ISTORIJSKI DODATAK - POPLAVA MRŽNJE I MALI PRLJAVI RAT: Kako su slovenački političari i intelektualci obmanama pripremali nezavisnu državu

V.N.

18. 05. 2021. u 17:07

VARVARIZAM paravojnih snaga i Teritorijalne odbrane Slovenije prema regrutima iz Srbije, ubijanje metodom metka u potiljak, na stražarskim mestima, teško je objašnjiv

ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - ПОПЛАВА МРЖЊЕ И МАЛИ ПРЉАВИ РАТ: Како су словеначки политичари и интелектуалци обманама припремали независну државу

Foto Arhiva

Sredinom osamdesetih godina prošlog veka pravila jugoslovenske igre, onako kako su ih odredili Tito i Partija, definitivno više nisu bila ista. Na međunarodnoj sceni, tehnološka revolucija na Zapadu i "glasnost" Mihaila Gorbačova koja stvara sve veće pukotine u Istočnom bloku, najavljuju globalnu prekompoziciju postojećeg svetskog poretka u kome je Jugoslavija gubila značaj koji je imala. Za efikasnim reformama i izlaskom iz višedimenzionalne krize tragala je i jugoslovenska vlast, ali bez opipljivih rezultata.

Zemlji je pretio ekonomski sunovrat, naglo je padao životni standard, dugovi su se gomilali, država je bila pred bankrotom. Nefunkcionalni državni organi sa glomaznom administracijom, ogrezli u birokratiji, nisu mogli da se dogovore koji je izlaz iz postojećeg stanja. Reforme su bile neophodne, ali sve slabije i nesložnije rukovodstvo se opiralo čuvajući stečene privilegije.

Foto Arhiva

"BUĐENJE demokratije" posle Titove smrti predvodili su intelektualci iz Beograda i LJubljane i sasvim prirodno dolazi do njihovih formalnih sastanaka. Međutim dok su prvi bili spremni da razgovaraju o preuređenju postojeće i formiranju neke treće Jugoslavije, za slovenačke intelektualce ona je istorijski već bila mrtva. Glavni krivac, po njima, za to je bio "velikosrpski hegemonizam" i strah da im Srbi ne nametnu "boljševizam" i azijatski totalitarizam. Na tim obmanama sistematski su trovali slovenačko javno mnjenje i razvijali "srbofobiju".

Posle neslavanog kraja komunističkog kongresa u beogradskom Sava centru, januara 1990, i početaka višepartijskog sistema u SFRJ, i zvanična LJubljana više nije krila namere da napusti jugoslovensku zajednicu.

IAKO je dlegacija Slovenije koju je predvodio Milan Kučan, krajem januara 1991. dobila garancije od Slobodana Miloševića da se Srbija neće suprotstavljati njihovom odvajanju na miran način u skladu sa Ustavom, vođe Slovenije su odabrale da nasilno i bez dogovora napuste Jugoslaviju.

Foto Arhiva

U martu te godine obustavljaju slanje mladića u JNA, i oni počinju da polažu zakletvu kao redovni vojnici Republike Slovenije. Teritorijalna odbrana redovno je izvodila vojne vežbe pripremajući se za oružani sukob sa JNA.

Sve nade da će rat biti izbegnut raspršile su se 25. juna 1991. godine, kada su skupštine Slovenije i Hrvatske donele odluke o proglašenju nezavisnosti čime je počeo nasilni raspad Jugoslavije. Slovenačkim političarima je bio potreban kvalifikovani poraz "neprijatelja", za ulazak u Evropu. A to je od njih, uostalom, zahtevano iz Beča i Bona.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)