM MEKSIČKI pesnik u Srbiji je, osim po svojim stihovima, ostao upamćen i po velikom prijateljstvu sa Vaskom Popom. Dva velikana sretala su se na književnim manifestacijama širom sveta, a osim što je zaslužan za prevode Popine poezije na španski, Pas je našem pesniku i posvetio svoje stihove.

- Pišem pesme jer nema drugog načina da odgovorim na ono što me tišti iznutra - objašnjavao je veliki književnik.

Svoja razmišljanja o poeziji, ali i ljubavi, pravdi, meksičkom narodu i životu uopšte, objavljivao je u esejima, od kojih je verovatno najpoznatiji "Lavirint samoće".

- Čovek je jedino živo biće koje je svesno da je samo. Život mu je obeležen čežnjom i potragom za društvom - jedan je od čuvenih citata iz ovog eseja.

Mada je u mladosti bio privržen socijalističkim idejama, kasnije je postao njegov oštar kritičar. U jednom svom tekstu razotkrio je sovjetske koncentracione logore i Staljinove zločine iz marta 1951. Pisao je o kršenju ljudskih prava na vrhuncu Kastrovog režima na Kubi. Njegovo razočaranje u komunističku ideologiju raslo je sa godinama. U vreme zloglasnog masakra na trgu Tlatelolko u Meksiko Sitiju, 1968, Oktavio Pas bio je ambasador u Indiji. U znak protesta zbog surove reakcije vlasti protiv demonstranata, povukao se iz diplomatije i naredne godine proveo kao gostujući profesor na uglednim američkim univerzitetima, među kojima je i Harvard.

I dok su se u društvenim krugovima često čule optužbe na račun Pasovog "koketiranja sa kapitalizmom", njegove poetske domete niko nije dovodio u sumnju. Dobitnik je najznačajnih priznanja u latinoameričkom književnom svetu, a 1990. uručena mu je i Nobelova nagrada.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije