Kako je čoveku koji je spasio srpske svetinje oduzeta nacionalna čast

Boris Subašić

06. 09. 2020. u 20:00

AKADEMIK Radoslav Grujić, iako službeno i dalje zločinac bez nacionalne časti dobio je 2003. ulicu u Beogradu, što gotovo nijedan prolaznik nije ni primetio.

Како је човеку који је спасио српске светиње одузета национална част

Foto - dokumentacija "Borbe"

Bio je zaboravljen. Za njega nisu znali ni Srbi koji su u kolonama išli na poklonjenje moštima kneza Lazara početkom devedesetih. Nisu znali ni da ih je on spasao od uništenja u Pavelićevoj ustaškoj državi. Kao što ni vernici koji odaju poštu moštima cara Dušana u Crkvi Svetog Marka ne znaju da ih je Grujić pronašao i sačuvao.

Ime spasioca srpske baštine iz srpske istorije su izbrisali sudovi sklepani na brzinu 1944. i 1945. od udvorica novim vlastima. Poltroni su oklevetali velikog patriotu, akademika Radoslava M. Grujića, protojereja SPC, profesora Beogradskog univerziteta.

Proglasili su zločincem i izdajnikom i lišili srpske nacionalne časti čoveka koji je tokom Drugog svetskog rata spasao hiljade srpske dece iz NDH.

GRUJIĆ, naučnik krhke građe i lavovskog srca je još 1904.uzdrmao Habzburšku imperiju. Kao srpski narodni tribun on je knjigom "Apologija srpskoga naroda u Hrvatskoj i Slavoniji" digao na noge Evropu i oborio optužnicu u Veleizdajničkom procesu u Zagrebu. Cilj te bečke montaže trebao je da dokaže da Srbi ne postoje kao autohtoni narod, a na njemu je utemeljena ustaška ideologija.

Ceo život je profesor Grujić posvetio odbrani svog naroda i njegove baštine.

Posle Velikog rata u tek oslobođenom Skoplju osnovao je univerzitet i muzej. Otkrio je ostatke manastira Sveti arhangeli kod Prizrena i u njemu mošti ktitora, cara Dušana. Doneo ih je u Beograd uoči Drugog svetskog rata, kada je osnovao i Muzej SPC.

TOKOM nemačkog bombardovanja 1941. stari profesor Grujić je legao preko sanduka s Dušanovim moštima nadajući se da će ih tako zaštititi u slučaju eksplozije. Danas su i među stručnjacima retki oni koji znaju da je neumorni prota pravi pisac memoranduma o stradanju Srba u NDH koji je poslat jugoslovenskoj vladi u Londonu.

Uložen je ogroman napor da ovaj dokument prođe kroz okupatorske kontraobaveštajne mreže do britanske prestonice i obavesti slobodni svet o genocidu nad Srbima. Međutim, pod pritiskom hrvatskih ali i nekih srpskih ministara u emigrantskoj vladi, naročito generala Simovića, istina o srpskoj tragediji nije objavljena.

AKADEMIK Grujić je rizikovao život i spasao 1942. mošti kneza Lazara, cara Uroša i despota Stefana Štiljanovića iz fruškogorskih manastira koje su pustošile ustaše. Tokom rata profesor Grujić je radio na Beogradskom univerzitetu koji je samo formalno postojao.

Najveći broj zgrada, opreme i knjiga je bio uništen u aprilskom bombardovanju. Veliki broj profesora je penzionisan, a 34 je streljano u logoru na Banjici. Predavanja nisu održavana, bilo je dozvoljeno samo polaganje ispita studentima završnih godina. Grujić je pozvan iz penzije da bude rektor Bogoslovskog fakulteta i sa tog mesta pomagao je kolegama koje su bile osumnjičene za antigermanizam.

- Profesor Grbić je često dolazio u Arheološki institut i pričao nam kako je prof. Grujić spasao mnoge beogradske arheologe i intelektualce - kaže prof. dr Miomir Korać. - U to breme je na Kalemegdanu obavljao iskopavanja nemački arheolog koga je Grujić poznavao i na čiju molbu su uključeni srpski stručnjaci koji su prethodno izbačeni sa fakulteta. Tako su zarađavali za život, a nekima je tako spasena glava.

POSLE povlačenja okupatora 1944. profesor Grujić postaje meta novih vlasti. Prvi kamen na njega bacaju kolege profesori beogradskog univerziteta, ulagujući se pobednicima.

- Na izmaku 1944. godine, Sud časti Univerziteta u Beogradu, pod rednim brojem 1, traži da dr Radoslav Grujić da izjavu o svojoj delatnosti tokom Drugog svetskog rata, a ovaj sramni akt potpisao je predsednik dr Jovan Tomić - zabeležio je pokojni dr Slobodan Mileusnić, nekadašnji direktor Muzeja SPC. - Prota Grujić odgovorio je da, po strogom ispitu svoje savesti i postupaka, nikada, ni pre rata, ni tokom okupacije, nije ništa učinio što bi moglo biti, na štetu časti, ugleda i interesa naroda uopšte, a univerziteta posebno. Članovi Suda časti i dušebrižnici nove ideologije 3. aprila 1945. godine donosi presudu kojom se profesor Grujić kažnjava udaljavanjem s Beogradskog univerziteta.

U PRESUDI se kao ključni dokazi kolaboracije sa okupatorom navodi Grujićev predlog Nedićevoj vladi da organizuje Odbor za registrovanje i opis uništenih srpskih nacionalnih dragocenosti za vreme Drugog svetskog rata. To nije bio kraj progona.

- Odlukom Odbora 4. naselja NO Rejona 1. septembra 1945. godine dr Radoslav Grujić je lišen srpske nacionalne časti i stavljen na listu ratnih zločinaca. Zabranjeni su mu javni nastupi i oduzeto mu je pravo glasa. Ta nepravda ga je duboko ranila, teško je to odbolovao - zapisao je pokojni dr Slobodan Mileusnić.

IAKO zvuči paradoksalno, vlasti koje su osudile profesora Grujića nisu mogle da se odreknu usluga "narodnog neprijatelja". Dopustile su mu da kao predstavnik Sinoda SPC traga za pokradenim blagom iz srpskih crkava i manastira na prostoru NDH i svedoči o ustaškom zatiranju vekovnih tragova srpskog postojanja.

- Delegat Svetog arhijerejskog sinoda profesor dr Radoslav Grujić izvestio je Sinod da je u Zagrebu pronašao oko 30 vagona kulturno-istorijskih i umetničkih dragocenosti koje su ustaše opljačkale iz srpskih crkava, manastira, episkopskih i patrijaršijskih dvorova. To je neprocenjeno kulturno blago našega naroda i prošlosti, tim više što ono pruža neobično mnogo podataka i za vekovne bratske odnose Srba i Rusa - piše u pismu od 8. decembra 1945, koje Sinod uputio Verskoj komisiji Srbije. Pismo je bilo vapaj jer je hrvatska komunistička vlast na svaki način izbegavala vraćanje opljačkanog kulturnog blaga.

SAHRANJEN DOBROVOLJNIM PRILOZIMA

AKADEMIK Radoslav Grujić umro je 1955. na Hvaru. NJegovo telo doneto je i sahranjeno u Srbiji zahvaljujući dobrovoljnim prilozima koje je sakupio akademik Dejan Medaković. Tadašnji predsednik SANU nije hteo da za tu svrhu isplati novac koji je akademija dugovala Grujiću za dve knjige.

U SEPTEMBRU 1945. Državna komisija za utvrđivanje zločina okupatora i njihovih pomagača ustrojila je dosije za Radoslava Grujića u cilju njegovog proglašenja za ratnog zločinca. Kao dokazi navedena su 24 pisana materijala od kojih se ističu "Štampana knjižica od dr Grujića Istorijski značaj Srba u Hrvatskoj", "Predlog dr Grujića Odboru za popis i opis starih srpskih rukopisa", "Predlog dr Grujića Odboru za popis i opis registrovanja uništenih srpskih nacionalnih dragocenosti za vreme Drugog svetskog rata".

Nepravedno osuđen, bez ikakvih građanskih prava i bolestan, prota Grujić posleratne godine provodio je u depoima Crkvenog muzeja u Beogradu čiji je dugogodišnji upravnik i osnivač bio, kao i u Patrijaršijskoj biblioteci.

- Dve plemenite strasti nisu ga nikada napuštale - zabeležio je akademik Svetozar Radojčić, istoričar umetnosti svetskog glasa. - NJegova želja da pomogne mladima i njegova večita briga da spasava dragocenosti večito ugrožene riznice naše stare umetnosti.

SUTRA: ZARĐALO SRPSKO PAMĆENJE 

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (3)