Pomalo sam lik iz knjige

KAO što je i odeven, elegantno i opušteno u isto vreme, slavni Norvežanin Justejn Gorder, istovremeno želi da otkrije suštinu života pogledom iz dva suprotstavljena ugla: razumski i duhovno.
To je uprošćeno srž njegovog novog romana „Zamak u Pirinejima“ koji je posle norveškog originala iz oktobra prošle godine, prvi na svetu prevela beogradska „Geopoetika“. Gorder se u utorak u prostorijama PEN centra predstavio novinarima, a gost Beogarda biće i u sredu.
Ultrapopularni pisac postao je posle romana „Sofijin svet“, vešto napisane istorije filozofije, koja je doživela tiraž od 30 miliona primeraka širom sveta i bila zvanično najprodavanija knjiga na planeti 1995. godine. Neumoran u razgovoru, zabavan i kad priča o teškim filozofskim temama, Gorder jednostavno kaže da je u njegovim knjigama po sredi samo ono što ga je tištilo od malih nogu: začuđenost nad postojanjem, ko smo i što smo uopšte živi.
- To iskustvo sam doživeo kao jedanaestogodišnjak. Iznenada me je pogodila misterija postojanja. Bio sam zaprepašćen time da univerzum postoji, da svet postoji i ja sam. Otrčao sam kod roditelja, kod odraslih i upitao ih: „Zar ne mislite da je čudno što svet postoji?“ Njihov odgovor je bio: „Pa, ne baš!“ I ja sam ih onda pitao zar misle da je postojanje univerzuma potpuno normalno. Odgovor je bio da jeste, „ne lupaj glavu ovakvim stvarima Justejne, nije to za tebe“. Ali u to vreme, kada sam bio mlad, pitati se o postojanju nije bilo normalno - rekao je Gorder.
Pisanje tolikih knjiga bila je vrsta osvete odraslima, jer se, po njegovim rečima, ispostavilo da je u pravu, da postojanje jeste enigma, da je život velika misteriozna bajka i da je kratak.
- Nemoguće je shavtiti suštinu života, a ne biti istovremeno svestan da smo ovde samo za kratko. To pitanje me takođe proganja od malena, što pokazuje i knjiga „Vita brevis“ („Život je kratak“) - kaže pisac.
„Zamak u Pirinejima“ je kao i „Sofijin svet“ vrsta hibrida - istovremeno roman i filozofska knjiga. U njoj nalazimo muškarca i ženu, otprilike piščevih godina, koji su bili ljubavnici i koji se sreću posle 30 godina u starom planinskom hotelu u fjordu, gde su nekada boravili i doživeli veoma čudno iskustvo. Oni imaju potpuno različita tumačenja onoga što su tada doživeli.
- Pratimo sukob između racionalističkog, naučnog pogleda na ljudsku egzistenciju, svet, svemir, koji predstavlja muškarac i pogleda žene koja je okrenuta duhovnosti i nepokolebljivo veruje u besmrtnost ljudske duše, parapsihološke fenomene. On predstavlja savremena znanja iz astrofizike, a ona misli da je on slep. Ali ona je ta koja se više čudi. Istovremeno, ovo je ljubavna priča - kaže Gorder. - Pomalo sam kao lik iz knjige. Veoma me zanimaju prirodne nauke, ali to ne znači da nisam religiozan na neki način. Kad gledam u nebo imam osećaj da smo deo nečeg gotovo svetog, nekog većeg plana. Za razliku od Sartra mislim da postoji smisao, mada ne znam koji. Ali ne verujem u Otkrovenje, Vaskrsnuće Isusa Hrista, duhove... Hteo sam da napišem pamflet protiv svih vrsta okultizma, ali dok sam oblikovao ženski lik, ona je ispala toliko živa, da sam stekao neke sumnje u svoje stanovište.
Gorder će se u sredu pre podne sastati sa studentima odseka za skandinavistiku Filološkog fakulteta u Beogradu, a kasnije i sa ministrom kulture Nebojšom Bradićem. U knjižari „Akademija“ će potpisivati knjige od 17.30 do 18.30, a roman „Zamak u Pirinejima“ predstaviće u Paviljonu „Cvijeta Zuzorić“ u 19 časova.

IZVOZ TRADICIJE
NAUČNICI i filozofi su velikodušni prema mom delu. Postojale su optužbe da je „Sofijin svet“ uprošćavanje i popularizacija filozofije. Ali, moguće je da će posle čitanja neko poželeti da bolje upozna Kanta, Hjuma, Platona, Darvina... Ta knjiga je kao predjelo. Nije slučajnost da je ovakvu knjigu napisao Norvežanin. Mi imamo dugu tradiciju popularizacije filozofije. Pre nego što se student upiše na fakultet, mora da položi ispit iz filozofije. Knjiga može da se shvati kao izvoz tradicije norveških humanističkih nauka.