PSIHOLOG OTKRIVA ŠTA JE ZAJEDNIČKO ANTIVAKSERIMA: "Radi se o ljudima koji imaju najmanje znanja o tome što pričaju"

Novosti online

03. 04. 2021. u 22:19

IMAJU poslove, porodice, karijere, ima ih svuda, funkcionišu u zajednici, društvu, a ipak njihovi stavovi nisu usaglašeni sa stavom većine u nekim ili u mnogim pitanjima.

ПСИХОЛОГ ОТКРИВА ШТА ЈЕ ЗАЈЕДНИЧКО АНТИВАКСЕРИМА: Ради се о људима који имају најмање знања о томе што причају

FOTO: Depositphotos

Uvreženo je mišljenje da oni svoju sreću grade baš na tom nesaglasju, ali da li je u pitanju linija inata ili prezira prema opšteprihvaćenom, ili zaista veruju u svoj stav, nije 'uklesano u kamenu', jer kod antivaksera, ravnozemljaša, kemtrejlersa, kuanonaca i drugih grupa ima svega...

- Jasno je da postoje ljudi koji imaju potrebu da kontriraju mišljenju većine, ali ne možemo da kažemo da takvoj grupi ljudi pripada određeni sklop ličnosti, jer ima, kako, onih koji su se rodili tako, tako i onih koji to namerno rade - smatra psiholog Bojana Tripković.

- Možeš da budeš vaspitan, pa da to postaneš, možeš da budeš u životu u nekom kolektivu gde ti se svidelo kako ljudi razmišljaju, pa da prihvatiš te vrednosti. Možeš da ideš ka tome da budeš drugačiji. Imaš ljude koji su stav izgradili na činjenicama, a ima i onih koji nemaju stav, nego su sami sebi prikačili 'eto ja mislim da je to dobro'. Kod antivaksera je simptomatično to da ljudi koji imaju najmanje znanja o tome pričaju kao da su završili farmaciju, biohemiju, medicinu... - konstatuje Bojana Tripković za B92.net.

Dokle su teoretičari zavere spremni da idu najbolje ilustruje to da, i pored tolikog broja zaraženih i umrlih o kojima svetska javnost svakodnevno izveštava, još ima ljudi koji veruju da korona postoji samo na televiziji! Takođe, u komentarima naših čitalaca sve više počinje da dominira mišljenje poput onoga da 'bode oči koliko su vakcinisani pismeniji', ali kako kaže naša sagovornica, nema prostora za takve stereotipe.

- Ne možemo reći da kod teoretičara postoji samo jedna vrsta ljudi. U svakoj grupi ima dijapazon inteligencije, obrazovanja i nacionalnosti... samo se ljudi vezuju za neku od stvari koja im se svidi. Nisu ni svi opredeljeni da se bore za nešto ili protiv nečega, imamo ljude koji samo misle na određeni način tako što, na primer, ne žele da se vakcinišu.

- Do nastanka tolikih pokreta dovela je posebnost, individualnost, izdvajanje po nečemu, znaš kako kažu 'nije bitno da li je dobra ili loša reklama, reklama je', fokus će biti na meni, biću primećen, imaću mnogo pratilaca na društvenim mrežama, u manjini sam, a manjina je bolja. To je kod nekih i odraz nezrelosti - kaže Bojana Tripković.

(B92)

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (1)